Klimatske promene i proizvodnja hrane – koje biljne vrste nestaju

Klimatske promene utiču na sve aspekte našeg života, a njihovi efekti na poljoprivredu i proizvodnju hrane su sve očigledniji i ozbiljniji. Suše, poplave, toplotni talasi i drugi ekstremni vremenski uslovi postaju svakodnevna pojava, narušavajući stabilnost poljoprivredne proizvodnje. Pirinač, kafa i krompir su samo neke od vrsta koje bi mogle da nestanu sa naše trpeze.

Posledice klimatskih promena: suše, poplave, toplotni talasi, uopšteno ekstremne vremenske prilike, koje postaju deo naše svakodnevnice, imaju veliki negativni uticaj na poljoprivredu i uzgoj hrane. Iza nas je 12 meseci sa temperaturama koje su bile za 1,5 stepeni Celzijusa više od proseka iz predindustrijskog perioda (1850-1900). Prošla godina bila je najtoplija u poslednjih 125.000.

Poljoprivreda je oduvek zavisila od vremenskih prilika. Klima koja se brzo menja čini poljoprivredu još ranjivijom. Povećanje prosečnih temperatura može uticati na fenološke faze biljaka kao što su cvetanje i sazrevanje plodova, što može dovesti do smanjenja prinosa i kvaliteta useva.

Hrana će imati sve manje hranljivih materija

Toplije vreme može da pogoduje širenju štetočina i bolesti koje uništavaju useve. Čuvanje hrane je sve veći izazov, jer rastuće temperature povećavaju verovatnoću da će insekti ili buđ uništiti plodove i žita koji se čuvaju na otvorenom ili u zaštićenim, ali nehlađenim prostorima.

Očekuje se da će klimatska kriza dovesti do smanjenja količine hranljivih materija u hrani i njenog kvaliteta, uz istovremeno povećanje cena. Više temperature i povećane koncentracije ugljen-dioksida u vazduhu obaraju nivoe hranljivih materija poput gvožđa, cinka i proteina u usevima kao što su soja, pšenica i pirinač. Ovo pitanje je posebno zabrinjavajuće u zemljama sa manjom raznovrsnošću hrane, gde se ljudi oslanjaju na jednu ili dve osnovne namirnice u ishrani.

Klimatske promene bi mogle da prouzrokuju povećanje cena hrane i za do 3,2 odsto godišnje

Klimatske promene bi mogle da prouzrokuju povećanje cena hrane i za do 3,2 odsto godišnje. Sa daljim pogoršavanjem stanja, ova inflacija bi dovela do toga da sve više ljudi širom sveta ne može da priušti sebi zdravu i raznovrsnu ishranu – ili da čak nema dovoljno hrane, otkriva nova studija Potsdamskog instituta za istraživanje klimatskih uticaja.

Ukoliko ne budemo kolektivno delovali da ublažimo klimatske promene, naša ishrana će postati značajno drugačija. Pred vama je lista namernica koje će vrlo verovatno izostati sa naših tanjira.

Žitarice: prinosi pšenice i pirinča su u padu

Koristeći klimatski model HadGEM2, istraživači sa Međunarodnog instituta za istraživanje prehrambene politike (IFPRI) projektovali su da će se do 2050. godine zemljište pogodno za uzgoj kukuruza, krompira, pirinča i pšenice značajno promeniti, a u nekim slučajevima čak prinuditi ratare da sade druge useve.

Studija sa Univerziteta u Minesoti iz 2019. pokazala je da su prinosi useva poput pirinča i pšenice već bili u padu, dok je porasla proizvodnja sirka, koji je otporniji na sušu.

Za više od 3,5 milijardi ljudi, pirinač obezbeđuje 20 i više odsto dnevnih kalorija, a potražnja se povećava. Ipak, globalni prinosi pirinča će se verovatno smanjiti više od 5,5 odsto ako temperature porastu za 1,5 stepeni. Po nekim procenama, pad će do 2050. godine dostići 11 procenata, piše časopis Science News.

