Životna sredina

Nacionalne konsultacije o životnoj sredini za Stokholm+50: neraskidiva veza između zdrave životne sredine i zdravlja ljudi

Foto: Maša Vračar / BFPE

Objavljeno

17.05.2022.

Država

,

Komentari

1

Podeli

Objavljeno

17.05.2022.

Država

,

Komentari

1

Podeli

Uz podršku Vlade Švedske, Ministarstvo zaštite životne sredine Republike Srbije i Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) održali su prošle nedelje drugi sastanak u okviru Stokholm+50 nacionalnih konsultacija u Srbiji.

Na događaju održanom u svečanoj sali Palate Srbija, u okviru priprema Srbije za konferenciju Stokholm+50: zdrava planeta za prosperitet svih – naša odgovornost, naša prilika domaći i međunarodni eksperti razgovarali su o povezanosti zdravlja ljudi i životne sredine, prelasku Srbije na model cirkularne ekonomije, a predstavnici gradova i opština predstavili su primere dobre prakse na lokalu kada je reč o rešavanju ekoloških problema i sprovođenju Zelene Agende.

Prema rečima Radovana Nikčevića, nacionalnog konsultanta za Srbiju u procesu priprema za konferenciju Stokholm+50, cilj sastanka je bio da se kroz konsultativni proces uključe stavovi i preporuke o ključnim prioritetima akcije za zaštitu životne sredine svih zainteresovanih aktera u društvu, kako bi se oni uključili u Nacionalni izveštaj koji će delegacija Srbije predstaviti u junu, u glavnom gradu Švedske. Na konsultacijama su učestvovali predstavnici nacionalnih i lokalnih institucija, organizacija civilnog društva, preduzeća, akademske zajednice, kao i mladi.

Svaka investicija u životnu sredinu je i prevencija u domenu zdravstva

Sandra Dokić, pomoćnica ministarke u Ministarstvu zaštite životne sredine istakla je da se Srbija nalazi u regionu u kome je porast temperature za 1 stepen Celzijusa viši od proseka na globalnom nivou. Ona smatra da je neophodna regionalna saradnja u sprovođenju Zelene Agende.

Srbija se nalazi u regionu u kome je porast temperature viši od proseka na globalnom nivou

Dokić je takođe navela značaj partnerstva sa Institutom za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, Svetskom zdravstvenom organizacijom i Ministarstvom zdravlja. Veliku ulogu u zaštiti životne sredine imaju lokalne samouprave koje već imaju primere dobre prakse, kao i inicijative poput panevropskog programa o transportu, zdravlju i životnoj sredini i protokola o zdravlju i vodi, napomenula je.

„Svaka investicija u životnu sredinu je i prevencija u domenu zdravstva,“ zaključila je pomoćnica ministarke Sandra Dokić.

Fabio Skano, direktor kancelarije Svetske zdravstvene organizacije (SZO) u Beogradu je istakao da je Švedska još pre 50 godina uvidela snagu multilateralizma u borbi za zaštitu životne sredine. Srbija u saradnji sa SZO radi na jačanju kapaciteta da smanji štetne uticaje zagađenja vazduha na zdravlje ljudi.

Švedska je još pre 50 godina uvidela snagu multilateralizma u borbi za zaštitu životne sredine

Neraskidiva veza između zdrave životne sredine i zdravlja ljudi

Fransin Pikap, stalna predstavnica UNDP-a u Srbiji navodi da je veza između zdrave životne sredine i zdravlja ljudi neraskidiva.

„Zdravi i funkcionalni ekosistemi su neophodni za naš opstanak. Oni nam obezbeđuju vazduh koji dišemo, vodu koju pijemo i hranu koju jedemo. Lepota i raznovrsnost prirode je takođe važna za naše mentalno i fizičko zdravlje i blagostanje. Međutim, mi i dalje preterano eksploatišemo prirodne resurse i degradiramo našu životnu sredinu, ugrožavajući sopstveno zdravlje i egzistenciju“, izjavila je Pikap.

Pikap: I dalje preterano eksploatišemo prirodne resurse i degradiramo našu životnu sredinu, ugrožavajući sopstveno zdravlje i egzistenciju

Prema procenama SZO, zagađenje vazduha je 2016. godine izazvalo skoro sedam miliona prevremenih smrti u svetu, od čega 6.500 u Srbiji, podsetila je stalna predstavnica UNDP-a i dodala da će se problem povećanja broja umrlih od hroničnih bolesti usled toplotnih talasa dodatno pogoršati ukoliko ništa ne preduzmemo da usporimo klimatske promene.

