Nacrt zakona o energetskim zadrugama na raspravi u grčkom parlamentu

U grčkom Parlamentu počela je rasprava o nacrtu zakona za uspostavljanje energetskih zadruga, koji je prošle nedelje podnelo Ministarstvo za životnu sredinu i energetiku. Cilj nacrta je da se pospeši prelazak na obnovljive izvore energije i decentralizuje proizvodnja električne energije.

Ministarstvo je počelo izradu nacrta u prvom delu godine i na njemu je radilo zajedno sa Regulatornom agencijom za energetiku (RAE), tržišnim operatorom za električnu energiju LAGIE, grčkim distributivnom elektromrežom (HEDNO), i Centrom za obnovljive izvore energije i uštede (KAPE).

Energetske zadruge Ministarstvo vidi kao način decentralizacije i generacije rešenja u sektoru energetike na lokalnom nivou, i predložilo je građanima, lokalnim vlastima, i privatnim i javnim agencijama da sami učestvuju u proizvodnji, distribuciji i snabdevanju električnom energijom. Ukratko, nacrt zakona pruža mogućnost potrošačima električne energije da postanu njeni proizvođači.

Energetske zadruge će, prema ovom dokumentu, moći da proizvode, prodaju i koriste električnu i toplotnu energiju koju proizvedu u postrojenjima obnovljivih izvora energije (OIE) na vetar ili sunčeve panele, biogas ili biomasu. Imaće  aktivnu ulogu u oblastima obnovljive energije, kogeneracije visoke efikasnosti i grejanja, racionalne potrošnje, energetske efikasnosti, održivog transporta, upravljanja potražnjom i proizvodnjom, distribucijom i snabdevanjem na lokalnom i regionalnom nivou.

Prema nacrtu zakona, lokalne energetske zadruge će moći da razviju i zakupe distributivne mreže, dok će zajednice obnovljive energije moći da proizvode, troše, skladište i prodaju obnovljivu energiju a da pritom neće biti izloženi nesrazmernim troškovima koji nisu u skladu sa stvarnom cenom. Mala i srednja preduzeća tako će smanjiti troškove a privatni korisnici ostvariti značajnu uštedu.

Energetske zadruge – pravni okvir

Energetskim zadrguama se omogućava da, kako navodi EnergyPress, uspostave lokalne energetske politike za upravljanje i rešavanje brojih pitanja u ovoj oblasti na lokalnom nivou, poput energetskog siromaštva, promocije korištenja električnih vozila i drugih. Moći će da posluju kao profitne kompanije, ali i kao neprofitne organizacije. U ovom drugom slučaju, ostvaren profit će biti korišćen za finansiranje novih projekata u samoj energetskoj zadruzi.

Mada energetske zadruge već postoje u Danskoj, Švedskoj, Nemačkoj, Velikoj Britaniji, Španiji i Francuskoj, grčko Ministarstvo za životnu sredinu i energiju navodi da je Grčka prva zemlja u Evropi koja na ovaj način uspostavlja transparentnu mrežu za funkcionisane energetskih zajednica, navodi grčki portal Naftemporiki.

Glavni ciljevi nacrta zakona su podrška inovacijama, poboljšanje energetske efikasnosti, potpora prodoru obnovljivih izvora energije i proizvodnja za sopstvene potrebe, povećanje prihvatanja projekata obnovljivih izvora energije na lokalnom nivou, smanjenje troškova za domaćinstva i mala i srednja preduzeća, i ojačanje solidarnosti i socijalne ekonomije.

Vlada Grčke želi da njena inicijativa u vezi sa energetskim zajednicama postane deo društvene politike koja će promovisati pravo na izbor kao oblik zaštite malih investitora od velikih igrača. Stručnjaci za tržište veruju da bi energetske zadruge mogle da podstaknu investicionu aktivnost u sektoru OIE, ali i da podrže sredstva kao što su neto merenje, virtuelno neto merenje i pametna brojila.