Plaćanje eko takse u Srbiji, koje je od prošle godine obaveza svih privrednih subjekata, najčitanija je vest na našem portalu u julu. Pažnju javnosti privukla je i priča iz Grčke o 500 domaćinstava koja su se udružila da proizvedu čak 100 MW iz solara, što govori da su građani regiona spremni da sami za sopstvenu potrošnju proizvode energiju iz obnovljivih izvora. O smernicama Energetske zajednice za prozjumere za naš portal pisala je Jasmina Trhulj
Lista najčitanijih je dostupna i za verziju portala na engleskom jeziku (Most read in July).
1 – Ko sve mora da plati eko taksu
Država je eko nadoknadu dosad naplaćivala samo najvećim privrednim subjektima te od proizvođača i uvoznika čija roba nakon upotrebe spada u posebne tokove otpada. Eko taksa po uredbi o novoj kategorizaciji važi od 7. decembra prošle godine. Sva preduzeća, preduzetnici, paušalci i udruženja morali su do kraja jula da podnesu prijavu Lokalnoj poreskoj administraciji, a savet o načinu prijavljivanja dao je i Petar Damnjanović, direktor MENTOR preduzeća za knjigovodstvene usluge i finansijski konsalting,
Ažurirano: Rok za prijave za eko taksu 31. jul – plaćaju je firme, organizacije i preduzetnici
2 – Demokratizacija energetike u kolevci demokratije
Demokratizacija energetike polako počinje da osvaja region jugoistočne Evrope. Za to, naravno, nema boljeg mesta od kolevke demokratije.
Oko pet stotina porodica namerava da zajedno, u okviru energetske zadruge, instalira solarne elektrane ukupne snage 100 megavata što će biti, posmatrano kao celina, najveće postrojenje za proizvodnju električne energije iz Sunca u Grčkoj.
Domaćinstva u Grčkoj zajedno grade solarne elektrane od 100 megavata
3 – Stvaranje uslova da građani i firme postanu prozjumeri
Šta piše u predlogu Smernica o integraciji potrošača sopstvene energije u mrežu koje je Sekretarijat Energetske zajednice pripremio i stavio na javni uvid do 17. jula? Pojašnjenje je dala Jasmina Trhulj, šefica Odeljenja za električnu energiju u Sekretarijatu.
Trhulj kaže da bi u stvaranju novog energetskog modela regiona, ugovorne strane trebalo da prepoznaju i promovišu ulogu koju krajnji kupci imaju u energetskoj tranziciji. Omogućavanje potrošačima da proizvode, troše, skladište i prodaju električnu energiju koju sami proizvode iz obnovljivih izvora, može ubrzati energetsku tranziciju i omogućiti prozjumerima (potrošačima sopstvene energije) da iskoriste prednosti tehnološkog razvoja i smanje račune za energiju.
Definisanje uloge prozjumera iz obnovljivih izvora energije u Energetskoj zajednici
