IFC gradi Savez za zeleni rast Zapadnog Balkana

Međunarodna finansijska korporacija osniva Savez za zeleni rast Zapadnog Balkana. Zamisao inicijative je da unapređuje znanje i kapacitet na polju dekarbonizacije i održivosti u industrijskoj proizvodnji i preradi kao i u turizmu i poljoprivredi i pratećim uslugama. Drugi cilj je otvaranje pristupa finansijskim instrumentima za uvođenje cirkularnog poslovanja i održivih aktivnosti i to posebno za čelik i cement i druge sektore kod kojih je teško umanjiti emisije gasova s efektom staklene bašte.

Na prvom skupu o pokretanju Saveza za zeleni rast Zapadnog Balkana, održanom u Beogradu, Međunarodna finansijska korporacija (IFC) je upoznala potencijalne partnere i korisnike sa mogućnostima koje će pružiti taj budući program. Visokopozicionirani menadžeri i menadžerke iz industrije cementa i čelika i drugih sektora kod kojih je umanjivanje emisija gasova s efektom staklene bašte u proizvodnji izuzetno zahtevan zadatak, otkrili su da rade na uvođenju alternativnih sirovina i goriva te na projektima fotonaponskih sistema za sopstvene potrebe.

Predstavnici proizvođača, komercijalnih kreditora i međunarodnih finansijskih institucija se slažu da je prilagođavanje zakona i propisa jedan od elemenata neophodnih za omogućavanje energetske tranzicije u regionu. Pored toga su izrazili uverenje da će zelena tranzicija u Evropi i na Zapadnom Balkanu nastaviti sličnom putanjom uprkos indicijama da će biti preispitana.

Roča: IFC će omogućiti pristup savetodavnim uslugama prilagođenim potrebama klijenata, transakcijama

Inicijativom je predviđeno zasnivanje zajednice zainteresovane da predvodi napore usmerene ka održivosti, izjavila je IFC-ova regionalna direktorka za Evropu Ines Roča. „Prigrljavanjem rešenja kao što su održiva energetika, inovativni procesi, ušteda materijala, modeli cirkularnog poslovanja, Zapadni Balkan može da otkoči značajan potencijal, ojača konkurentnost na međunarodnom nivou i gradi održivu budućnost. I to ne samo za preduzeća, nego i za zajednice“, poručila je na početku događaja.

Konferencija je organizovana radi utvrđivanja specifičnih potreba koje mogu da se pokriju adekvatnim merama. Ta podrška bi ubrzala dekarbonizaciju i usklađivanje sa propisima Evropske unije, a istovremeno bi navodila korisnike ka prilikama za ekspanziju.

 „Nadamo se da ćemo otvoriti vrata kompanijama ka finansijskim instrumentima koji omogućavaju uvođenje cirkularnog poslovanja i održivih aktivnosti“, izjavila je šefica Međunarodne finansijske korporacije za Evropu na konferenciji u glavnom gradu Srbije

Jedan od ciljeva je unapređivati znanje i kapacitet u tri ciljana sektora, objasnila je Roča. Ključna oblast je industrijska proizvodnja uključujući sektore kod kojih su za snižavanje emisija gasova s efektom staklene bašte potrebni kompleksni zahvati. Preostale dve su turizam i agrar sa pratećim uslugama. Ideja je da budući savez opremi kompanije alatkama i resursima i daje im smernice, podvukla je.

Drugi cilj je omogućiti pristup izvorima finansiranja. „Verujemo da kroz savetodavne usluge prilagođene potrebama klijenata i transakcijama možemo direktno da radimo s firmama na polju njihovih izazova, ali i ambicija“, izjavila je Roča.

Mnoge industrije kod kojih je teško umanjiti emisije, posebno čelika i cementa, imaju ozbiljne potrebe za reinvestiranjem kao i dugačak radni vek proizvodnih postrojenja, koji često iznosi 20 do 30 godina, kazala je. „U IFC-u se nadamo da ćemo otvoriti vrata kompanijama ka finansijskim instrumentima koji omogućavaju uvođenje cirkularnog poslovanja i održivih aktivnosti“, navela je ova zvaničnica.