Fransin Pikap, stalna predstavnica UNDP-a u Srbiji

Borba protiv zagađenja i degradacije životne sredine, takođe je borba za pravičnost i jednakost. Najštetnije uticaje zagađenja na zdravlje ljudi obično snose najugroženije grupe, kao što su siromašni, deca, stariji i ljudi sa hroničnim oboljenjima, istakla je Pikap

Snaga zajedničke akcije

Ida Rojtersverd, prva sekretarka u ambasadi Švedske u Srbiji pomenula je važnost multilateralizma i snagu zajedničke akcije, kao i to da je neophodno da sve države u svetu na tome rade zajedno. Značaj konferencije koja će se održati u junu u Stokholmu je i u tome da se oživi dijalog o zajedničkim izazovima po pitanju zaštite životne sredine, objasnila je.

Značaj konferencije koja će se održati u junu u Stokholmu je i u tome da se oživi dijalog o zajedničkim izazovima po pitanju zaštite životne sredine

„Još je u deklaraciji iz 1972. utvrđena veza između životne sredine, zdravlja, blagostanja i ekonomije, a sada postoje mogućnosti da se sledeći koraci zajednički preduzmu“, istakla je prva sekretarka švedske ambasade.

Rojtersverd je dodala da su evropske integracije takođe i oruđe pomoću koga se mogu ostvariti bolji standardi u oblasti životne sredine, kao i da je Evropska unija pronašla način da kroz direktivu i legislativu, postavlja više standarde životne sredine.

Javno zdravlje i zaštita životne sredine

Životna sredina predstavlja jedan od važnih ciljeva i za blagostanje i za kompletno očuvanje javnog zdravlja, rekla je Verica Jovanović, v.d. direktora Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr. Milan Jovanović Batut“ i dodala da je neophodno imati na umu složenost javnog zdravlja, i multisektorski pristup u postizanju individualne i kolektivne bezbednosti, te uključivanje nezdravstvenih sektora.

Složenost javnog zdravlja podrazumeva multisektorski pristup u postizanju individualne i kolektivne bezbednosti

„Institut je takođe imao odgovoran zadatak u vreme pandemije COVID-19 za sprovođenje epidemiološkog i sanitarno-higijenskog nadzora i organizovanje i sprovođenje posebnih mera za zaštitu stanovništva od zaraznih bolesti,“ napomenula je Dr sci Dragana Jović, načelnica Centra za higijenu i humanu ekologiju Instituta Batut.

Panel o odnosu životne sredine i zdravlja

Ograničenje kretanja tokom pandemije COVID-19 imalo je uticaj na parametre životne sredine, povećanje kućnog otpada, buke u stambenom prostoru, količinu otpadnih voda iz domaćinstva, ali je pandemija uticala i na potrošnju energije i uzrokovala znatno povećanje medicinskog otpada.

Ograničenje kretanja tokom pandemije COVID-19 imalo je uticaj na određene elemente životne sredine kao što su na primer kvalitet vazduha i usluge ekosistema

Takođe je zabeleženo smanjenje komercijalnog i industrijskog čvrstog otpada, buke koja potiče od saobraćaja, zagađenja vazduha, zagađenja vode, zagađenje industrijskim otpadnim vodama, između ostalog, navodi Jović.

Dr sci Dragana Jovanović, zadužena za saradnju sa Svetskom zdravstvenom organizacijom i Protokol o vodi i zdravlju u Institutu za javno zdravlje Srbije, govorila je o globalnim i regionalnim inicijativama za unapređenje vodosnabdevanja, sanitacije i higijene u Srbiji, koje aktivno sprovode Ministarstvo zdravlja i Institut za javno zdravlje „Dr. Milan Jovanović Batut“. To su Protokol o vodi i zdravlju, zatim Globalna analiza i procena vodosnabdevanja i sanitacije (GLASS) i Zajednički program monitoringa.

Pandemija je pokazala vezu između zdravlja ljudi i zdravlja planete, istakla je Biljana Filipović-Đušić, viša savetnica u Sektoru za međunarodnu saradnju, projekte i klimatske promene u Ministarstvu zaštite životne sredine.

