More kod Evije u Grčkoj će biti prekriveno solarnim panelima?

Dve energetske zajednice u Grčkoj su u junskom roku prijava Regulatornoj upravi za otpad, energetiku i vodu (RAWEW) podnele zahteve za plutajuće solarne elektrane veličine koja dosad nigde nije zabeležena.

Prvi projekat je za kapacitet od nezamislivih 11,65 gigavata. U dokumentaciji stoji da solarni paneli treba da budu postavljeni u moru između ostrva Evija i grčkog kopna. Drugi predlog je za sedam gigavata plutajućih solarnih panela kod Amfilohije na zapadu zemlje. Najveće plutajuće fotonaponsko postrojenje u Evropi ima samo 41,1 megavat i nalazi se na jezeru.

Ova dva projekta su bila više nego dominantna u poslednjoj rundi podnošenja ponuda, s ukupno 18,65 gigavata, budući da je svih 203 ostalih prijava zajedno imalo četiri gigavata, pa je zbir iznosio 22,65 gigavata.

Za ove dve energetske zajednice se dosad nije čulo pa se, s obzirom na ekstremno velike projekte, može zaključiti da nije verovatno da će ikada biti sprovedeni. Osim toga, navedene ogromne razmere bi izazvale snažnu reakciju lokalnog stanovništva, jer bi odjednom umesto vode ispred sebe ugledalo nepregledne staklene ploče.

Pilot-projekti plutajućih fotonaponskih postrojenja mogu da računaju na 159 evra po megavat-satu

Treba pomenuti da je vlada Grčke već povukla prve poteze u cilju instaliranja plutajućih fotonaponskih postrojenja na moru ili veštačkim jezerima. Dozvoljeno je najviše deset odsto ukupne površine. Ministarstvo životne sredine i energetike je u novembru objavilo da će dozvoliti deset pilot-projekata bez obaveze dobijanja sertifikata za proizvodnju električne energije i ekološke dozvole, u svrhu testiranja ove tehnologije.

Nadoknada iznosi 159 evra po megavat-satu. Ipak, iz ove inicijative još ništa nije proizašlo.

Francuski Akuo Energy, koji namerava da u oblasti Larise instalira agrosolarna postrojenja od ukupno jednog gigavata, istovremeno se priprema da postavlja fotonaponske sisteme na kanale za navodnjavanje i veštačka jezera.

Druga velika grupacija zainteresovana za ovaj sektor je GEK Terna Energy, čiji ogranak Terna Energy je objavio da će postaviti 103 megavata na akumulaciji Purnari u oblasti Arta na severozapadu. Sastavila je ekološku studiju, koja je puštena u javnu raspravu.

Predviđen je obuhvat od 114,4 hektara, što čini 5,6 odsto akumulacije. Očekivana godišnja proizvodnja iznosi 156,2 gigavat-sata, čime bi kompanija nadomestila konvencionalnu proizvodnju koja bi rezultirala emisijama CO2 od 150.000 tona.

Osim toga, PPC Renewables, ćerka firma proizvođača uglja i struje Public Power Corp, u kojem država ima manjinski udeo, razrađuje projekte zbirnog kapaciteta 50 megavata za plutajuće solarne elektrane. Prvu želi da izgradi na veštačkom jezeru Polifitos na reci Alijakmonas, poznatoj i kao Bistrica.