Industrija vetra će do 2025. rekordno rasti, ali joj preti zagušenje

Nakon što je sektor vetroelektrana prošle godine razočarao usporavanjem tempom ekspanzije, može da do 2025. očekuje uzastopno obaranje rekorda s novim instalacijama i na kopnu i na vodi, objavila je industrijska asocijacija GWEC u godišnjem izveštaju.

Globalni savet za energiju vetra (Global Wind Energy Council – GWEC) je upozorio na uska grla koja prete toj industriji u Sjedinjenim Državama i Kini možda već od 2025. ukoliko kreatori politike ne podstaknu investicije u lanac snabdevanja. Ta organizacija je u svom godišnjem Globalnom izveštaju o vetru (Global Wind Report) saopštila da ovaj sektor hvata zamah zahvaljujući Zakonu o smanjenju inflacije u SAD, povećanim ambicijama u Evropi, konstantnoj ekspanziji u Kini i ubrzavanju u velikim zemljama u razvoju.

Nakon razočaranja iz 2022. godine, sve povoljnije pravno okruženje za investicije utire trasu za ubrzanu izgradnju narednih godina, pa se očekuje po 136 gigavata godišnje odnosno složena stopa rasta od 15 odsto, navode autori. Tako bi do 2027. trebalo da bude instalirano još 680 gigavata, saopšteno je.

Međutim, ovim tempom će sav višak proizvodnog kapaciteta nestati već 2026. godine, naglasio je GWEC.

SAD doživele najveće usporavanje rasta od svih svetskih regiona

Prošle godine je na mrežu povezano samo 77,6 gigavata, odnosno kapacitet je porastao devet odsto, na 906 gigavata. GWEC je usporavanje pripisao prvenstveno Sjedinjenim Državama. Najviše još zaostaju Latinska Amerika, Afrika i Bliski istok.

Tržište vetroelektrana na kopnu se uvećalo za 68,8 gigavata, od čega je Kina zaslužna za 52 procenta. Segment na vodi je porastao za 8,8 gigavata na 64 gigavata.

Sektor vetra je spreman da 2023. odskoči i prvi put premaši stotinu gigavata u novim instalacijama, tvrde u organizaciji. Ona očekuje 115 gigavata, od čega 97 na kopnu.

Očekuje se da će industrija vetra 2023. prvi put dodati više od 100 gigavata na mrežu

„Treba nam mnogo aktivnija globalna saradnja da bismo ojačali snabdevanje ključnim sirovinama i umanjili rizike na tom polju, kako bismo zelenoj ekonomskoj revoluciji obezbedili inpute neophodne za ovaj ključni period“, izjavio je generalni direktor GWEC-a Ben Bakvel.

Mnogi proizvođači su pretrpeli gubitke usled „trke ka dnu u postavljanju cena, što je rezultat pogrešne politike država u domenu nabavki i aranžmana za otkup struje, a stanje su pogoršali viša inflacija i troškovi logistike“, poručila je organizacija. Projekti vetroelektrana su odlagani ili odugovlačeni usled neadekvatnih i neefikasnih propisa o izdavanju dozvola, podvukli su autori.

Očekuje se da će svetski kapacitet 2023. premašiti jedan teravat

Iako treba pozdraviti poteze usmerene ka daljem podsticanju investicija u lance snabdevanja i stvaranju veće regionalne diverzifikacije i istrajnosti, pokušaji da se uvedu stroge obaveze u pogledu domaćeg učešća opreme i usluga i protekcionističke trgovinske mere stvaraju opasnost od oštrog uspona troškova ili čak ozbiljnog kašnjenja u ekspanziji postrojenja za proizvodnju električne energije iz vetra i drugih obnovljivih izvora, stoji u dokumentu.

Očekuje se da će kapacitet iz vetra u toku ove godine premašiti jedan teravat. Prve turbine su registrovane pre četiri decenije. U izveštaju se navodi da bi drugi teravat trebalo da dođe na mrežu već do 2030. godine.

Drugi teravat bi trebalo da dođe na mrežu pre kraja decenije

Što se tiče kapaciteta proizvodnje opreme, Kina dominira, sa 77 pogona za sklapanje kućišta za vetroturbine na kopnu i 20 za ofšor mašine, a sledi Evropa sa 16 odnosno pet fabrika.

Međunarodna agencija za obnovljivu energiju, IRENA, ranije je objavila da je kapacitet vetroelektrana u svetu 2022. povećan 9,1 odsto na 899 gigavata. Od toga je kopneni deo porastao 8,5 procenata na 836 gigavata.