Slika: Kurir
Ministri energetike, ekonomije i inostranih poslova Bugarske, Crne Gore, Mađarske, Rumunije, Republike Srpske i Srbije smatraju da energetika ne poznaje granice, pa je neophodna regionalna saradnja, ali i čvrsto podržavaju ideju da svaka država ima pravo da odredi svoj energetski miks.
U tom miksu, kako su istakli na konferenciji „Energetska bezbednost u regionu“, održanoj u Beogradu, fosilna goriva i dalje će igrati značajnu ulogu, a najavljeni su i novi kapaciteti iz nuklearne energije.
Obnovljivi izvori energije (OIE), kako su naveli predstavnici regionalnih vlada, na konferenciji koju je organizovala Adria Media Group, su budućnost, dok su za Crnu Goru ovi izvori energije sadašnjost.
Antić (Srbija): Imamo pravo da koristimo naše resurse
Aleksandar Antić, srpski ministar rudarstva i energetike, izjavio je da svi u regionu imaju obavezu da sarađuju jer energetska bezbednost ne poznaje granice.
On je istakao da region ima dosta zajednički projekata, kao što je gasovod koji će predstavljati nastavak gasovoda Turski tok, koji bi trebalo da prođe kroz Bugarsku, Srbiju i Mađarsku, ili Transbalkanski koridor za prenos električne energije.
Prve količine gasa iz Bugarske prema Srbiji u okviru Turskog toka trebalo bi da krenu sledeće godine, naveo je Antić, i dodao da će srpska deonica biti izgrađena do 18. decembra.
Srpski ministar je rekao da podržava energetsku tranziciju, diversifikaciju snabdevanja, ali i nacionalni suverenitet.
On smatra da oni koji su odgovorni za najveći deo zagađenja životne sredine sada drugima nameću pravila igre u proizvodnji energije.
Srbija ima pravo da koristi svoje resurse (ugalj. prim. aut.), istakao je on, i naveo da i najrazvijenije zemlje nastavljaju da koriste fosilna goriva.
Naša stav je odgovorna politika prema uglju, i snažan zamajac za OIE, poručio je on.
Szijjarto (Mađarska): Sve zemlje bi trebalo da slede nacionalne interese
Mađarski ministar spoljnih poslova Peter Szijjarto izjavio je da je region pod pritiskom i Istoka i Zapada, ali da bi sve zemlje trebalo da slede svoje nacionalne interese.
Szijjarto je istakao da bi region trebalo da poštuje četiri ključna principa. Sve odluke moraju da se donesu uz saglasnost zemalja u regionu. Ne smeju da postoje dvostruki standardi – kada region sarađuje sa Rusijom onda to nije dobro, a kada Zapad to radi onda je u redu. Energetski miks je nacionalni izbor svake zemlje, i gas iz Azije je jedna od opcija.
Ako ne bude moguće da dobijemo gas preko terminala za tečni prirodni gas (TPG) na ostrvu Krk u Hrvatskoj, kao i iz novih gasnih polja u Crnom moru u Rumuniji, onda je Turski tok jedina opcija, poručio je on.
Zapadnim prijateljima se, prema njegovim rečima, to ne sviđa, i kažu da je to ruski projekat.
Ali, u njemu učestvuju Turska, Bugarska, Mađarska, Srbija – tri od četiri države su članice EU i NATO, pa to mora da bude evropski projekat, naveo je Szijjarto.
Petkova (Bugarska): Regionu će nedostajati proizvodnja električne energije
Bugarska ministarka energetike Temenuška Petkova naglasila je da diversifikacija znači sigurno snabdevanja uz konkurentne cene.
Bugarska gradi više gasnih interkonekcija, među kojima je i Turski tok, i namerava da učestvuje u gradnji terminala za TPG u Grčkoj.
On je istakla da bi trebalo razvijati i regionalnu prenosnu mrežu za električnu energiju, i navela da ova zemlja trenutno radi na pet projekata.
S obzirom na će energetska tranzicija regionu doneti manjak u proizvodnji električne energije Bugarska, prema njenim rečima, radi na više projekata, a jedan od njih je i nova nuklearka.
Sekulić (Crna Gora): Naša budućnost su samo OIE
Njena koleginica, crnogorska ministarka ekonomije Dragica Sekulić, pohvalila se da je Crna Gora nedavno deset dana proizvodila električnu energiju samo iz elektrana na OIE – hidroelektrana i vetroparkova.
Bila je borba sa energetičarima starog kova, koji su tvrdili da elektroenergetski sistem ne može da funkcioniše bez uglja, ali pokazalo se da može, uz dobro planiranje, navela je Sekulić.
Crna Gora je, kako je rekla, izabrala energetsku tranziciju, i istakla da je njena budućnost u korišćenju samo OIE.
Svaka zemlja mora da izabere svoj energetski identitet u proizvodnji energije, ali energetski sistemi i tržišta zemalja regiona moraju biti povezani, istakla je Sekulić.
Ona je navela da je Crna Gora prva u regionu prešla na tržišni model finansiranja OIE, i podsetila da je krajem 2018. potpisan ugovor za gradnju jedne od najvećih solarnih elektrana u Evropi, snage 250 MW, na lokalitetu Briska Gora.
Sa početkom rada podmorskog kabla, krajem godine, očekujemo da Crna Gora postane čvorište i dobra lokacija za investicije u OIE, naglasila je ona.
Đokić (RS): Brza reforme će nam napraviti velike probleme
Republika Srpska, prema rečima ministra energetike i rudarstva Petra Đokića, namerava da gradi nove elektrane koristeći energiju vode, Sunca i vetra.
„Svesni smo da moramo da nastavimo proces dekarbonizacije. Ali, najrazvijenije zemlje su ostvarile rast i razvoj uz pomoć fosilnih goriva. Ako energetsku tranziciju budemo sproveli brzo imaćemo ekonomske i socijalne probleme, zato moramo da ubedimo naše partnere na Zapadu da imaju razumevanje za region. Svesni smo odgovornosti, i zato radimo na više projekata smanjenje emisija naših elektrana na ugalj“, naveo je on.
Đokić je istakao da je u toku izgradnja dva vetroparka snage 100 MW, a planira se i solarna elektrana od 200 MW u Hercegovini.
U toku je i priprema za gradnju 3 HE – Foča, Paunci i Buk Bijela, sa Srbijom, a namera je i da se sa Hrvatskom izgradi HE Dubrovnik 2.
Anton (Rumunija): Svaka zemlja mora da izabere tehnološki model
Anton Anton, rumunski ministar energetike, smatra da bez nuklearne energije neće moći da se dostignu ciljevi za udeo OIE, pa i ova zemlja namerava da izgradi novu nuklearku.
OIE su nestabilni izvori energije, daju energiju kada Bog to hoće, istakao je on, i dodao da skladištenje energije omogućava da se to promeni.
Kao jedan od inovativnih projekata skladištenja energije on je naveo povezivanje vetroparkova, skladišta gasa i kogenerativne elektrane na gas. U okviru ovog projekta u Krajovi će se koristiti energija vetra, u periodima kada ne postoji potreba za njom, da se pumpa i ispumpava gas iz podzemnog skladišta gasa, kako bi se proizvodila električna i toplotna energija u gasnoj elektrani.
Dekarbonizacija je bolan proces, koji stvara socijalne probleme, pre svega u rudarskom sektoru, pa je Rumunija pokrenula prekvalifikaciju rudara u radnike za održavanje vetroparkova.
Reforme su u toku, ali svaka zemlja mora da izabere tehnološki model koji će primeniti u energetskoj tranziciji, poručio je on.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.