Mračna strana zelene energetike – pohod na resurse globalnog juga

Vrtoglavi uspon potražnje za baterijama i vetroturbinama za energetsku tranziciju povećava pritisak na siromašne zemlje u kojima su sirovine. To ugrožava životnu sredinu i preti da ih vrati u kolonijalističko doba.

Sistematsko izvlačenje sirovina iz Afrike, Latinske Amerike, Azije i sa Bliskog istoka je već učinilo razvijeni deo sveta neverovatno bogatim i izazvalo uništavanje životne sredine, kršenje ljudskih prava i ostavilo globalni jug na marginama globalne privrede, piše Cobus van Staden. direktor uprave China Global South Projecta. On je u kolumni za Foreign Policy upozorio da zelena revolucija ima jednu prljavu tajnu – nezajažljivu glad za resursima iz siromašnijih zemalja.

Evropska unija namerava da najkasnije 2035. zabrani nove automobile i laka komercijalna vozila na benzin i dizel, što će biti još jedan krupan korak u transformaciji auto-industrije. Potražnja za baterijama za električna vozila i skladištenje energije iz postrojenja na obnovljive izvore već vrtoglavo raste.

Velike sile se bore za svoj, a ne prosperitet Konga

Van Staden ističe da trenutno nema načina da se proizvede dovoljno litijuma, nikla, kobalta, mangana, paladijuma i drugih materijala neophodnih za baterije kao i da su to neke od najprljavijih tehnologija na svetu. Štaviše, utrkivanje velikih sila u energetskoj tranziciji preti da obnovi kolonijalističke odnose, naveo je.

Kineske kompanije kontrolišu 60 odsto svetskih rezervi kobalta

One se tako bore da osiguraju svoj, a ne prosperitet Afrike, piše autor. Ukazuje na primer Konga, u kojem su najveće rezerve kobalta na svetu.

Kina je 2016, kada je cena tog metala bila relativno niska, krenula u investicionu ofanzivu. Kompanije iz najmnogoljudnije zemlje sada kontrolišu 60 odsto svetskih rezervi kobalta i 80 procenata kapaciteta prerade. Samo CATL drži trećinu globalnog tržišta baterija, dodaje autor.

To je pak nagnalo Sjedinjene Države da daju podsticaje svojoj industriji baterija i da potraže svoje mesto pod kongoanskim suncem, a iz Evropske unije dolaze slični signali. Ni jedna ni druga strana još nisu imale velikog uspeha u toj afričkoj zemlji.

Kina i SAD nemaju toliko različit pristup rudarstvu u Africi

Neki vide priliku za zapadne kompanije u obećavanju većeg lokalnog razvoja u Kongu kroz potencijalne sporazume. Kineske rudarske kompanije se suočavaju sa optužbama da su tamo pogoršale već niske standarde na polju radničkih prava i zaštite okoline, a kasne s pratećim projektima izgradnje škola, bolnica i druge društvene infrastrukture.

Strani investitori su se zajedno suprotstavili povećanju rudne rente u Kongu

Ali ni zapadnjaci nemaju blistavu reputaciju. Na primer, uz ime švajcarskog giganta Glencorea vezuje se niz skandala sa kršenjem ljudskih prava i korupcijom. Štaviše, China Molybdenum, Glencore i kanadski Ivanhoe Mines su se 2018. zajednički suprotstavili povećanju rudne rente u Kongu, podseća autor.

„Vašingtonski diskurs ovo pitanje često prikazuje kao da budući prosperitet Afrike zavisi od toga koje će partnere izabrati, a Sjedinjene Države su predstavljene kao ekološki odgovorniji i transparentniji akter otvoreniji ka razvoju. U stvarnosti, Sjedinjene Države i Kina su verovatno mnogo bliskije nego što može da se zaključi iz tog narativa. I jedna i druga strana su usredsređene na izvlačenje sirove rude i, po mogućnosti, njenu preradu na domaćem terenu. Iako će možda postaviti više kapaciteta za preradu u Kongu ako ih bude pritisao – što bi Afrikancima ostavilo veći udeo od profita od ruda – to je daleko od onog što bi zapravo bilo dovoljno da Afrika prosperira od svog rudnog bogatstva“, naglašava Cobus van Staden.

Kako dodati vrednost svojim rudama

Neke države pokušavaju da prekinu ovaj trend i povećaju svoj udeo bogatstva od energetske tranzicije. Indonezija je tako 2020. zabranila izvoz rude nikla, čime je zapravo primorala investitore da tamo presele svoja postrojenja za preradu.

Međutim, za sprovođenje takve politiku ima prepreka kao što su nedovoljna obučenost lokalnog stanovništva i slabost logističkih mreža, navodi autor. Pomenuo je i Boliviju, koja je pokušala da na sličan način doda vrednost svojim rezervama litijuma, ali bez većih rezultata.

Potrebne su ludačke količine opreme i kablova

Materijali za baterije, retki metali, pa čak i bakar dobijaju stratešku ulogu koja može da se poredi s naftom. Ed Conway, urednik ekonomije na Sky Newsu, kaže da je neprijatna istina da će za proizvodnju tih sirovina biti potrebno više rudarenja, upotrebe eksploziva i liksivijacije (luženja) rude nego ikad do sada.

Za proizvodnju strateških sirovina će potrebno više rudarenja, upotrebe eksploziva i luženja rude nego ikad do sada

Borba s klimatskim promenama će trajati decenijama, možda i vekovima, a za to su potrebne „ludačke količine“ vetroturbina, solarnih panela, visokonaponskih kablova i kapaciteta za skladištenje energije, napisao je. Naime, ti izvori struje nemaju toliku energetsku gustinu kao fosilna goriva, a pritom je logika za smanjenje emisija gasova s efektom staklene bašte da treba elektrifikovati sve, navodi Conway.

Za jedan megavat snage vetroturbine treba 15 tona bakra

Konsultantska kuća Wood Mackenzie je izračunala da je za jedan megavat snage vetra potrebno 15 tona bakra! Dve trećine odlazi na prenosne i kablove u elektrodistribuciji i podstanice. Banka Goldman Sachs računa na povećanje potražnje za crvenim metalom za četiri do devet puta u narednim decenijama.

Daleko najveće svetske rezerve bakra i litijuma su u Čileu. Vlada novog predsednika levičara Gabriela Borica je nedavno zatvorila topionicu bakra u Ventanasu, nakon što je lokalno stanovništvo zbog zagađenosti optužilo državu da ga je žrtvovala.

Vlasti sada rade na izmeni ustava. Prvobitno je predloženo da se neke tehnologije rudarenja potpuno zabrane. Konačan nacrt je manje radikalan, ali uključuje znatna ograničenja.