Moramo trčati, a ne hodati, da bismo se izborili sa klimatskim promenama

Neophodno je momentalno smanjenje emisija u svim sektorima kako bi se ograničilo globalno zagrevanje i ublažile posledice klimatskih promena. Prema najnovijem izveštaju Međuvladinog panela za klimatske promene (IPCC), mora se odmah reagovati i ubrzati tempo u transformaciji energetskog sektora ka obnovljim izvorima energije. Emisije gasova moraju biti prepolovljene najkasnije do kraja decenije.

U izveštaju se procenjuje da emisije gasova staklene bašte moraju da dostignu vrhunac najkasnije 2025. i da u narednih pet godina budu smanjene za 43 procenta da bi se globalno zagrevanje ograničilo na 1,5 stepeni Celzijusa. Takođe, za to vreme bi i emisije metana trebalo da se smanje najmanje za jednu trećinu.

IPCC, telo Ujedinjenih nacija za naučni pristup klimatskim promenama, objavilo je izveštaj pod nazivom Ublažavanje klimatskih promena. Autori su predstavili planove za koje veruju da mogu da ograniče zagrevanje, uz napomenu da je sada ključni momenat da se sa tim započne.

Guteres: Na brzom smo putu ka klimatskoj katastrofi. To je ono što nam nauka kaže da će proizaći iz naše trenutne energetske politike

„Ovaj izveštaj Međuvladinog panela za klimatske promene je litanija prekršenih klimatskih obećanja. To je datoteka srama, koja katalogizuje prazna obećanja što nas čvrsto drže na putu ka svetu koji nije za život. Krećemo se velikom brzinom ka klimatskoj katastrofi. Veliki gradovi pod vodom. Nezapamćeni toplotni talasi. Zastrašujuće oluje. Rasprostranjena nestašica vode. Izumiranje jednog miliona vrsta biljaka i životinja. Ovo nije fikcija ili preterivanje. To je ono što nam nauka kaže da će proizaći iz naše trenutne energetske politike“, izjavio je generalni sekretar Ujedinjenih nacija António Guterres pri objavljivanju izveštaja.

Transformacije u energetici

Energetski sektor čini trećinu emisija i ograničavanje globalnog zagrevanja će zahtevati velike tranzicije. To uključuje znatno smanjenje upotrebe fosilnih goriva, široku primenu elektrifikacije, poboljšanu energetsku efikasnost i korišćenje alternativnih goriva poput vodonika sa niskim sadržajem ugljenika, ili biogoriva, navodi se u izveštaju.

Moramo da trčimo, a ne da hodamo, naglasio je povodom izveštaja Sean Kidney, generalni direktor organizacije Climate Bonds Initiative, koja radi na mobilizaciji globalnog kapitala za klimatsku akciju.

Kidney: Moramo da trčimo, a ne da hodamo

On ističe potrebu da se ubrza tempo energetske tranzicije kako bi se zadržala šansa da se zaustavi dalji porast temperature. Trenutno preko 10 procenata struje dolazi iz vetra i solara, a taj nivo bi trebalo da se ubrzano povećava, poručio je Kidney.

Brojevi koji upozoravaju

Ukoliko bi se zadržala politika smanjenja emisija kakva je bila decembra 2020, to bi dovelo planetu do zagrevanja od čak 3,2 stepena Celzijusa do kraja veka.

Emisije gasova staklene bašte, koji izazivaju globalno zagrevanje, na najvišim nivoima su u istoriji. Emisije su 2019. bile oko 12 odsto veće nego 2010. i 54 odsto veće nego 1990. godine.

To ipak ne znači da ništa nije preduzeto. Godišnja stopa rasta emisija usporena je u poslednjoj deceniji sa 2,1 odsto godišnje na 1,3 odsto. U sektoru energetike i industrije stopa rasta je smanjena za više od polovine.

Porast emisija je umanjen, ali nije zaustavljen. To se pokalapa i sa uticajem klimatskih akcija, ali nije dovoljno. Čovečanstvo mora da odmah preokrene kurs, upozorili su vodeći klimatski eksperti.

Lee: Čovečanstvo je na raskrsnici i vreme je za delovanje, jer postoje alati i znanje da se ograniči zagrevanje i obezbedi budućnost

„Izveštaj IPCC-a koji je danas pred nama je snažan dokaz da imamo veliki potencijal da ublažimo klimatske promene“, rekao je Hoesung Lee, predsedavajući IPCC-u. On je dodao da je čovečanstvo na raskrsnici i da je vreme za delovanje, jer da postoje alati i znanje da se ograniči zagrevanje i obezbedi budućnost.

Kako bi svet ostao u granicama prihvatljivog scenarija za klimu, ukupna preostala količina emisija ugljen-dioksida ne sme premašiti emisije iz prethodne decenije.

Nedovoljni napori za smanjenje emisija

IPCC dodaje da će se globalna temperatura stabilizovati tek kada neto emisije ugljen-dioksida padnu na nulu. Da bi se ostvario klimatski cilj od 1,5 stepeni, na globalnom nivou 2050. više ne sme biti neto emisija, dok bi prema modelu ograničenja porasta temperature na dva stepena to bilo početkom 2070. godine.

U drugoj polovini veka će biti neophodne i negativne emisije, odnosno uklanjanje ugljen-dioksida iz atmosfere, kako bi se ograničilo dalje zagrevanje.

Naučnici tvrde da je granica porasta srednje globalne temperature od 1,5 stepeni do 2100. godine od suštinskog značaja za izbegavanje najgorih uticaja klimatske krize.

Andersen: Ovaj izveštaj nam govori da još uvek ne činimo dovoljno da smanjimo emisije gasova staklene bašte

„Prva dva izveštaja IPCC-a su nam rekli da su klimatske promene ovde i sada i da izazivaju ogromne poremećaje u svetu prirode i ljudskom blagostanju. Ovaj izveštaj nam govori da još uvek ne činimo dovoljno da smanjimo emisije gasova staklene bašte“, rekla je izvršna direktorka Programa UN za životnu sredinu Inger Andersen.

Izveštaj IPCC-ove radne grupe 3 za ublažavanje klimatskih promena odobrilo je 195 zemalja članica ovog međunarodnog tela. To je treći IPCC-ov izveštaj objavljen u poslednjih osam meseci, dok će još jedan, objedinjujući dokument biti završen kasnije ove godine i kompletirati šesti ciklus.