Izveštaj revizora o otpadnim vodama u Srbiji: najveći zagađivači zagađuju skoro bez ikakve kontrole i odgovornosti

Državna revizorska institucija utvrdila je da Srbija nema planske dokumente za upravljanje otpadnim vodama, a najveći zagađivači ne prečišćavaju otpadne vode, ne poštuju princip „zagađivač plaća“, i ispuštaju otpadne vode, skoro, bez ikakve kontrole. Verovatno je sve to moguće i zato što glavna vodna inspekcija umesto 49 inspektora, koliko je predviđeno sistematizacijom, ima samo 13 zaposlenih.

Izveštaj o reviziji Upravljanje industrijskim otpadnim vodama odnosi se na period 2019-2021. godina i obuhvata ministarstva zaštite životne sredine i poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, i njegov sastavni deo Republičku direkciju za vode, kao i Agenciju za zaštitu životne sredine (SEPA) i Elektroprivredu Srbije (EPS).

„Najveći zagađivači voda u Srbiji jesu industrijske i komunalne otpadne vode koje se ispuštaju direktno u vodotokove, bez prethodnog tretmana, pri čemu industrijske otpadne vode mogu biti naročito opasne zbog toksičnih materija koje potencijalno sadrže“, naveli su revizori.

U Izveštaju se navodi da su, prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, otpadne vode jedan od glavnih zagađivača površinskih i podzemnih voda koje čine prirodni izvor vode za piće. Ovo se, kako navode revizori, posebno odnosi na industrijske otpadne vode i na procedne vode deponija koje se u velikom procentu ne prečišćavaju.

Energetika stvara najviše otpadnih voda

EPS je, prema podacima SEPA za 2020, najveći generator industrijskih otpadnih voda u zemlji. Godišnje ispusti oko 3,5 milijarde kubika, što je više od 95 odsto ukupnih industrijskih otpadnih voda – 3,6 milijardi (ukupna količina otpadnih voda je 3,8 milijardi). Najveća količina otpadnih voda ili oko 70 odsto u EPS-u se generiše u okviru Termoelektrane Nikola Tesla A (TENT A) i TENT B.

Otpadne vode u EPS-u potiču od voda od hlađenja vodene pare u kondenzatorima i voda od hidrauličkog transporta pepela i šljake. Prva se zahvata iz reka i vraća u njih, dok se druga u nekim slučajevima vraća u reku, kao što je to slučaj kod TENT-a A, a u nekim ne, kao što je to slučaj u TENT-u B.

Šta je sa otpadnim vodama iz ostale industrije?

Ali, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS) u otpadne vode ne računaju se vode za hlađenje u termoelektranam jer je to najnovija metodologija koju primenjuje Evrostat, pa je ukupna količina otpadnih industrijskih voda 104 miliona kubika.

Ipak, opet je sektor snabdevanja električnom energijom, gasom i parom, gde spada i EPS, odgovoran za 49 miliona, prerađivačka industrija za 41 miliona, i rudarstvo za 14 miliona. Zanimljivo bi bilo videti šta je sa otpadnim vodama prerađivačke industrije i rudarstva, ali očigledno da to nije bio predmet revizije DRI.

A, na pitanje koliko se otpadnih voda prečisti nadležni imaju drugačije odgovore. SEPA kaže da se od ukupne količine otpadnih voda – 3,8 milijardi kubika ne prečisti se 96 odsto. RZS posmatra samo industrijske otpadne vode, i navodi da se ne prečisti 75 odsto.

Nema planova o upravljanju vodama i zaštiti od zagađenja

Vlada Srbije je 2017. usvojila Strategiju upravljanja vodama na teritoriji Republike Srbije do 2034, kao i Akcioni plan za sprovođenje Strategije za period 2021-2023, ali dalja operacionalizacija je stala jer nije donet Plan upravljanja vodama, kao i Plan zaštite voda od zagađivanja za period od šest godina.

U skladu sa Zakonom o vodama, obaveza donošenja planova za upravljanja vodama za Dunav i pet vodnih područja bila je do 2012. Plan zaštite voda od zagađivanja donosi se za period od šest godina, ali dokument koji je pripremljen 2016. do danas nije usvojen.

Vodni inspektori nemaju dobar uvid u izdate dozvole jer nije uspostavljen jedinstveni vodni informacioni sistem

Kako bi upravljanje vodama i sprovođenje strateških i planskih dokumenata bilo što kvalitetnije Zakon je predvideo osnivanje Saveta za vode i Nacionalne konferencije, ali Savet nije osnovan, iako je prema Zakonu rok bio 2012, a Konferencija je osnovana, ali skoro da nije uradila ništa, navode revizori.

Republička direkcija za vode (RDI), takođe, nije uspostavila jedinstveni vodni informacioni sistem, a posledica je da baza podataka koja se odnosi na vode nije jedinstvena za celu teritoriju zemlje, dok vodni inspektori nemaju dobar uvid u izdate dozvole i druge bitne detalje upravljanja vodama.

