Životna sredina

Najveći deo ekološkog ceha potrošnje u EU snose druge zemlje

Najveći deo ekološkog ceha potrošnje u EU snose druge zemlje

Foto: Orlando from Pixabay

Objavljeno

15.02.2023.

Država

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

15.02.2023.

Država

Komentari

0

Podeli

Teret od potrošačkog načina života u Evropskoj uniji u najvećoj meri snose zemlje Istočne Evrope, pokazuju rezultati novog istraživanja. U analizi ‘Ekološki neravnopravne razmene izazvane potrošnjom u EU’ koju je objavio časopis Nature Sustainability, finansijska korist od potrošnje upoređena je sa ekološkim pritiscima i posledicama koje izaziva. Grupa autora je obuhvatila period od 1995. do 2019. godine.

Neke od najrazvijenih privreda sveta pripadaju Evropskoj uniji. Veći prihodi sa sobom povlače i veću potrošnju, što zemlje EU svrstava među one sa najvećom stopom potrošnje. Pritiske i uticaje na životnu sredinu koji potiču od potrošnje autori su predstavili kroz kvantifikaciju otisaka od potrošnje proizvoda kao i pružanja usluga.

U istraživanju je korišćeno deset pokazatelja: emisije gasova s efektom staklene bašte, potrošnja materijala, korišćenje zemljišta, potrošnja površinskih i podzemnih voda, koje se zajedno nazivaju plavom vodom, formiranje zagađujućih mikroskopskih čestica (PM) u vazduhu, ekotoksičnost slatke vode, ekotoksičnost morske vode, kopnena ekotoksičnost, fotohemijska oksidacija i urušavanje kvaliteta ekosistema zbog zauzimanja zemljišta, koje se meri gubitkom biodiverziteta.

Potrošnja u EU dovodi do pritisaka i uticaja na životnu sredinu širom sveta, dok takođe stvara dodatu vrednost odnosno uvećava bruto domaći proizvod (BDP).

Dodata vrednost ima tendenciju da bude veća u onim zemljama u kojima se sama potrošnja odvija. Postoji opšti obrazac da zemlje koje imaju veći BDP trpe manje pritiske i uticaje na životnu sredinu. Jedan od faktora su veliki neto tokovi resursa kroz trgovanje u smeru od siromašnijih ka bogatijim zemljama, takozvana ekološki nejednaka razmena.

Distribucija dodate vrednosti i pritisaka nije jednako raspoređena unutar EU. Zemlje koje su se učlanile pre 1995. zadržavale su mnogo veću dodatu vrednost uz mnogo manje pritisaka. U novim članicama situacija je obrnuta.

Istraživači su poređenjem indikatora uticaja na okolinu i BDP-a izračunali koliki je pritisak na koju zemlju.

Šta kažu pokazatelji

Tokom posmatranog vremenskog perioda, od 66 do 77 odsto gasova sa efektom staklene bašte ispušteno je unutar EU, a ostatak van njenih granica. Potrošnja materijala u okviru EU iznosila je od 62 do 73 procenata.

Nasuprot tome, potrošnja plave vode bila je konstantno veća u zemljama van EU nego unutar nje. Korišćenje zemljišta i gubitak biodiverziteta je gotovo jednak i u EU i van nje, tokom analiziranog perioda. Međutim, po svim ostalim indikatorima primetan je trend povećanja van EU. Ipak, trendovi za neke indikatore nisu potpuno stabilni, jer su se iz godine u godinu menjali.

Ekonomska korist nasuprot štete nanete prirodi
Foto: Ekološki neravnopravne razmene izazvane potrošnjom u EU

Kategorije proizvoda

Autori su izdvojili šest kategorija proizvoda: hrana, odeća, saobraćaj, usluge, proizvodi i smeštaj, kako bi pokazali koliki je njihov pritisak i uticaj na životnu sredinu.

