x
Newsletter Image
NE PROPUSTITE NAŠ NJUZLETER
PRIJAVA

Vaša imejl adresa je sigurna kod nas

x
Newsletter Image
NE PROPUSTITE NAŠ NJUZLETER
PRIJAVA

Your email is safe with us

Najveća pretnja globalnoj privredi su ekološki rizici

31.03.2020. | Komentari: 0Autor:

Najveća pretnja globalnoj privredi su ekološki rizici

Autor: Danko Kalkan, ekspert za zeleno finansiranje i upravljanje u zaštiti životne sredine 

Klimatske promene, intenzivno korišćenje resursa i drugi ekološki rizici najveća su pretnja globalnoj ekonomiji. Širenje zaraza je takođe posledica ugrožavanja životne sredine. Odluke koje se budu donosile ove godine imaće presudnu ulogu za uspostavljanje održivog razvoja.

Petnaesto izdanje Izveštaja o globalnim rizicima Svetskog ekonomskog foruma donosi sa sobom jednu novinu – prvi put od kada izlazi, ekološki rizici dominiraju među najznačajnijim opasnostima po svetsku ekonomiju u narednoj deceniji. Posebno se ističu oni ekološki rizici koji su povezani sa neuspehom klimatske akcije, zatim sa gubitkom biodiverziteta, kao i ekstremni vremenski uslovi (npr. toplotni udari).

Takođe, u prvih deset rizika spadaju i prirodne i druge ekološke katastrofe izazvane ljudskom rukom.

Projekcija deset dalekosežnih rizika po verovatnoći i jačini tokom sledećih deset godina

2020. godina je najvažnija za dalju implementaciju Pariskog sporazuma

Ova godina je veoma značajna u borbi protiv klimatskih promena, jer zemlje koje su pristupile klimatskom sporazumu sklopljenom u Parizu upravo revidiraju svoje petogodišnje planove za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte. Dosadašnja situacija sa nacionalnim planovima ne daje optimistične scenarije.

Climate Action Tracker, nezavisno telo za naučnu analizu klimatskih promena koje prati napore 32 zemlje čiji je udeo u globalnim emisijama oko 80 odsto, redovno izveštava javnost o uspešnosti nacionalne politike u borbi protiv klimatskih promena.

Ekološki rizici prvi put dominiraju u globalnim procenama rizika

CAT upozorava da će se temperatura, ukoliko zemlje ostanu pri svojim trenutnim namerama za smanjenje emisija – nacionalno utvrđenim doprinosima (NDCs), do kraja veka povećati za 2,8 stepeni Celzijusa, što je gotovo duplo više od onoga što je obećano Pariskim sporazumom.

 

Climate Action Tracker: Projekcije globalnog zagrevanja do 2100. godine

Dakle, imajući ove činjenice u vidu, neophodno je da zemlje ove godine ozbiljno pristupe reviziji navedenih ciljeva i definišu nove, znatno ambicioznije planove, kako bi se sprečili negativni scenariji koje nosi preterano zagrevanje planete.

Da li je zaista bitno da li je globalna temperatura 1.5, dva ili tri stepena viša

Kada se razmišlja o potencijalnom globalnom porastu temperature, postoji deo javnosti koji smatra da je to zanemarljiv porast i da ćemo se lako prilagoditi podešavajući klima uređaje. Ovaj antropocentrični pogled na svet posledica je zanemarivanja činjenica o složenosti i međusobnih interakcija planetarnih ekosistema. U mnogima od njih i najmanja promena klimatskih uslova može biti kobna.

Antropocentrični pogled na svet posledica je zanemarivanja činjenica o složenosti i međusobnih interakcija planetarnih ekosistema

Svedoci smo da u svakom momentu dolazi do izumiranja vrsti, te mnogi kredibilni poznavaoci prilika smatraju da se nalazimo usred šestog masovnog izumiranja živih bića.

S tim u vezi, Međuvladin panel za klimatske promene (IPCC), sastavljen od vodećih svetskih klimatskih naučnika, objavio je 2018. godine izveštaj o uticaju porasta temperature na živa bića i okolinu. Ovaj izveštaj je, pored uticaja porasta temperature od jednog i po stepena Celzijusa, utvrdio i moguće posledice koje će se javiti pri dodatnom zagrevanju od pola stepena.

Najveća pretnja globalnoj privredi su ekološki rizici
Sumarni pregled uticaja rasta temperature za 1,5 odnosno dva stepena Celzijusa (World Resources Institute)

Iz datog pregleda vidi se da već sâm porast temperature od 1,5 stepeni Celzijusa nosi veoma teške posledice po životnu sredinu. Takođe, dodatnih pola stepena može da izazove i do 10 puta veće štete u ekosistemima.

Iscrpljenost resursa – dodatni trošak koji stvaramo mi, a plaća planeta

Pored klimatskih promena, veliki ekološki izazov predstavlja prekomerna upotreba resursa u linearnoj ekonomiji današnjice (uzmi-napravi-koristi-baci). Trenutno se svi resursi koje planeta može da pruži u toku jedne godine potroše već u avgustu. Ovakvim načinom upotrebe resursa potrebne su nam gotovo dve planete.

Trend iskorišćenosti globalnih prirodnih resursa od 1970. do 2019. godine (Earth Overshoot Day)

Nije teško zaključiti da već dugo svoju proizvodnju i potrošnju zasnivamo na kreditu koji nam planeta godinama daje. Vreme je da počnemo da vraćamo dug i da resurse koristimo na mnogo pažljiviji način.

Priroda nas opominje kroz širenje zaraze

Konačno, u svetlu širenja virusa Covid-19, obaveza je istaći da između narušavanja životne sredine i širenja zaraznih bolesti postoji direktna veza. Naime, čovek svojim direktnim uticajem na prirodna staništa i biodiverzitet, kroz deforestaciju i proširivanje obradivih povšina, kroz otvaranje novih rudnika i širenje naselja, dolazi u bliski dodir sa divljim svetom.

Divlje životinje i biljke nosioci su različitih patogenih organizama, a prema procenama naučnika do sada nam je poznato svega 1% ovih virusa. Čak više od dve trećine zaraza koje su se javile poslednjih godina (ptičji grip, ebola, virus zapadnog Nila, zika, itd) prešle su sa divljih životinja na ljude.

Ove bolesti uzrok su smrti oko 2 miliona ljudi godišnje. Konačno, zbog porasta globalne temperature očekuje nas i sve intenzivnije topljenje permafrosta, zemlje zamrznute mnogo godina, što može biti izvor zaraza apsolutno nepoznatih čoveku.

Sve u svemu, pred nama je godina odluke da li ćemo ići putem razvoja u kojem postoji balans između ekonomskih, ekoloških i društvenih ciljeva.

Komentari (0)

Budite prvi da unesete komentar za ovaj clanak.

Unesi Komentar

Molimo sačekajte... Unesite obavezna polja. Desila se greška, molimo osvežite stranicu i pokušajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat.