Premijer Kosova* Albin Kurti izjavio je da će do kraja njegovog mandata biti izgrađene dve brane za snabdevanje vodom i podsetio da je njegova vlada zabranila korišćenje vodnih resursa bez koncesije.
Od marta, kad je izabrana nova vlada, prihodi u budžet od naknada za vodu porasli su 220 odsto, po rečima premijera Kosova* Albina Kurtija. On je na sastanku Međuministarskog saveta za vode istakao da su rezerve vode u zemlji manje od 500 miliona kubnih metara i obećao da će do kraja njegovog mandata biti podignute dve brane.
Izjavio je da će jedan od tih objekata biti kod Kosovske Kamenice, koja se naziva i Dardana, a da će druga, Firajë, biti na području Štrpca. Kurti je dodao da je njegova vlada zabranila odobravanje prava na korišćenje vodnih dobara bez koncesije.
Odobreno je finansiranje za dva postrojenja za preradu otpadnih voda
Revizija zakona o vodi i podzakonskih akata o pravu na korišćenje vodnih resursa planirana je za sledeću godinu, naglasio je premijer. Rekao je i da je kabinet odobrio finansiranje izgradnje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Gnjilanu i Mitrovici.
Ta dva projekta su još uvek u razvoju. Dva pogona za preradu otpadnih voda, ukupno vredna 55,6 miliona evra, trebalo bi da se finansiraju najvećim delom iz kredita od Evropske banke za obnovu i razvoj i Evropske investicione banke, pokazuju podaci Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF) Evropske unije, koji učestvuje s grantom od 8,4 miliona evra.
Investicioni okvir za Zapadni Balkan će bespovratnim sredstvima podržati projekat brane Firajë
Što se tiče plana za branu Firajë, on je deo vodoprivrednog projekta Ibar-Lepenac (Iber-Lepenc Hydro System Project), koji je pokrenut s ciljem da se poboljša sigurnost snabdevanja 400.000 ljudi vodom, u devet opština. Celokupni poduhvat je procenjen na 403 miliona evra, od čega bi većina trebalo da bude pokrivena bespovratnim sredstvima, sudeći po WBIF-ovoj dokumentaciji, a predviđeno je da EBRD i EIB daju kredit za skoro 20 odsto iznosa.
Projekat Ibar-Lepenac uključuje instalaciju elektrana na obnovljive izvore ukupnog kapaciteta 26,8 megavata. U drugoj fazi bi se podigla jedna brana u Štimlju.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.