IRENA: Globalni kapacitet zelenih elektrana mora da se utrostruči pre kraja 2030. za obuzdavanje klimatskih promena

IRENA je pozvala na izgradnju još skoro jednog teravata kapaciteta za proizvodnju struje iz obnovljivih izvora u svetu do kraja decenije radi održanja putanje ka ispunjenju klimatskih ciljeva. Elektrifikacija i efikasnost su nosioci tranzicije, saopštila je agencija i napomenula da su glavni pokretači zelena energija, čisti vodonik i održiva biomasa.

Energetska tranzicija ide mimo koloseka, a ulog je najveći mogući – svaki delić stepena porasta temperature na globalnom nivou može da izazove značajne i dalekosežne posledice po ekosisteme, ljudsko društvo i privrede, upozorila je Međunarodna agencija za obnovljivu energiju (IRENA). Jaz između postignutog i neophodnog nastavlja da se širi, napisali su autori i autorke prvog dela izveštaja Perspektive svetske energetske tranzicije (World Energy Transitions Outlook – WETO) za 2023. godinu.

Jaz između postignutog i neophodnog nastavlja da se širi, konstatovano je u izveštaju WETO 2023

U dokumentu je definisano kako odmah ispraviti kurs na putu ka zaustavljanju globalnog zagrevanja na najviše 1,5 stepenu Celzijusa, u skladu sa Pariskim sporazumom. IRENA je apelovala da se globalne ambicije u domenu uvođenja energije iz obnovljivih izvora povećaju, a to treba da omoguće fizička infrastruktura, zakoni i propisi kao i za njih vezane sposobnosti administrativnog aparata i osposobljavanje radne snage.

Svi moraju da se aktiviraju pred COP28

Novo izdanje ipak ukazuje na „delimičan napredak“, uglavnom u elektroenergetskom sektoru, budući da je kapacitet iz obnovljivih izvora 2022. uvećan za 300 gigavata. Elektrifikacija i efikasnost su istaknuti kao nosioci tranzicije, a za njihove glavne pokretače imenovani zelena energija, čisti vodonik i održiva biomasa.

U svetu mora da se u proseku do 2030. instalira makar 975 gigavata kapaciteta za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora, uz znatno povećanje udela takve struje kod krajnjih korisnika, saopštila je IRENA. Naglasila je i ulogu prvog Globalnog pregleda (Global Stocktake), koji treba da bude usvojen u decembru na Konferenciji Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama COP28.

Naša jedina opcija

„Naša jedina opcija je da pratimo najperspektivniji put, zasnovan na nauci, onaj koji u središte rešenja stavlja obnovljivu energiju i istovremeno vodi države ka energetskoj bezbednosti, smanjenju troškova za energente i budućnosti industrijskog razvoja. Energetska tranzicija mora da postane strateška alatka za stvaranje sveta veće jednakosti i inkluzivnosti. COP28 i Globalni pregled moraju i da potvrde da smo skrenuli sa puta ka 1,5 stepenu Celzijusa i da daju strateški plan za vraćanje na taj kolosek“, izjavio je generalni direktor organizacije Frančesko la Kamera.

La Kamera: Zelena energija daje energetsku bezbednost, smanjuje troškove i doprinosi industrijskom razvoju

Osim toga, IRENA je ponovila da najveći deo obaveza koje su države preuzele na klimatskom planu tek treba da budu pretočene u detaljne strategije i planove i opredeliti sredstva. Energetika ima presudnu ulogu: WETO 2023 podržava ideju da kapacitet proizvodnje struje treba utrostručiti pre kraja decenije.

Dalje, subvencije za fosilna goriva su prošle godine dostigle najviši nivo do sada, podsećaju autori, uz obrazloženje da su mnoge države tim putem pokušale da ublaže posledice skoka cena energenata na stanovništvo i privredu. Investicije u ceo dijapazon tehnologija za energetsku tranziciju se 2022. jesu popele na rekordnih 1,3 biliona dolara, ali kapitalna ulaganja u fosilna goriva su bila gotovo dvostruko veća nego u obnovljive izvore, pokazuju podaci.

Neophodan meteorski uspon u sektorima električnih vozila, čistog vodonika, toplotnih pumpi

Među preporukama koje je IRENA objavila stoji da je u periodu do 2030. potrebna prosečna godišnja javna podrška od 137 milijardi dolara za infrastrukturu za punjenje električnih vozila, a do polovine veka čak po 364 milijarde, u poređenju sa prošlogodišnjih 30 milijardi dolara. Slično tome, investicije u toplotne pumpe bi do kraja decenije trebalo gotovo učetvorostručiti na 237 milijardi evra svake godine.

Svetskoj privredi je do 2030. neophodno 125 tona čistog vodonika godišnje, piše u dokumentu. Tokom tranzicije je u ovu količinu uračunat i plavi vodonik – onaj koji je proizveden od fosilnih goriva, ali tako da je sprečeno ispuštanje gasova s efektom staklene bašte u atmosferu. Udeo zelenog vodonika, koji se pravi u elektrolizerima s napajanjem električnom energijom iz obnovljivih izvora, procenjen je u tom scenariju na 40 odsto. Proizvodnja čistog vodonika je 2021. iznosila samo 700.000 tona.