x
Newsletter Image
NE PROPUSTITE NAŠ NJUZLETER
PRIJAVA

Vaša imejl adresa je sigurna kod nas

x
Newsletter Image
NE PROPUSTITE NAŠ NJUZLETER
PRIJAVA

Your email is safe with us

Hrvatsko ostrvo Hvar teži energetskoj samoodrživosti do 2035. godine

13.08.2020. | Komentari: 0Autor:

Foto: Pixabay/Dieter_G
Hrvatsko ostrvo Hvar teži energetskoj samoodrživosti do 2035. godine

Hrvatsko ostrvo Hvar predstavilo je dugoročnu strategiju energetske tranzicije, čiji je cilj postizanje energetske samoodrživosti do 2035. godine.

Prvi stub energetske tranzicije ostrva Hvar sadrži nekoliko ciljeva, a to su izgradnja planiranih solarnih elektrana, izgradnja fotonaponskih sistema na javnim i poslovnim zgradama, kao i na privatnim objektima, i izgradnja autonomnih sistema i umreženi fotonaponski sistemi, rekla je Ana Marija Jakas iz firme Vivo Somnia, koja je izradila strategiju.

U drugom stubu ciljevi su vezani za grejanje i hlađenje, u trećem za drumski saobraćaj, a u četvrtom za pomorski saobraćaj, rekla je ona. Budući da se radi o dugoročnoj strategiji, ona će biti revidirana svake dve godine.

Samo 6% stanovnika Hvara su proizvođači struje uprkos velikom potencijalu za sunčevu energiju

Hvar je ostrvo sa velikim potencijalom za korišćenje sunčeve energije, ali je vrlo malo građana koji su proizvođači električne energije, svega 6% od oko 11.000 stanovnika. Domaćinstva na ovom ostrvu troše najviše energije na hlađenje i grejanje prostora u kom ljudi borave.

Hvar je deo inicijative Čista energija za ostrva EU, koja okuplja 26 ostrva koja su pokrenula energetsku tranziciju, što uključuje i izradu ovakvih strategija. Od hrvatskih ostrva tu su još i Brač, Korčula i Cresko-lošinjski arhipelag. Krajem 2018. godine, Cresko-lošinjski arhipelag odabran je uz ostrvo Sifnos u Grčkoj i grupu ostrva Aran u Irskoj, za sprovođenje pilot projekta energetske tranzicije u okviru ove inicijative.

Energetska tranzicija ostrva može pomoći održivom oporavku privrede od posledica COVID-19

Na predstavljanju hvarske strategije, Maja Pokrovac, direktorka udruženja Obnovljivi izvori energije Hrvatske (OIEH), predstavila je mogućnosti koje donosi evropski plan oporavka od posledica pandemije COVID-19, vredan 750 milijardi evra, od čega se najmanje 30% mora potrošiti na zaštitu klime i smanjenje emisije gasova staklene bašte.

Ona je rekla da bi Hrvatska u svom planu oporavka trebalo da se usredsredi na aktivnosti za ponovno pokretanje privrede, ali na održivoj osnovi, i približavanje klimatskoj neutralnosti koja je i cilj Evropskog zelenog dogovora. Energetska tranzicija ostrva svakako je jedna od takvih aktivnosti, dodala je Pokrovac.

Potpisan sporazum o partnerstvu između OIEH i Pokreta otoka

Prilikom predstavljanja hvarske strategije, Pokret otoka i udruženje OIEH potpisali su sporazum o strateškom partnerstvu u svrhu jačanja kapaciteta i uspostavljanja informativno savetodavnog centra za ostrva.

Pokrovac i Maja Jurišić iz Pokreta otoka složile su se da znanje koje imaju članice udruženja OIEH može pomoći Pokretu otoka u pripremi i razvijanju projekata i informisanju i edukovanju lokalne zajednice o dobrobitima korišćenja obnovljivih izvora energije.

Komentari (0)

Budite prvi da unesete komentar za ovaj clanak.

Unesi Komentar

Molimo sačekajte... Unesite obavezna polja. Desila se greška, molimo osvežite stranicu i pokušajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat.