Na pomolu preokret u klimatskim politikama – Danska prva na svetu preuzela odgovornost za gubitak i štetu zbog klimatskih promena

Globalni finansijski mehanizam za nadoknadu gubitaka i štete usled klimatskih promena mogao bi da bude pokrenut i u praksi, nakon višegodišnjih neuspešnih pregovora. Danska je prva država na svetu koja je najavila da će uplatiti 13 miliona dolara u okviru ovog mehanizma za klimatski ugrožene zemlje. Termin „gubitak i šteta“, ili Loss and damage na engleskom, predstavlja poseban, dodatni oblik finansiranja preko kojeg bi najrazvijene zemlje trebalo da plaćaju klimatski najugroženijim za štetu i gubitke zbog promene klime, a kao rezultat emisija upravo u najrazvijenijim državama. Ovaj mehanizam povlači i odgovornost za istorijske emisije, a takođe predstavlja i centralno mesto sporenja u globalnim pregovorima o klimatskim rešenjima.

Danska je postala prva zemlja sa liste istorijski velikih emitera-zagadjivača koja je obećala da će odvojiti sredstva za zemlje u razvoju za gubitke i štete uzrokovane klimatskim promenama. Nordijska država će izdvojiti oko 13 miliona dolara predviđenog ovim finansijskim instrumentom za pomoć najugroženijim regijama i državama.

Finansijski mehanizam prozvan „gubitak i šteta“ – Loss and damage predstavlja posebna sredstva kojima bi se pomoglo siromašnijim zemljama da se prilagode i ublaže posledice klimatskih promena.

Ovaj instrument takođe povlači pitanje istorijske odgovornosti zemalja koje su počinile najveću klimatsku štetu, odnosno uzrokovale kumulativnu akumulaciju gasova sa efektom staklene bašte. Na taj način se u globalnoj raspravi među svetskim liderima postavlja i pitanje svojevrsne finansijske kompenzacije za gubitak i štetu zbog klimatskih promena.

Najrazvijenije zemlje se dugo opiru posebnom finansiranju za gubitak i štetu izazvane klimatskim promenama

Najrazvijenije zemlje se u globalnim pregovorima već dugo opiru implementaciji ovog finansijskog mehanizma, međutim Vlada Danske je zajedno sa parlamentarnim strankama ove zemlje odlučila da odvoji finansijska sredstva i postane prva zemlja na svetu koja se uključila u ovaj mehanizam.

Ovaj finansijski instrument bio je tema oko koje učesnici nisu mogli da postignu dogovor na poslednjem globalnom klimatskom samitu COP26.

Prema najavama, gubitak i šteta će biti na agendama i narednog sastanaka svetskih lidera o pitanju klimatski promena u novembru u Šarm el Šeik-u na COP27.

Šta je definisano kao „gubitak i šteta“

Gubitak i šteta je termin koji se koristi u pregovorima UN o klimi i odnosi se na posledice klimatskih promena koje prevazilaze ono čemu ljudi mogu da se prilagode. Ili u drugom slučaju, kada opcije za prilagođavanje postoje, ali zajednica nema pristup potrebnim resursima i ne može da ih koristi.

Gubitak i šteta je termin koji se odnosi na posledice klimatskih promena koje prevazilaze ono čemu ljudi mogu da se prilagode

Smatra se da je gubitak i šteta rezultat ekstremnih vremenskih događaja kao što su uragani, suše i toplotni talasi, ali i sporije nastalih promena, poput porasta nivoa mora, dezertifikacije i degradacije zemljišta, zakiseljavanja okeana, topljenje glečera.

Gubitak i šteta je rezultat ekstremnih vremenskih događaja kao što su uragani, suše i toplotni talasi

Siromašne zemlje i zemlje u razvoju zalažu se za ozbiljne diskusije i agendu o gubicima i šteti na globalnom nivou, kako bi podržale njihov oporavak i pripremile se za budućnost.

Donacija Danske raspodeljena na više adresa

Dansko ministarstvo spoljnih poslova navodi da će od 13 miliona dolara namenjenih za pomoć ugroženim, pet miliona dolara će dobiti organizacija InsuResilience, sa sedištem u Frankfurtu, koja subvencioniše osiguranje u ranjivim zemljama.

Četiri miliona dolara je namenjeno za strateško partnerstvo danske vlade sa organizacijama civilnog društva koje se bave gubicima i štetama vezanim za klimu, sa posebnim fokusom na region Sahela u Severnoj Africi.