EPS ne prečišćava i ne kontroliše otpadne vode koje vraća u vodotokove

EPS, kao najveći emiter otpadnih voda, nije izgradio postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda za TENT B, pa se sve otpadne vode ispuštaju bez prečišćavanja u reku Savu, što predstavlja rizik po životnu sredinu, navode revizori, i dodaju da je projekat u pripremi je od 2017.

Takvo postrojenje ima TENT A, ali kod njega nije modernizovan sistema za sakupljanje, transport i odlaganje pepela i šljake, pa se oveotpadne vode bez prečišćavanja vraćaju u vodotokove.

Osim što ne prečišćava otpadne vode, EPS u ove dve TE tokom perioda 2019-2021. nije stalno ispitivao parametre kvaliteta tih voda i njihov uticaj na reke što je obaveza sve koji ispuštaju otpadne vode prema Zakonu.

EPS: Nismo najveći generator industrijskih otpadnih voda

Povodom Izveštaja DRI EPS je saopštio da se kvalitet površinskih i podzemnih voda u okolini TENT-a B prati redovno, od 1983. Sve analize ukazuju da rad TENT B ne utiče na kvalitet reke Save, dodao je EPS.

U objavljenom izveštaju DRI nije navedeno da se njihov zaključak odnosi na jedini slučaj da tri puta nije obavljeno ispitivanje otpadnih voda i to zbog teškoća sa postupkom javne nabavke koja je raspisana u zakonskom roku.

Rok da postrojenje za prećišćavanje otpadnih voda počne da radi je kraj 2025.

EPS, takođe, navodi da nije najveći generator industrijskih otpadnih voda i javnost bi trebalo da zna da su to pre svega rashladne otpadne vode koje se koriste u zatvorenom cevnom sistemu bez upotrebe bilo kakvih hemikalija, odnosno ne spadaju u hemijsko-tehnološke otpadne vode.

U izveštaju DRI se ne pominje i da je po Zakonu o vodama rok da postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda u TENT B počne da radi 31. decembar 2025, naveo je EPS.

Ne poštuje se princip – zagađivač plaća

Jedno od osnovnih načela zaštite životne sredine je načelo “zagađivač plaća”, pa se naknada za zagađivanje voda plaća za neposredno ili posredno zagađivanje vode.

Zakon o naknadama za korišćenje javnih dobara počeo je da se primenjuje od 1. januara 2019, ali primena odredbi o zagađivanju voda je odložena do 1. januara 2020.

Ministarstvo zaštite životne sredine je određeni broj rešenja za neposredno zagađivanje voda za 2020. izdalo 2022, a u toku revizije u aprilu 2022. izdalo je još 45 rešenja o plaćanju nakande za 2020. u iznosu od 1,6 milijardi dinara.

Obveznici kojima su izdata rešenja, pre svega javno-komunalna preduzeća, uložili su prigovore Ministarstvu i žalbe sudovimana ova rešenja, i tražili da se promene jer bi visina naknade ugrozila njihov poslovanje.

Na kraju je Ministarstvo predložilo izmene Zakona o naknadama kako bi se naknade drastično smanjile – sa deset dinara na jednu paru dnevno za prečišćenu vodu i sa 25 dinara na 2,5 pare za neprečišćenu vodu.

Kontrole ima, ali kao da je nema

Vodna inspekcija zadužena je za kontrolu upravljanja otpadnim vodama, a pre svega za kontrolu vodnih dozvola. Vodnom dozvolom se definišu uslovi pod kojima se koriste vode i ispuštaju otpadne vode.

Posao inspekcije obavlja Odeljenje vodne inspekcije RDV i kao poverene poslove inspektori u Pokrajinskom sekretarijatu za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo i beogradskom Sekretarijatu za inspekcijske poslove.

U Odeljenju vodne inspekcije RDV je sistematizovano 49 inspektora od čega je popunjeno 13 radnih mesta, navodi se u Izveštaju.

Kontrolišu se iste firme, ali efekta nema

Revizori su utvrdili da su inspektori RDV-a tokom 2019, 2020. i 2021. obavili nadzore nad istim subjektima koji nisu imali vodnu dozvolu da ispuštaju otpadne vode, nisu urađeni kontrolni nadzori, nisu podnete prijave, niti izrečene zabrane ispuštanja otpadnih voda, tako da isti subjekti nisu pribavili vodne dozvole i posle sva tri inspekcijska nadzora.

Usled nedovoljnog kontrolnog nadzora i drugih aktivnosti vodne inspekcije, privredni subjekti koji nemaju vodnu dozvolu, a ispuštaju otpadne vode u recipijent i dalje obavljaju delatnost bez izdate vodne dozvole, zaključila je Državna revizorska institucija.