Izveštaj IEA o vodoniku za 2021: Potrebna odlučna akcija da se smanji cena proizvodnje čistog vodonika

Iako je cena proizvodnje vodonika sa niskim emisijama CO2 i dalje veoma visoka, a upotreba ograničena, postoje ohrabrujuće naznake da bi moglo doći do značajnog smanjenja tih troškova kao i globalnog porasta korišćenja ovog goriva, navodi se u novom izveštaju Međunarodne agencije za energetiku (IEA). Međutim, da bi se ostvario potencijal čistog vodonika, da doprinese postizanju klimatske neutralnosti do 2050. godine, vlade širom sveta moraju preduzeti odlučne korake, navodi IEA.

U izveštaju o proizvodnji i korišćenju vodonika u svetu (Global Hydrogen Review 2021), agencija kaže da su investicije u projekte proizvodnje vodonika u porastu, kao i da je broj zemalja koje imaju strategiju za korišćenje ovog goriva skočio sa svega tri u 2019. godini na 17 trenutno, a da je još preko 20 država objavilo da radi na takvim strategijama.

Ukupan svetski kapacitet postrojenja za elektrolizu je udvostručen u poslednjih pet godina, a godišnja proizvodnja vodonika bi mogla dostići osam miliona tona do 2030.

Ukupan svetski kapacitet postrojenja za elektrolizu je udvostručen u poslednjih pet godina. Ako svi projekti na kojima se već radi budu realizovani, godišnja svetska proizvodnja vodonika bi do 2030. godine mogla dostići osam miliona tona, u poređenju sa ispod 50.000 tona trenutno. Međutim, to bi i dalje bilo mnogo manje nego što IEA predviđa da je potrebno da se omogući dostizanje klimatske neutralnosti do 2050. godine – a to je 80 miliona tona.

Fatih Birol, izvršni direktor IEA, kaže da trenutne dobre rezultate na planu proizvodnje i upotrebe vodonika ne treba uzeti zdravo za gotovo, jer je već bilo “lažnih početaka” u ovoj oblasti. On je, međutim, dodao da se ovog puta primećuje značajan napredak ka čistijem, jeftinijem i dostupnijem vodoniku u svim sektorima privrede.

Svetu su potrebna ulaganja u voodnik od 1,2 biliona dolara do 2030.

IEA procenjuje da je potrebno uložiti 1,2 biliona dolara do 2030. godine kako bi se sektor vodonika uskladio sa ciljem da se do 2050. godine ostvare nulte neto emisije u svetu.

Vlade treba što pre da uklone barijere koje onemogućavaju brži rast proizvodnje vodonika sa niskim emisijama. Glavna prepreka je cena proizvodnje, jer takav vodonik zahteva ili velike količine električne energije ili upotrebu tehnologija za prikupljanje i skladištenje CO2 ukoliko se vodonik proizvodi iz fosilnih goriva.

Zeleni vodonik može da košta 2 do 7 puta više od onog proizvedenog korišćenjem fosilnih goriva

Da bi se troškovi proizvodnje vodonika sa niskim emisijama doveli na nivo proizvodnje vodonika sa velikim emisijama, potrebne su investicije, kao i odgovarajuće državne politike. Proizvodnja zelenog vodonika, korišćenjem obnovljivih izvora energije, može da košta 2 do 7 puta više od proizvodnje uz pomoć prirodnog gasa bez prikupljanja CO2, pa se zato skoro sav vodonik danas prizvodi iz fosilnih goriva i bez prikupljanja CO2.

Sa druge strane, tehnološki napredak i proizvodnja na veliko bi mogli da učine proizvodnju vodonika iz solara konkurentnom, navodi IEA. Takođe, cene gorivnih ćelija sa vodonikom i dalje padaju, a prodaja vozila sa pogonom na vodonik raste.

IEA u izveštaju preporučuje vladama da osim ulaganja u istraživanje, proizvodnju i infrastrukturu, koriste i instrumente poput sistema trgovanja emisijama, kvota i obaveznog udela vodonika u javnim nabavkama. Agencija takođe poziva na međunarodnu saradnju kako bi uspostavili standardi i pravila i razvila globalna tržišta vodonika.