Slika: BGEN
Zakon o obnovljivim izvorima energije će otvoriti vrata za solarni bum, a značajan kapacitet fotonaponskih postrojenja može vrlo brzo da se izgradi i poveže na mrežu, složili su se govornici i govornice na otvaranju Prve velike konferencije o solarnoj energiji u Srbiji. Oni su otkrili da je interesovanje investitora već veliko i da će po usvajanju podzakonskih akata biti pokrenut investicioni ciklus u energetici vredan 12 milijardi evra.
Solarne elektrane će s hidroelektranama biti glavni pokretač energetske tranzicije i dekarbonizacije u Srbiji, s ciljem da se udeo obnovljivih izvora u proizvodnji električne energije do 2040. podigne na 40 odsto, izjavila je potpredsednica vlade i ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović.
Otvarajući Prvu veliku konferenciju o solarnoj energiji u Srbiji, izrazila je uverenje da će Predlog zakona o obnovljivim izvorima energije, koji će sutra biti razmatran u Narodnoj skupštini, biti veliki korak napred. Mihajlović je dodala da će država nastaviti da sarađuje s investitorima i međunarodnim organizacijama i finansijskim institucijama na izradi podzakonskih akata.
Propisi će biti gotovi za nekoliko meseci, kazala je. Po rečima potpredsednice vlade Srbije, domaćoj energetici predstoji investicioni ciklus od 12 milijardi evra.
Mihajlović: Država će nastaviti da sarađuje s investitorima i međunarodnim organizacijama i finansijskim institucijama na izradi podzakonskih akata
Mihajlović i drugi govornici na otvaranju konferencije istakli su da je proces donošenja bio inkluzivan i transparentan i da će on omogućiti građanima da postanu prozjumeri, što znači da će moći da postave solarne sisteme i isporučuju višak energije u mrežu. Događaj je organizovao Balkan Green Energy News.
Solarna industrija može da bude game changer i da značajno doprinese zapošljavanju i oporavku srpske privrede u postkovid periodu, poručila je urednica našeg portala Branislava Jovičić. Po njenim rečima, novi zakoni i propisi u kombinaciji s interesovanjem investitora daju priliku za veliki iskorak u narednih pet ili deset godina.
Srbija može i mora da instalira jedan gigavat snage iz solara do 2030. godine
Maja Turković, direktorka kompanije CWP za Srbiju, izjavila je da je u poslednjih mesec dana već zabeležena velika aktivnost u industriji i da u narednih deset godina zemlja „može i mora“ da izgradi jedan gigavat solarnih kapaciteta za proizvodnju struje.
Investitori će se u početku nadmetati na aukcijama za tržišne premije za deo svojih solarnih elektrana, dok će deo struje plasirati na otvoreno tržište. Vremenom će ceo kapacitet preći na slobodno tržište i proizvođači solarne energije će biti najveći generatori likvidnosti tržišta električne energije, kazala je Turković.
Direktor kompanije Energize Vladimir Popović istakao je da će i građani i privreda izgradnjom vlastitih solarnih postrojenja dobiti uštede. To za firme takođe znači tehnički napredak i smanjivanje proizvodnih troškova, dodao je. Energize nudi besplatne savete, pa čak i besplatnu izradu studija izvodljivosti.
Zakon pokreće energetsku revoluciju
U Srbiji se s najavom novog zakona događa revolucija u očekivanjima ulaganja u energiju iz obnovljivih izvora, naveo je direktor Sekretarijata Energetske zajednice Janez Kopač. On je napomenuo da je ceo razvijeni svet okrenut zelenoj energiji i da je nagli rast omogućen padom cena tehnologije.
Srbija je preuzela obavezu da uvede naplatu emisija ugljen-dioksida, a „u Srbiji niko ništa ne bi ulagao u ugalj“ kada bi se ti troškovi uračunali, upozorio je Kopač. Po podacima Međunarodne agencije za obnovljivu energiju, potencijal solara u zemlji je skoro 3.6 gigavata, u poređenju sa samo 11 megavata kapaciteta instaliranih do sada, podvukao je tokom svoje prezentacije.
Potencijalni investitori ne mogu da se izbroje
Zsuzsanna Hargitai, regionalna direktorka za Zapadni Balkan u Evropskoj banci za obnovu i razvoj, naglasila je da ta međunarodna finansijska institucija više ne može ni da prebroji zainteresovane koji žele da investiraju u fotonaponska postrojenja i solarne termalne sisteme za daljinsko grejanje u Srbiji. EBRD je spreman da podrži takve projekte, uključujući sektor domaćinstava, i da poveća raspoloživa sredstva, navela je.
Banka će učestvovati u hitnom prebacivanju sistema daljinskog grejanja sa uglja na gas u Kragujevcu, a neki vid obnovljivih izvora može da se ukombinuje kasnije, kaže Hargitai.
Fotonaponska tehnologija je već konkurentna u odnosu na sve konvencionalne izvore električne energije, a najkasnije 2030. postaće najjeftinija, tvrdi Benedikt Ortmann iz organizacije SolarPower Europe i nemačke kompanije BayWa r.e. On je naveo da je osunčanost u Srbiji odlična.
Napokon!