Potrebno je podržati rešenja zasnovana na prirodi

Savetnica u ministarstvu je takođe istakla da je potrebno uraditi procenu postojećeg zakonodavstva o upravljanju otpadom, podržati rešenja zasnovana na prirodi i investirati u zelenu infrastrukturu.

Očekuje se usvajanje Programa razvoja cirkularne ekonomije

Srbija je pripremila Mapu puta cirkularne ekonomije koja je ukazala na važnost zajedničke saradnje, civilnog i akademskog sektora, dok Program razvoja cirkularne ekonomije 2022-2024 čeka novu vladu, da bi bio usvojen, rekla je Aleksandra Vučinić, šefica odseka za zelenu i cirkularnu ekonomiju u Ministarstvu zaštite životne sredine.

Svaka lokalna samouprava treba da uradi svoju mapu puta cirkularne ekonomije

U oblasti cirkularne ekonomije, bez građana ništa ne može da se ostvari, objasnila je Vučinić. Ona je takođe ukazala i na značaj lokalnih samouprava i dala preporuku da svaka lokalna samouprava uradi svoju mapu puta cirkularne ekonomije. Važno je da društvo postane resursno otporno, tu je velika uloga lokala, objasnila je Vučinić.

Panel o ubrzanju implementacije ekološke dimenzije održivog razvoja i lokalne samouprave

O ulozi privrede i cirkularne ekonomije u konceptu održivog razvoja govorio je Nebojša Vraneš, savetnik u Centru za cirkularnu ekonomiju Privredne komore Srbije (PKS). On je naveo da je PKS pokrenula Centar za cirkularnu ekonomiju, Akademiju za cirkularnu ekonomiju, kao i digitalnu platformu za cirkularnu ekonomiju.

PKS namerava u narednom periodu da približi privrednicima složenost koja dolazi sa novim regulativama vezanim za ugljen-dioksid i cirkularnost proizvoda. Urađen je i vodič za dekarbonizaciju, kako bi se tematika pojasnila građanima i privredi.

Subotica: višedecenijskom borbom do rešenja ekoloških problema

Žika Reh, šef Službe za zaštitu životne sredine i održivi razvoj Opštine Subotica, objasnio je kako je ovaj grad na severu zemlje uspeo da se izbori sa problemom otpadnih voda, ali i otpada.

Sva nepročišćena voda iz Subotice odlazila je u Palićko jezero, što je izazvalo potpunu ekološku katastrofu i pomor ribe u jezeru, sedamdesetih godina prošlog veka. Od tada, grad je dobio postrojenje za biološko prečišćavanje otpadnih voda, uradio sanaciju jezera, izgradio regionalnu deponiju i rešio probleme, naveo je Reh.

Lokalne samouprave nemaju inspekcijski nadzor nad ispuštanjem voda

Međutim, u svemu i dalje postoje i nelogičnosti. Lokalne samouprave nemaju inspekcijski nadzor nad ispuštanjem voda, kazao je Reh i dodao da je važno da lokalna samouprava može da deluje na zagađivače.

Priboj: primer prelaska na obnovljive izvore energije u sistemima daljinskog grejanja

Opština Priboj među prvima u Srbiji je izvršila rekonstrukciju sistema daljinskog grejanja. Naime, gradska toplana zamenila je mazut biomasom, zelenijim energentom. Rezultate ove inicijative predstavio je zamenik predsednika Opštine Priboj Saša Vasilić. On je pomenuo da postoji dobra saradnja sa drugim samoupravama, kao i da će i Arilje ove godine dobiti toplanu na biomasu.

Opština je smanjila emisije CO2 za 30 procenata, ali je ostao problem sa individualnim ložištima

Vasilić je podvukao da dobrim upravljanjem može da se isporuči kvalitetno grejanje na biomasu i naveo da je opština smanjila emisije CO2 za 30 procenata, ali da i dalje ima problem sa individualnim ložištima.

Kragujevac: strategijom do smanjenja emisija

Grad Kragujevac je među prvima u Srbiji, a uz pomoć UNDP-a, usvojio Strategiju nisko-ugljeničnog razvoja, rekla je Ana Radojević, energetski menadžer grada. Nakon sagledavanja celokupne energetsko-klimatske situacije grad je dobio čak 162 preporuke za unapređenje situacije i smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte i nakon prioritizacije, krenuo u njihovu implementaciju.