Globalna proizvodnja kukuruza će se verovatno mnogo smanjiti do 2050. godine zbog temperaturnih varijacija i smanjenih, ali i nepredvidivih padavina. U zemljama poput Mozambika, kukuruz se uzgaja prvenstveno za lokalnu potrošnju, pa podbačaj izaziva glad, upozorila je organizacija Action Against Hunger.

Dok je potražnja za krompirom stabilna, zaliha je sve manje

Globalna proizvodnja krompira na putu je da se smanji za čak devet odsto u periodu zaključno sa 2050. godinom. Kako mu je potrebna stabilna količina vode, sve manje površina će biti pogodno za njegovu proizvodnju. U područjima gde se krompir uzgaja uz oslanjanje na topljenje planinskog snežnog pokrivača, kao u Ajdaho, ili redovnu kišnu sezonu, poput Bolivije, farmeri će morati da se okrenu drugačijim sortama ili ulažu u navodnjavanje.

Dok je potražnja za krompirom stabilna, zaliha je sve manje. Ukupan rod krompira u Evropskoj uniji veoma je opao u protekle dve decenije. Prinos je 2020. godine bio 27,4 odsto manji nego 2000. godine, pokazuju podaci Evropske komisije.

U Peruu, na primer, nivo mora raste usled povećanja temperature i potiskuje uzgajivače krompira na sve veće nadmorske visine.

Klimatske promene smanjile prinose citrusa za čak 25 odsto

Klimatske promene jako ugrožavaju proizvodnju citrusa. Visoke temperature i posledice nedostatka vode, posebno tokom ključnih faza rasta, mogu da umanje rod i plodove.

U Peruu, cena limete je u avgustu i septembru prošle godine uzletela sa jednog na šesnaest dolara po kilogramu. Meteorološki fenomen el ninjo i nepogode poput ciklona Jaku izazvali su kašnjenje cvetanja i jednu od najslabijih godina za uzgajivače limete.

To nije jedini citrus pogođen klimatskim promenama. Zemlje Južne Amerike su najveći proizvođači i izvoznici pomorandži. Poplave, ekstremne vrućine i širenje bolesti značajno smanjuju učinak. Prema podacima asocijacije proizvođača citrusa Fundecitrus iz Brazila, proizvodnja će ove godine biti za četvrtinu manja nego prethodne.

Od 124 vrsta kafe, čak 75 vrsta je ugoženo

Od 124 poznatih vrsta kafe, čak 75 je ugroženo, među kojima su arabika i robusta, upozoravaju istraživači iz Organizacije Kew Gardens – Kraljevskih botaničkih vrtova Kju – u Velikoj Britaniji. Optimalnatemperatura za rast ove dve, najkonzumiranije sorte iznosi 18 do 22 stepena Celzijusa. Sa globalnim zagrevanjem, područje pogodno za uzgoj kafe se iz godine u godinu smanjuje. Etiopija, koja je najveći proizvođač kafe u Africi, potencijalno bi mogla da izgubiti 25 odsto prinosa pre kraja decenije.

Prognoze nisu bolje ni na drugom kraju svetay. Područja pogodna sa uzgoj kafe u Latinskoj Americi bi se mogla smanjiti za čak 88 procenata u narednih 30 godina.

Jedna studija iz 2017. pokazala je da klimatske promene ne ugrožavaju samo useve kafe, već i pčele. Oprašivanjem cveta 0ne povećavaju prinos i kvalitet zrna. Pored kafe, prema podacima Organizacije Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO), čak tri četvrtine useva zavisi od ovih malih radilica i drugih insekata oprašivača.

Vino, grožđe se sele u hladnije krajeve

Klimatske promene i rastuće temperature prete i ljubiteljima vina. Globalno zagrevanje ubrzava zrenje i ubiranje grožđa, utičući na ukupne prinose, sastav ploda i kvalitet vina. Temperaturni porast već je doveo do promena, sa berbom koja sada počinje dve do tri nedelje ranije nego pre 40 godina.

U studiji objavljenoj u časopisu Nature se navodi da bi oko 90 odsto postojećih vinogradarskih regiona u južnoj Evropi i Kaliforniji moglo biti ugroženo ako globalno zagrevanje premaši dva stepena Celzijusa.

