Životna sredina

Klimatski protest „Petkom za budućnost“ po prvi put održan u Srbiji

petkom-za-buducnost-protest-beograd

Foto: Davor Marković

Objavljeno

08.04.2019.

Država

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

08.04.2019.

Država

Komentari

0

Podeli

U Beogradu je u petak, 5. aprila održan prvi klimatski protest mladih pod nazivom „Petkom za budućnost“, koji je inspirisala Greta Thunberg, sada već 16-godišnja Šveđanka koja je 2018. tri nedelje štrajkovala ispred švedskog parlamenta zahtevajući smanjenje emisija CO2 u skladu sa Pariskim sporazumom. Štrajk je nakon toga nastavila petkom.

Globalni pokret „Petkom za budućnost“ (Fridays for Future) do sada se proširio na preko 130 zemalja, a na prvom protestu održanom u Srbiji, okupilo se više desetina mladih sa porukama o uzročnicima klimatskih promena. Među okupljenima je bilo srednjoškolaca, ali i mlađih učesnika, koji su došli u pratnji roditelja.

Foto: Davor Marković

Na početku skupa, pročitan je tekst Grete Thunberg koji poziva na klimatsku akciju i prestanak upotrebe fosilnih goriva, nakon čega se okupljenima u Pionirskom parku u Beogradu obratio prof. dr Vladimir Đurđević sa Fizičkog fakulteta u Beogradu, jedan od vodećih klimatologa u Srbiji, koji je mladima rekao da je njihov skup najbolji na kom je ikada bio.

Đurđević je podsetio da se planeta kontinuirano zagreva i da je temperatura sve viša i viša, zbog čega su leta sve toplija, a toplotni talasi sve vreliji, pa je sve manje vode i sve su veće suše, zbog čega ima sve manje hrane. Prema njegovim rečima, ti problemi će biti još gori u budućnosti.

Vladimir-djurdjevic-petkom-za-buducnost
Foto: Davor Marković

„Problem koji mi danas pravimo tako velikim u punom svetlu će se tek videti u budućnosti i ako danas mladima ne pomognemo da imaju bolju budućnost, veliki deo te krivice će biti na nama, posebno zbog toga što smo decenijama unazad znali šta nam se dešava i šta će nam se desiti“, rekao je Đurđević.

Prema njegovim rečima, postoje i dobre vesti – pravi se više vetroelektrana nego ikad i zatvara se više elektrana na ugalj nego ikad, ali sve je to sporo i treba brže da se dešava, a donosiocima odluka – onima koji odlučuju kako će se proizvoditi energija i koliko će se čuvati planeta – treba pomoći da budu odlučniji i odgovorniji po ovom pitanju.

Greta Thunberg nominovana za Nobelovu nagradu za mir

Tri poslanika iz Norveške nominovala su Gretu Thunberg za ovogodišnju Nobelovu nagradu za mir.

„Nominovali smo Gretu Thunberg zato što ako ne budemo ništa učinili da zaustavimo klimatske promene, one će dovesti do ratova, konflikata i izbeglica“, izjavio je norveški socijalista i poslanik Freddy Andre Ovstegard za agenciju AFP, preneo je BBC.

Za Nobelovu nagradu za mir je ove godine nominovan 301 kandidat, uključujući 223 pojedinca i 78 organizacija.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Međunarodni dan biodiverziteta: Izgradnja zajedničke budućnosti za sav život planete

Međunarodni dan biodiverziteta: izgradnja zajedničke budućnosti za sve vrste na planeti

21 маја 2022 - Dostupnost vode, hrane, lekova, energije u potpunosti zavisi od zdravih i vitalnih ekosistema planete

Mladi imaju važnu ulogu u ostvarenju zelene tranzicije – nacionalne konsultacije za Stokholm+50

20 маја 2022 - Održane su nacionalne konsultacije za Stokholm +50 sa fokusom na mlade i njihovu ulogu u zaštiti životne sredine i klimatskoj akciji.

Vecina zemalja Zapadnog Balkana pravi prve konkretne poteze za oporezivanje CO2

Koje zemlje Zapadnog Balkana se pripremaju za uvođenje poreza na CO2

18 маја 2022 - Tako ubrzavaju dekarbonizaciju, ali i izbegavaju plaćanje prekogranične takse na CO2, čije je uvođenje za 2026. najavila EU

lokacije u Beogradu za odlaganje iskoriscenih baterija i sijalica

Spisak lokacija u Beogradu gde možete odložiti stare baterije i sijalice

17 маја 2022 - Lokacije na kojima se baterije i sijalice mogu odložiti su prava retkost u Srbiji, pa ovaj toksični otpad nesmetano završava u prirodi