Makedonija preduzima korake ka tržišno zasnovanom mehanizmu podrške za OIE

Makedonija je nedavno preduzela zakonodavne korake ka uvođenju tržišno zasnovanog mehanizma podrške obnovljivim izvorima energije (OIE), kao i prozjumera koji bi električnu energiju proizvodili za sopstvenu potrošnju, a višak predavali u mrežu. Program ekonomskih reformi (ERP) za period of 2018. do 2020. godine, koji je izrađen u okviru EU integracija, predviđa vremenski okvir za pripremu podzakonskih akata i sprovođenje procedura za dodelu premija.

U intervjuu koji je nedavno dao za novinsku agenciju MIA, Dragan Minovski, generalni direktor državne energetske kompanije ELEM, je govorio o premijama koje su predviđene novim zakonom o energetici, kao i mogućnosti da potrošači pređu u „napredne potrošače“, koja se predviđa novim zakonom. Potrošnja električne energije ne mora da bude „jednosmerna ulica“, rekao je Minovski i dodao da se to obično postiže ugradnjom solarnih panela na krovovima.

Novi energetski zakon, čiji je „nezvaničan tekst“ dostupan na sajtu makedonskog Ministarstva ekonomije, predviđa premije – dodatne iznose koji se plaćaju proizvođačima energije iz obnovljivih izvora za energiju prodatu na tržištu električne energije. Tekst navodi da je predviđeno da se dodela premija vrši kroz tenderske procedure koje se završavaju aukcijom.

Prema Programu ekonomskih reformi (ERP) za period of 2018. do 2020. godine, koji je dostupan na sajtu Ministarstva finansija, u 2018. godini se planira usvajanje podzakonskih akata kojima bi se regulisala procedura za dodelu premija, priprema tenderske dokumentacije i modela ugovora o premiji, kao i objavljivanje poziva za dodelu premija za tačno određene lokacije.

Očekuje se da 2019. godine bude završena tenderska procedura i da se zaključe sporazumi, kao i da počne izgradnja kapaciteta OIE podržanih premijama, navodi se u ERP.

Makedonija ima cilj da dostigne udeo OIE u finalnoj potrošnji energije od 23,9% u 2020. godini, u odnosu na 19,9% u 2015. godini.

EU savetuje Crnoj Gori da pređe na aukcijski sistem

Evropska komisija (EK) u izveštaju za 2018. godinu savetuje Crnu Goru da pređe na tržišno zasnovane mehanizme podrške OIE s obzirom da je svoj cilj da u 2020. dostigne udeo OIE od 33% premašila još 2016. godine, kada je udeo iznosio 41,6%.

„Država treba da pređe na aukcijski sistem u skladu sa Smernicama za državnu pomoć za zaštitu životne sredine i energetiku“, navodi se u izveštaju.

Vlada Crne Gore je nedavno saopštila da je u okviru aktivnosti Ministarstva ekonomije na promociji crnogorskih energetskih potencijala uočeno pojačano interesovanje investitora za izgradnju objekata koji koriste OIE, a za čiju realizaciju se ne ostvaruje pravo na podsticajnu cenu za proizvedenu električnu energiju.

Evropska komisija je savetovala Srbiju da „promoviše investicije“ u OIE, podsetivši da su dogovoreni projekti vetroparkova instalisane snage od skoro 500 MW zahvaljujući režimu fid-in tarifa.

Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić je nedavno izjavila da se u narednom periodu neće povećavati kvote za garantovanu otkupnu cenu struje dobijene iz vetroparkova i da će izgradnja novih vetroparkova pre svega zavisiti od najniže cene na tenderima.

U Albaniji proizvodnja električne energije zavisi skoro isključivo od hidroelektrana, što ovu zemlju čini osetljivom na nepovoljne hidrološke prilike, pa bi trebalo da ispita mogućnosti „investicija u projekte OIE koji nisu projekti hidroelektrana“, navodi se u izveštaju komisije za 2018. godinu.

U Albaniji je u toku tenderska procedura za izgradnju solarne fotonaponske elektrane sa instalisanim kapacitetom od 50 MW, u sklopu mera podrške koje je vlada usvojila 12. juna 2018. godine, kao i dodatnim kapacitetom od 20 MW do 50 MW, koji ne bio bio predmet mera podrške.

Kosovo* treba da revidira akcioni plan da bi krenulo u pravcu dostizanja ciljanog udela OIE od 25% u 2020. godini, navodi Evropska komisija. Nivo investicija je i dalje minimalan uprkos postojećem pravnom okviru za mehanizme podrške OIE, piše u izveštaju, koji takođe navodi i da Kosovo* treba da uvede tržišno zasnovan pristup isplativoj promociji OIE i tržišnoj integraciji obnovljive energije.

Prema izveštaju o Bosni i Hercegovini, ova zemlja ima „nedovoljno razvijenu“ energetsku infrastrukturu, a investicije se usporavaju zbog „nedostatka koordinacije i saradnje između različitih nivoa vlasti“.