IEA: Svet treba da udvostruči električne mreže pre 2050. godine

Električne mreže postaju usko grlo u tranziciji ka privredi sa neto nula emisija, sudeći po projekcijama potražnje za strujom i rastućem obimu projekata za energiju iz obnovljivih izvora koji čekaju dozvole za povezivanje na sistem, objavila je Međunarodna agencija za energetiku. U svojoj novoj studiji je procenila da globalna električna mreža treba da se više nego udvostruči pre polovine veka, na 166,4 miliona kilometara.

Elektrifikuje se sve. Svetska privreda prebacuje tradicionalne sektore na struju kako bi prekinula da koristi ugalj i smanjila upotrebu drugih fosilnih goriva na minimum. Međutim, potražnju će podsticati i električna mobilnost, dekarbonizacija grejanja i tehnologije proizvodnje vodonika pri kojima se ne oslobađaju emisije gasova s efektom staklene bašte ili su jako niske. Cilj je da se neto emisije eliminišu najkasnije 2050, a zapravo da se ograniči globalno zagrevanje, idealno na ne više od 1,5 stepeni Celzijusa sve do 2100.

U svom prvom izveštaju Električne mreže i bezbedna energetska tranzicija (Electricity Grids and Secure Energy Transitions), Međunarodna agencija za energetiku je procenila da će ukupna dužina strujne mreže morati da se najkasnije do polovine veka poveća 116 odsto na 166,4 miliona kilometara. Gledano zaključno sa 2040, za ispunjavanje pojedinačnih nacionalnih ciljeva neophodno je izgraditi ili obnoviti preko 80 miliona kilometara, što je ekvivalentno celokupnoj postojećoj mreži.

Vod te dužine bi mogao da obmota Zemlju 2.000 puta preko ekvatora. Naravno, ovo je samo slikoviti prikaz, jer su elektroenergetski sistem i mreže mnogo više od pukih kablova.

Godišnje investicije u električne mreže treba da se najkasnije do kraja ove decenije udvostruče na 600 milijardi dolara

Usled sve bržeg uvođenja energije iz obnovljivih izvora, distribucione mreže moraju da se modernizuju i treba graditi koridore za prenos struje iz fotonaponskih postrojenja u pustinjama i vetroelektrana na moru u centre potražnje poput gradova i industrijskih zona, objasnili su autori.

Projekti vetroelektrana i fotonaponskih sistema koji čekaju na dozvole za povezivanje na mrežu imali bi deset puta veći kapacitet od celokupnog uvećanja iz prošle godine

Ipak, u redu za odobrenja za povezivanje na mrežu su se nagomilali projekti za proizvodnju struje iz obnovljivih izvora ukupne snage koja premašuje tri teravata. Od toga je polovina u naprednoj fazi razvoja, a samo taj deo je pet puta veći od celokupnog novoinstaliranog kapaciteta iz 2022. godine. Ova agencija iz toga zaključuje da mreže postaju usko grlo za prelazak u privredu bez neto emisija. Zbirna snaga projekata u zastoju u navedenoj fazi je verovatno veća, budući da podaci pokrivaju zemlje u kojima je zajedno samo polovina kapaciteta iz vetra i solara.

Dok su investicije u zelenu energiju u naglom usponu – gotovo su udvostručene od 2010. – ulaganja u mreže na globalnom nivou su uglavnom stagnirale na oko 300 milijardi dolara godišnje, saopštila je IEA. Ta organizacije je izračunala da iznos mora da se duplira pre kraja decenije.

Među preporukama u izveštaju je da treba širiti i jačati interkonekcije unutar zemalja, među državama i po regionima kako bi elektroenergetski sistemi postali istrajniji i mogli da prime veće udele struje iz solarnih i vetroelektrana. Regulativa koja pokriva mreže treba da ima podsticajnu ulogu: da reši administrativne prepreke, omogući nagrađivanje postizanja visokih performansi i visoke pouzdanosti te da stimuliše inovacije, poručila je IEA.

Agencija je apelovala na investitore u razvoj mreža i njihove operatere da se okrenu digitalizaciji radi istrajnosti i fleksibilnosti.

Električne mreže niskog, srednjeg i visokog napona su poslednjih pet decenija rasle, po sravnjenoj računici, milion kilometara godišnje. Najveći deo proširenja zabeležen je na distributivnom nivou, koji čini 93 odsto dužine.

Keli: Da bi SAD svele neto emisije na nulu, morale bi bar da nametnu plansku privredu

Vredi pomenuti jedan komentar o energetskoj tranziciji iz malo različitog ugla. Majkl Keli, profesor emeritus sa Univerziteta u Kembridžu i član više nacionalnih akademija nauka i poznatih instituta, napisao ga je za Telegraph.

Prenosna mreža u Sjedinjenim Državama morala bi da se proširi za 60 procenata i 2050. dostigne 515.000 kilometara, naveo je. Troškovi su procenjeni na 600 milijardi dolara. To je tek početak jer, po Kelijevom mišljenju, treba unaprediti čitav sistem na nivou distribucije – 8,85 miliona kilometara!

On tvrdi da u troškovniku za dovođenje SAD u stanje bez neto emisija najkasnije 2050. godine piše više od stotinu biliona dolara. „Zamisao da se neto nula po sadašnjim vremenskim smernicama može postići bez, u najmanju ruku, centralnoplanske privrede i, s njom, drastičnog pada životnog standarda – a usto i nekoliko tehnoloških čuda koja nisu mnogo verovatna – eklatantna je obmana“, dodao je Keli.