Analiza je pokazala da se u Kragujevcu najviše energije troši u stambenim zgradama, a da bi domaćinstva u Kragujevcu postala energetski efikasnija, grad je 2021. i ove godine učestvovao sa Ministarstvom rudarstva i energetike u programu subvencionisanja energetske efikasnosti u domaćinstvima.

U Kragujevcu se privodi kraju projekat prelaska kotlarnice sa mazuta na prirodni gas

Radojević je takođe naglasila da se ovih dana privodi kraju projekat prelaska kotlarnice lokalne toplane sa mazuta i uglja na prirodni gas, koji će rešiti problem velikog zagađenja vazduha i emisija štetnih gasova u gradu.

„S obzirom da je strategija identifikovala transportni sektor kao jedan od najvećih zagađivača, grad je započeo sa izgradnjom severne obilaznice koja će izmestiti transport kamionima iz centra na obode grada,“ istakla je ona.

Kragujevac je takođe u saradnji sa UNDP-em izgradio solarnu elektranu na krovu vrtića Zeka, a prvi zeleni kilovatčasovi biće proizvedeni ovih dana.

Konsultacije se završavaju 20.maja u Botaničkoj bašti „Jevremovac“

Ministarstvo zaštite životne sredine i UNDP, paralelno sa procesom konsultacija, rade na izradi Nacionalnog izveštaja, a dokument će objediniti komentare učesnika na održanimkonsultativnim sastancima, kao i komentare zainteresovanih strana koji do 20. maja pristignu putem SparkBlue onlajn platforme.

Završni događaj pred konferenciju u Stokholmu biće organizovan 20. maja u Botaničkoj bašti „Jevremovac“, gde će biti predstavljeni neki od ključnih elemenata Nacionalnog izveštaja, a koji će nakon toga i nakon što ga Vlada usvoji, biti prezentovan na Sastanku u Stokholmu.

Komentara: (1)
HADZI ZORAN JOVANOVIC / 18.05.2022.

Na probleme vezanim za zaštitu životne sredine ali i prirode jer bez zaštite prirode nema bezbedne životne sredine, treba posmatrati globalno a rešenja tražiti lokalno.Postoji jedna biljka koja je nestala polovinom prošlog veka pod udarom plastike i voljom moćnika a koja može da značajno da apsorbuje CO2 iz vazduha i smanji emisiju CO2, očisti zemljište od teških metala, uz primenu cirkularne ekonomije i izvarednu održivost.To je biljka koja je nekad donosila MILIJARDE prihoda Jugoslaviji, a Srbija je bila najveći proizvođač te biljke a Jugoslavija najveći izvoznik te biljke u Evropi a treća-četvrta u svetu.I pitanje čiji odgovor vredi milion dolara.Šta ta biljka sada, kada je naj potrebnija, nevalja a valjala je nekada.????Svakako ste pogodili o kojoj biljci je reč-Industrijska konoplja-kudelja.Da li sam ovim komentarem pokrenuo na razmičljanje o“ Konoplji, industrijskoj biljci budućnosti uSrbiji“ ili još spavamo dubokim snom, čekajući da naše probleme rešava drugi, daje pare a mi samo deklerativno se zalažemo za „zdraviji život u Srbiji i zeleniju Srbiju“.Dajte i Vi vaš komentar.Pozdrav.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

U zemljama EU baci se više hrane nego što se uveze

U zemljama EU baci se više hrane nego što se uveze

23 септембра 2022 - U trenutku kada 33 miliona građana Evropske unije ne može da priušti dovoljno obroka, u...

Evropski parlament povecanje ciljeva obnovljive izvore stednju energije

Evropski parlament glasao za povećanje cilja za obnovljive izvore za 2030. na 45 odsto

17 септембра 2022 - Evropski parlament je podržao revizije direktiva o obnovljivoj energiji i energetskoj efikasnosti i predložio da se ciljevi povećaju

SEOS zahteva obustavu geoloških istraživanja i preispitivanje dozvola rudarskih kompanija

SEOS zahteva obustavu geoloških istraživanja i preispitivanje dozvola rudarskih kompanija

14 септембра 2022 - Savez ekoloških organizacija Srbije (SEOS) traži od Ministarstva rudarstva i energetike da do 1. novembra...

Bar ce proizvoditi energiju iz otpada mozura

Bar će proizvoditi energiju iz otpada

12 септембра 2022 - Opštini Bar predstavila je Studiju izvodljivosti za pretvaranja biogasa u električnu energiju na sanitarnoj regionalnoj deponiji Možura