Na kraju veka, teritorije na obali i nižim nadmorskim visinama mogle bi se suočiti sa poteškoćama u proizvodnji kvalitetnih vina pod održivim ekonomskim uslovima. Sa druge strane, studija pokazuje da postoji potencijal za rast u novim vinogradarskim regionima poput severne Francuske, Kanade i Danske, koje bi mogle postati pogodne za proizvodnju vina u slučaju porasta temperature.

Da li će u 2050. godine biti čokolade

Kakao zahteva posebne uslove kako bi prinosi bili optimalni — umerenu temeperaturu, kvalitetno zemljište, visoku vlažnost vazduha, i to u uskom pojasu na određenoj razdaljini od ekvatora. Nestabilnost vremenskih uslova već sada je smanjila broj plantaža, a u narednih deset godina će uslediti ozbiljan pad njegove proizvodnje, procena je Međunarodnog centra za tropsku poljoprivredu. Naučnici su 2021. upozorili da su stabla kakaoa ugrožena – preti opasnost da se njihov broj u periodu do polovine veka smanji za trećinu.

Sa druge stane, industrija čokolade je glavni faktor krčenja šuma, uglavnom radi oslobađanja prostora za sadnju kakaoa i palminog drveta od čijeg se ploda dobija ulje. U Obali Slonovače, najvećem svetskom proizvođaču, više od 85 odsto šuma je iskrčeno od 1960. godine za uzgoj ove kulture, pokazuju podaci američke ekološke grupe Mighty Earth, koja mapira krčenje šuma na osnovu satelitskih podataka.

Namirnice životinjskog porekla obezbeđuju 34 odsto proteina koji se konzumiraju u svetu

Stoka je ključna za sigurnost hrane. Meso, mleko i jaja obezbeđuju 34 odsto proteina koji se konzumiraju u celom svetu, kao i esencijalne mikronutrijente kao što su vitamin A, B2, B12, gvožđe, cink i kalcijum.

Klimatske promene ugrožavaju i stočarstvo. Zbog visokih temeperatura i toplotnog stresa, dolazi do povećane smrtnosti životinja. Čak i kada nije smrtonosan, toplotni stres može naškoditi proizvodnji mleka i plodnosti stoke.

Globalno zagrevanje i srodni poremećaji pogoduju širenju životinjskih bolesti i parazita, a proizvodnja hrane za stoku je ugrožena isto kao i za ljude.

Uzročno-posledična veza između poljoprivrede i klimatskih promena

Poljoprivreda je odgovorna za jednu trećinu globalnih emisija gasova s efektom staklene bašte, procenio je FAO. Krčenje šuma i pretvaranje pašnjaka u obradive površine, upotreba veštačkog đubriva i pesticida te spaljivanje ostataka sa njiva imaju velik udeo u emisijama u oblasti poljoprivrede.

Poljoprivredne aktivnosti dovode do ispuštanja dva snažna gasa: metana, koji u najvećoj meri nastaje kada stoka vari hranu, i azot-suboksida, nastalog od organskih i mineralnih azotnih đubriva.

Takođe, za upravljanje poljoprivrednom mehanizacijom, mašinama za proizvodnju đubriva i snabdevanje hranom širom sveta neophodni su nafta ili benzin. Fosilna goriva se troše u svakom aspektu industrijske poljoprivredne proizvodnje, od upotrebe mehanizacije za sadnju, preko velike potrošnje energije u dobijanju veštačkih đubriva, do ponovne upotrebe mehanizacije, za obradu i transport konačnih proizvoda.

Na poljoprivredu pritom otpada potrošnja dve trećine pijaće vode na svetu.

Da bismo se prilagodili novim klimatskim uslovima, ključ je u adaptaciji. Poljoprivrednici će morati da se adaptiraju korišćenjem novih sorti i prihvatanjem agroekoloških metoda.

Ukusi potrošača će morati da evoluiraju a, pored ukusa, vrlo je bitno da promenimo odnos prema hrani. Rasipanje hrane je značajan problem na globalnom nivou. Milioni tona jestive hrane svake godine završe na deponijama, gde ponovo ispuštaju metan.