Za strateške napore u okviru gubitaka i šteta povezanih sa klimom na COP27 izdvojeno je tri miliona dolara, dok je jedan milion predviđen za aktere civilnog društva u zemljama u razvoju, saopštila je danska vlada.

Zvaničnici Danske se nadaju da će odluka o doniranju sredstava za gubitke i štete imati efekta i za ljude na terenu koji se već suočavaju sa posledicama klimatskim promenama, ali takođe i da će doneti pomak u pregovorima između ekonomski najrazvijenih i klimatski naugroženijih zemalja.

Ključni momenat u globalnim pregovorima

Tokom prošlogodišnjeg klimatskog samita u Glazgovu, grupa 77, blok koji čini više od 130 zemalja u razvoju pokušao je da oformi fond za podršku žrtvama klimatskih katastrofa, ali su takvu inicijativu su blokirale Evropska unija i SAD. Utoliko ovaj potez Danske sada može da nagovesti prekretnicu u globalnim klimatskim pregovorima.

Finansijski instrument za podršku žrtvama klimatskih katastrofa su blokirale EU i SAD

Prema Pariskom sporazumu, sve zemlje su se složile da se pozabave „gubicima i štetama povezanim sa uticajima klimatskih promena“. Ali bogate zemlje su se žestoko opirale da se obezbede posebna finansijska sredstva za ovo, jer ne žele da prihvate odgovornost čime bi rizikovale i međunarodne tužbe.

Istorijske emisije i globalne rasprave o odgovornosti

Iako čine tek 12 procenata globalne populacije, ekonomski najrazvijene zemlje, uključujući Sjedinjene Američke Države, Kanadu, Japan i veći deo zapadne Europe, odgovorne su za 50 procenata svih emisija gasova koji zagrevaju planetu, ispuštenih iz fosilnih goriva i industrije u proteklih 170 godina. 

I dok zapadni zvaničnici insistiraju da zemlje poput Indije, Indonezije i Južne Afrike moraju da ubrzaju napuštanje uglja, zemlje u razvoju ističu da im za to nedostaju finansijska sredstva, kao i da nemaju adekvatnu podršku od najbogatijih zemalja.

Nedavno su usled razornih poplava u Pakistanu Ujedinjene Nacije uputile hitan apel za prikupljanje pomoći u iznosu od 160 miliona dolara. To bi bilo dovoljno da nahrani ugrožene, za prvu pomoć i osnovno zbrinjavanje ljudi pogođenih poplavama. Međutim, šteta prouzrokovana poplavama uzrokovanim klimatskom katastrofom i topljenjem glečera na Himalajskom grebenu u toj zemlji iznosi nekoliko desetina milijardi dolara.

Pakistanska ministarka za klimatske promene Sherry Rehman u autorskom tekstu za Guardian ističe da njena zemlja nije jedina izložena i visokoj klimatskoj ranjivosti i niskoj spremnosti na klimatkse katastrofe, već je i dobar deo globalnog juga već sada pogođen nepovoljnim klimatskim uticajima.

Ugrožene zemlje traže transfer resursa i snažne finansijske mehanizme za realizaciju prilagođavanja koje je urgentno, ističe Rehman.

Ona napominje da u godini bez katastrofa, Pakistan obično gubi 9,1 procenata svog BDP-a zbog sve većeg uticaja klimatskog stresa, dok se procenjuje da bi se ta cifra mogla skoro udvostručiti zbog gubitaka od klimastkih nepogoda.

Finasijska sredstva su uglavnom dolazila u obliku kredita i pozajmica, a ne donacija

Najveće svetske ekonomije su se još 2009. godine obavezale da će mobilisati 100 milijardi dolara godišnje za finansiranje ublažavanja i adapatacije na klimatske promene u najugroženijim zemljama do 2020. godine, ali su zaostale iza takvih ciljeva. Takođe, finansijska sredstva su uglavnom dolazila u obliku kredita i pozajmica, a nikako transfera resursa ili reparacija, na koje sada sve više pozivaju iz najugroženijih zemalja.

Danski potez, iako skroman, može se oceniti kao pokretanje novog modela uspostavljanja klimatske odgovornosti

U susret predstojećem globalnom klimatskom samitu COP27, danski potez, iako skroman, može se oceniti kao pokretanje novog modela uspostavljanja klimatske odgovornosti.