Najbogatije zemlje odgovorne za tri četvrtine ekološke štete zbog prekomerne upotrebe resursa

Globalna eksploatacija resursa se dramatično uvećala u poslednjih pola veka, i u velikoj meri izazvala ekološku krizu i poremećaje u ekosistemu planete. Autori nove globalne studije o iskorištavanju prirodnih resursa navode da su SAD, zemlje Evropske unije, Britanija, Australija, Kanada, Japan i Saudijska Arabija odgovorni za tri četvrtine globalne ekološke štete, uzrokovane eksploatacijom izvan granica pravednosti i održivosti.

Studija objavljena u časopisu Lancet Planetary Health analizirala je i utvrdila odgovornost za štetu nanetu životnoj sredini u poslednjih 50 godina.

„Otkrili smo da su zemlje sa visokim dohotkom odgovorne za 74 procenta globalnog prekomernog iskorišćenja resursa u periodu 1970-2017; drugim rečima, za korišćenje resursa preko održivih i pravednih udela. Ovo je glavni pokretač oštećenja ekosistema i gubitka biodiverziteta“, istakao je glavni autor studije, profesor Jason Hickel sa Instituta za nauku i tehnologiju zaštite životne sredine u Barseloni (ICTA-UAB).

Rast prekomerne eksploatacije

Procesi prekomernog iskorištavanja resursa su u porastu od 1970. godine i nemaju tendenciju zaustavljanja, pokazuju podaci iz studije.

Ljudski uticaj i prekomerna eksploatacija i po nekoliko puta prevazilaze održivo obnavljanje resursa na planeti.

Hickel: Korišćenje resursa treba da se smanji za najmanje 70 procenata da bi se postigao održivi opseg

„Naši rezultati pokazuju da zemlje sa visokim prihodima moraju hitno da smanje ukupnu upotrebu resursa na održive nivoe. U proseku, korišćenje resursa treba da se smanji za najmanje 70 procenata da bi se postigao održivi opseg“, istakao je Hickel na svom Twitter nalogu.

Sjedinjenim Državama i zemljama Evropske unije pripisano je više od polovine prekoračenja. Tačnije, 27 procenata odlazi na SAD, a na zemlje Evropske unije sa Ujedinjenim Kraljevstvom 25 procenata.

Kina je odgovorna za 15 procenata globalne upotrebe resursa. Zemlje sa niskim i srednjim dohotkom u Latinskoj Americi i na Karibima, u Africi, na Bliskom istoku i u Aziji odgovorne su tek za 8 procenata.

Izražene globalne nejednakosti

Istraživači su se rukovodili metodama za kvantifikaciju nacionalne odgovornosti za postojeći ekološki slom i krizu, pri čemu su obuhvaćeni podaci za 160 zemalja.

Analizirani su eksploatacija unutar granica država i globalni tokovi trgovine resursima kao što su fosilna goriva, drvo, metali, minerali i biomasa. Naučnici navode da su koristili podatke sa međunarodnog panela za resurse UN-a i ekstrapolirane proračune.

Australija je prva na svetu u prekomernoj upotrebi resursa sa 29,16 tona po glavi stanovnika, a slede Kanada sa 25,82 i SAD sa 23,45 tona per kapita.

Oko 44 odsto od skoro 2,5 triliona tona eksploatisanih resursa na planeti koristile su zemlje koje su premašile svoj pravedan udeo u upotrebi resursa, navodi se u novoj studiji.

Zemlje sa visokim dohotkom čine oko 16 procenata svetske populacije, a odgovorne su za 74 procenata eksploatacije resursa i glavni su pokretači globalne degradacije životne sredine, što predstavlja ekološku kolonizaciju, ističu autori.

Zemlje sa visokim dohotkom čine oko 16 procenata svetske populacije, a odgovorne su za 74 procenata eksploatacije resursa

Tokom poslednjih pola veka, 58 zemalja, uključujući Indiju, Indoneziju, Pakistan, Nigeriju i Bangladeš, zadržalo se unutar svojih granica održivosti.

Studija je delimično ograničena jer su analizirani podaci samo od 1970. godine. Ukoliko bi se u obzir uzimali asinhroni obrasci industrijskog razvoja, odgovornost SAD i EU za prekomerno korišćenje resursa bi verovatno bila znatno veća nego što sugerišu rezultati, a odgovornost zemalja na globalnom jugu bi verovatno bila niža, objasnili su autori studije.

Neophodno odustati od rasta BDP-a

Najrazvijenije zemlje moraju hitno da smanje upotrebu resursa na pravedan i održiv nivo, navode naučnici.

„Nisu svi ljudi u bogatim zemljama podjednako odgovorni za prekomerno korišćenje resursa. Bogati pojedinci troše više nego siromašniji pojedinci. Ali glavni problem je neefikasnost ekonomskog modela, koji se zasniva na akumulaciji kapitala, a ne ljudskim potrebama“, ističe Hickel.

Hickel: Glavni problem je neefikasnost ekonomskog modela, koji se zasniva na akumulaciji kapitala, a ne ljudskim potrebama

Procena korišćenja resursa pokazala je da zemlje sa visokim dohotkom imaju ekološki dug prema ostatku sveta, zaključuju autori studije. Te države treba da preuzmu vodeću ulogu u radikalnom smanjenju upotrebe resursa, kako bi se izbegla dalja degradacija prirode.

To može biti postignuto tek usvajanjem novih i transformativnih ekonomskih pristupa, poput takozvanog modela odrasta (degrowth) kao i ekonomije koja se ne zasniva na rastu bruto društvenog proizvoda, već uvodi alternativna rešenja zasnovana na ideji pravedne tranzicije i održivog društva.

Šta je ekonomski model odrasta

Autori studije ističu da je malo verovatno da se upotrebe resursa može smanjiti uz ekonomski rast. Ne postoje primeri koji na takvo nešto upućuju, čak ni po scenariju visoke efikasnosti.

Globalni BDP i upotreba resursa su usko povezani. Razvijali su se paralelno tokom 50 godina, uprkos značajnim tehnološkim inovacijama i povećanju doprinosa sektora usluga BDP-u, navode autori.

Oni objašnjavaju da će prelazak na održive nivoe korišćenja resursa verovatno zahtevati usvajanje transformativnih pristupa ekonomije odrasta i sličnih alternativnih modela.

To zahteva napuštanje rasta BDP-a kao ekonomskog imperativa i cilja, a takođe i smanjenje nejednakosti i organizaciju ekonomije oko ljudskih potreba, kao i smanjenje nepotrebne proizvodnje roba.

Prelazak na održive nivoe korišćenja resursa zahteva napuštanje rasta BDP-a kao ekonomskog imperativa i cilja

„Međutim, takva promena će zahtevati suočavanje sa moćnom mrežom istraživačkih centara, trgovinskih udruženja, lobističkih grupa, filantropskih fondacija i drugih aktera koji razvijaju i šire dezinformacije (kao što su takozvani narativi o zelenom rastu), u pokušaju da legitimišu neodrživ status-quo“, naveli su autori objavljene studije.

Oni takođe napominju da empirijski dokazi pokazuju da se strategije za smanjenje rasta mogu primeniti, kako bi se postigla značajna smanjenja upotrebe resursa uz obezbeđivanje dobrog života za sve ljude.