Klimatske promene

Hrvatskoj industriji treba 20 milijardi evra da dostigne klimatske ciljeve za 2030.

Hrvatska industrija investicije 20 milijardi evra klimatski ciljevi 2030

Slika: marcinjozwiak from Pixabay

Objavljeno

09.03.2021.

Država

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

09.03.2021.

Država

Komentari

0

Podeli

Hrvatskoj industriji će do 2030. godine biti potrebno 20,4 milijarde evra (154,7 milijardi kuna) da dostigne klimatske ciljeve koji predviđaju smanjenje emisija CO2 55% u odnosu na 1990. Iako bi dobar deo sredstava mogao da dođe iz fondova EU, biće neophodne investicije i samih kompanija.

„Kako bi domaća industrija ostvarila klimatske ciljeve, bit će potrebna ulaganja od 150 milijardi kuna (19,8 milijardi evra) samo za energetiku i još 4,7 milijardi kuna (619 miliona evra) za druge sektore. No, trebamo imati na umu da svaki euro uložen u preventivne mjere štedi 6 eura za sanaciju štete, izjavila je Dunja Mazzocco Drvar, direktorka Uprave za klimatske aktivnosti Ministarstva gospodarstva i održivog razvoja.

Za energetiku je potrebno 19,8 milijardi evra, a za ostale sektore 619 miliona evra

Tokom onlaln okruglog stola Transformacija industrije za održivu budućnost u organizaciji Hrvatske gospodarske komore (HGK), ona je navela da će revizija Sistema za trgovanje emsijama EU (EU ETS) pooštriti ciljeve i smanjiti dodelu besplatnih emisionih jedinica odnosno sertifikata za emitovanje gasova sa efektom staklene bašte.

Takođe se razmatra i doprinos sektora van ETS-a, kao i o uključivanju drumskog i morskog transporta u EU ETS, kao i zgradarstva, koje je odgovorno za 40% emisija, preneo je sajt HGK.

Iz kohezionih fondova Hrvatskoj će, kako je navela, do 2030. biti na raspolaganju 165 milijardi evra, kroz mehanizam za oporavak i otpornost 6 milijardi evra (45 milijardi kuna), od čega 37% mora biti potrošeno na sektor klimatskih promena (2,2 milijarde evra-16,6 milijardi kuna), a evropski strukturni i investicioni fondovi nude 15,8 milijardi evra (120 milijardi kuna), od čega bi opet 30% odnosno 4,7 milijardi evra (36 milijardi kuna) trebalo utrošiti za klimu.

Tu su još i Fond za modernizaciju s 420 miliona evra (3,2 milijarde kuna), Fond za pravednu tranziciju (158 miliona evra-1,2 milijarde kuna), kao i inovacijski fond za koji nije iznos za svaku članicu EU, već svi mogu da konkurišu za novac.

Emisione jedinice CO2 poskupele su sa četiri na 37 evra

O važnosti transformacije hemijske industrije govorio je predsednik Uprave Petrokemije Davor Žmegač koji je poručio kako je za njegovu tvrtku to pitanje „života i smrti“.

On je naveo da je kompanija završila plan razvoja, ali da bi došla do top 5 proizvođača amonijaka u Evropi potrebne su dve milijarde kuna investicija u idućih pet godina.

CO2 emisione jedinice su bile četiri evra pre par godina, a pre neki dan smo ih kupovali po 37 evra, to dovodi velike proizvođače u probleme, naveo je Žmegač.

Strah od prekogranične takse na CO2

Merica Pletikosić, menadžer za održivost u kompaniji Cemex Hrvatska, istakla je da je saradnja sa državom važna jer je moguće da sve zemlje neće biti jednako opterećene kada je reč o Evropskom zelenom dogovoru.

Hrvatska kao rubna država EU će biti više izložena i proizvodima iz trećih zemalja, ali industrija ne želi da bude pilot projekt prekogranične takse na CO2 (Carbon Border Adjustment Mechanism – CBAM) jer strahuje kako će biti rešen deo EU ETS-a koji se odnosi na besplatne emisione jedinice, dodala je ona.

U toku usvajanje Niskougljične strategije RH do 2030. s pogledom na 2050,

Dunja Mazzocco Drvar je rekla da je trenutno u procesu usvajanja Niskougljična strategija (NUS) Republike Hrvatske do 2030. s pogledom na 2050, a izrađuje se i petogodišnji akcioni plan za sprovođenje strategije u kojem će se odrediti u kom roku i s kojim finansijama će se mere sprovoditi.

Jedan od prioriteta Ministarstva je da novcem od prodaje emisionih jedinica CO2 finansira istraživanje i razvoj za konkurse inovacijskog fonda.

Ministarstvo će privrednicima kroz seminare i radionice pomoći da što pre postanu konkurentni na ovom novom, zelenom tržištu, dodala je Mazzocco Drvar.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Klimatske promene ugrožavaju vodne resurse severne Grčke

Reke, jezera severne Grčke nestaju usled klimatskih promena

9. mart 2021. - Sa sve višim temperaturama i nedostatkom padavina, smanjenje vodostaja u rekama i jezerima širom Grčke dobija dramatične razmere.

Neodovoljno zelenih površina u Beogradu povećava temperaturu za sedam stepeni

Temperatura u Beogradu sedam stepeni viša zbog nedovoljno zelenih površina

9. mart 2021. - Temperatura u centralnom delu Beograda je na gusto izgrađenim lokacijama u proseku sedam stepeni Celzijusa viša nego na zelenim površinama

evropski sud klimatske promene ljudsko pravo zene svajcarska penzionerke

Evropski sud za ljudska prava: Zaštita od klimatskih promena je ljudsko pravo

9. mart 2021. - Evropski sud za ljudska prava doneo je istorijsku presudu prema kojoj su vlade dužne da zaštite građane od posledica klimatskih promena

zeleni krediti severna makedonija narodna banka podaci

Zeleni krediti u Severnoj Makedoniji povećani 30 odsto, ali udeo u ukupnim zajmovima zanemarljiv

9. mart 2021. - Narodna banka je objavila podatke o zelenim kreditima za četvrti kvartal 2023, u kojem je zabeležen rast od pet odsto, dok je na godišnjem nivou rast 29,1 odsto