Smanjivanjem emisija CO2 se povećava potencijal za izvoz u EU

Ambasador Austrije u Srbiji Kristijan Ebner izjavio je da su održivost i posledice klimatskih promena aktuelnije nego ikada. Dodao je da je 2024. u njegovoj zemlji bila najtoplija u poslednjih 257 godina, otkad su počela merenja.

„Klimatske promene su jedna od najvećih sistemskih pretnji privredi i profitabilnosti poslovanja širom sveta, a ranjiviji delovi naših društava, naravno, jesu ti koji od posledica klimatskih promena najviše pate“, po rečima ovog visokorangiranog diplomatskog izaslanika. On je podsetio da je zelena tranzicija izazovna za poslovni sektor i države, i to posebno u ovako globalizovanoj privredi.

Zelena tranzicija izazovna za poslovni sektor i države, i to posebno u ovako globalizovanoj privredi, kazao je ambasador Ebner učesnicima skupa

Po rezultatima jednog istraživanja, dve trećine internacionalnih kompanija vide Balkan kao region koji obećava kad je reč o zelenom investiranju, napomenuo je Ebner. Smanjivanje emisija ugljen-dioksida donosi ogroman potencijal za uvećanje izvoza u EU, dodao je u svom govoru na početku događaja kojeg je organizovao IFC.

„Austrija je snažno uverena da je kreiranje odgovarajuće investicione klime fundamentalni preduslov za postizanje naših zajedničkih ciljeva iz Pariskog sporazuma. Prvo, obezbeđivanjem regulatornog ambijenta pogodnog za unosne zelene investicije. Drugo, unapređivanjem odgovarajuće ekspertize finansijskih institucija i kompanija radi njihovog pripremanja da finansiraju i sprovode projekte koji istovremeno povećavaju konkurentnost i profitabilnost. I treće, nuđenjem prilika koje omogućavaju da se tranzicijom upravlja na održiv način i da se uzimaju u obzir ranjivi delovi našeg društva“, izjavio je Ebner.

Građevinski otpad je resurs za niskougljenične građevinske materijale

U nedostatku reforme zakona, propisa i regulative koja bi pogurala dekarbonizaciju, do sada je u tom segmentu bilo jedino izolovanih napora kompanija koje pripadaju međunarodnim grupacijama, u kontekstu njihovih internih ciljeva za CO2, izjavio je Miroslav Gligorijević, generalni direktor kompanije Titan Serbia i Titan cementare Kosjerić, čiji je vlasnik Titan Cement Group.

Jedna od potpuno neiskorišćenih šansi u Srbiji je upotreba građevinskog otpada, odnosno tek je u začetku, naglasio je Gligorijević. U saradnji s nadležnim institucijama i glavnim akterima, to bi ovom sektoru moglo da omogući proizvodnju niskougljeničnih materijala, rekao je. Među ostalim preprekama ukazao je na zabranu uvoza goriva proizvedenog od otpada, uz opasku da domaći izvori nisu dovoljni.

Čak i bez regulatornih obaveza, održivost je ekonomski opravdana

Razvojna banka Austrije (OeEB) je spremna da učestvuje u Savezu za zeleni rast Zapadnog Balkana. „Čak i ukoliko neka ulaganja u održivost nisu obavezna sa regulacione strane, kompanije sve više shvataju da to ima i ekonomskog smisla. Pa je to stoga nešto što kompanije sve više teže da čine“, kazao je na konferenciji njen direktor uprave i rukovodilac investicionog finansiranja Klemens Štadler.

Preduzeća treba da budu strpljiva, budući da će rezultati stići u srednjem i dugom roku, a razvojne banke su tu da ih podrže, naveo je. Štadler je rekao da OeEB nastoji da se aktivira isključivo ukoliko komercijalne banke ne mogu same da iznesu strukturne elemente paketa finansiranja za neku kompaniju.