U zemljama izvan EU, potrošnja hrane u tom bloku 27 zemalja je najviše doprinela korišćenju zemljišta i gubitku biodiverziteta i izazvala je više od 50 posto potrošnje plave vode. Saobraćaj i proizvodnja su van EU izazvali najveću količinu ekotoksičnosti, fotohemijske oksidacije, emisija gasova sa efektom staklene bašte kao i najveće formiranje čestica.

Saobraćaj je povezan sa više od 40 odsto pritiska ekotoksičnosti unutar unije. Gasovi sa efektom staklene bašte emitovani unutar EU su uglavnom izazvani potrošnjom vezanom za smeštaj, usluge i hranu. Potrošnja odeće izvan EU je u emisijama učestvovala sa osam procenata. Sama EU je u tom segmentu bila odgovorna za dva odsto.

Glavni zaključak je da se unutar same EU između 1995. i 2019. smanjilo pet od deset ekoloških pritisaka i uticaja izazvanih potrošnjom. Nasuprot tome, pritisci i uticaji na životnu sredinu van EU, izazvani potrošnjom u EU, uglavnom su porasli.

Rezultati još otkrivaju da su se pritisci i uticaji na životnu sredinu izazvani potrošnjom u EU smanjili i u najrazvijenim zemljama – Sjedinjenim Državama i Kanadi. Nasuprot tome, svi analizirani uticaji i pritisci porasli su u Brazilu, Kini, Indiji i Japanu, kao i regionima Istočne Evrope i Bliskog istoka.

Finansijska korist

Dodata vrednost od potrošnje EU porasla je sa 6,2 biliona evra, iz 1995, na 13,4 biliona, zabeleženih za 2019. godinu. U analiziranom periodu, 86-91 odsto ostvarene dodate vrednosti ostalo je unutar EU. Sjedinjene Države, Velika Britanija i Kina su dobile najveći deo ostatka.

Srbija, Crna Gora i Albanija, kao i novi kandidati za članstvo – Ukrajina i Moldavija, konstantno su tokom te 24 godine primale najniži udeo dodate vrednosti u odnosu na pritiske i uticaj koji potrošnja u EU njima stvara.

Rešenje je u smanjenju potrošnje u EU

Da bi se izbegli dalji štetni uticaji na ljudsko zdravlje i ekosisteme unutar EU kao i van nje, od presudne je važnosti smanjiti pritiske na životnu sredinu i uticaje povezane sa potrošnjom u EU, naglašavaju autori.  Neke opcije za potrošnju, kao što su način prevoza i promena načina ishrane, mogu značajno smanjiti pritiske i uticaje na životnu sredinu.

Štaviše, u usmeravanju trgovinske politike EU treba da se uzmu u obzir pritisci na životnu sredinu i uticaji proizvoda i usluga, kako bi se sprečilo dalje prelivanje van EU, stoji u studiji.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

U Valjevu 50 godina zagađen vazduh, građani pokrenuli inicijativu za zamenu energenata u Krušiku

U Valjevu vazduh zagađen 50 godina, građani traže da Krušik pređe na čistije energente

15. februar 2023. - Udruženje građana iRevolucija iz Valjeva sakuplja potpise za izradu projekta zamene energenata u Krušiku čistijim rešenjima

barselona turisticka taksa solar paneli

Barselona će prihode od turističke takse investirati u solarne panele na školama

15. februar 2023. - Gradske vlasti tako žele da poprave uslove za decu u školama, ali i da odobrovolje one starije koji nisu baš oduševljeni najezdom turista

lopare litijum peticija protest

Opština Lopare traži da Republika Srpska odustane od litijuma

15. februar 2023. - Rado Savić, načelnik Opštine, predao je Narodnoj skupštini RS peticiju sa potpisom 3.711 građanina protiv otvaranja rudnika na Majevici

U regionu raste broj mesta sa prekomerno zagađenim vazduhom

U regionu raste broj mesta sa prekomerno zagađenim vazduhom

15. februar 2023. - Novom Pazaru i Strumici, ovogodišnjim prvacima u dostizanju zakonskog limita od 35 dana sa koncentaracijom štetnih PM10 čestica većom od 50 mikrograma po kubnom metru, pridružilo se još 16 gradova iz regiona