Kosovo* nastavlja da proizvodnju električne energije bazira na uglju

Kosovo* se od sredine leta 2017. godine suočava sa najozbiljnijom energetskom krize do sada jer vlada u Prištini nije postigla dogovor o eksproprijaciji zemljišta u selu Šipitule ispod koga se nalaze rezerve lignita. Kosovo* ima rezerve lignita od 14 milijardi tona i one su pete najveće na svetu ali se problem pojavio zbog 52 hektara obradivog i građevinskog zemljišta čiji vlasnici traže više para nego što im je vlada do sada ponudila da se odselili i omogućili proširenje površinskog kopa uglja.

Kosovske termocentrale – Kosovo A i Kosovo B – su krajem jula imale rezerve uglja za samo nekoliko nedelja i Kosovska elektroprivreda (KEK) je sredinom jula podnela zahtev ministarstvu ekologije i prostornog planiranja za eksproprijaciju osam kuća i zemljišta u selu i taj zahtev je vlada odobrila krajem istog meseca.

Problem je privremeno rešen početkom avgusta kada je KEK postigao dogovor o otkupu sa vlasnicima dve kuće koje su najbliže kopu iz koga se ugljem snabdevaju obe termoelektrane na Kosovu.

Taj jedini otvoreni ugljenokop koji je u funkciji na Kosovu* se nalazi u opštini Obilić ali je stigao do granice naselja i rudari ne smeju dalje da kopaju. KEK je doneo odluku da proširi kop u pravcu sela Šipitule u kome je bilo manje od 100 kuća kada je KEK objavi nameru da izvrši eksproprijaciju ali su seljani bez dozvola podigli nove kuće u delu sela blizu ugljenokopa.

Vlada Kosovo* je 2009. godine proglasila područje od 150 kvadratnih kilometara oko Obilića za područje od specijalnog ekonomskog interesa, odnosno novi rudnik a 2011. je usvojen prostorni plan za taj deo Kosova koji daje vladi ovlašćenja za eksproprijaciju zemljišta za potrebe proizvodnje energije.

Direktor KEK Abern Gjukaj je uputio pismo gradonačelniku Obilića krajem juna 2017. u kome je upozorio da termocentrale imaju uglja za samo 14 dana rada u punom proizvodnom režimu ukoliko ugljenokop ne bude proširen.

Procenjeni trošak za eksproprijaciju svih kuća i zemljišta u selu je do 15.5 miliona evra.

Energetsko siromaštvo se smatra jednim od glavnih prepreka za privredni rast na Kosovu.

U izveštaju Svetske banke iz 2016. godine se kaže da je najbolje rešenje za podmirivanje energetskih potreba Kosova mešavina termocentrala i proizvodnja struje iz obnovljivih izvora što tek treba da bude razvijano.

Prema podacima koje je objavila vlada Kosova u prvoj polovini 2017. godine, privatni sektor privrede Kosova je pretrpeo gubitke od skoro 300 miliona evra 2016. godine.

Proizvodnja električne energije na Kosovu

Kosovo* ima dva termocentrale na ugalj koje su u stanju da podmire oko 97 odsto potreba za strujom dok se ostalih tri odsto proizvode iz obnovljivih izvora kao što su male hidrocentrale. Kosovo* takođe uvozi struju iz susedne Albanije kada tamošnje hidrocentrale imaju viškove.

Centrala Kosovo A ima kapacitet od 345 MW ali je ona u lošem stanju posle 40 godina rada i smatra se najgorim pojedinačnim izvorom zagađenja u Evropi. Vlasti u Prištini imaju plan za njeno zatvaranje ali to ne mogu da urade dok ne obezbede dovoljne količine struje što u sadašnjoj situaciji nije izvodljivo.

Centrala Kosovo B ima kapacitet od 540 MW ali joj je potrebna rehabilitacija da bi se dovela u sklad sa standardima za životnu sredinu Evropske unije. Ona proizvodi elektrićnu energiju već 27 godina.