Hrvatska usvojila strategiju za vodonik do 2050.

Hrvatska planira da do 2030. godine instalira kapacitete za proizvodnju vodonika snage 70 megavata (MW), a 2.750 MW do 2050. godine, što bi povećalo udeo u ukupnoj potrošnji energije sa nula na 0,2 odsto odnosno 11 odsto, navodi se u Hrvatskoj strategiji za vodik od 2021. do 2050. godine koju je usvojio Hrvatski sabor.

Izgradnja elektrolizera snage 70 odnosno 2.750 MW do 2050. godine je planirano u skladu sa scenarijem klimatske neutralnosti do 2050. Ali, kako se navodi u Strategiji, s obzirom na potencijal koji privreda zasnovana na vodoniku sve više dobija u EU, kao i potencijal koj je Hrvatska iskazala u pogledu obnovljvih izvora energije, navedeni ciljevi mogu se dodatno povećati u slučaju primene scenarija ubrzanog razvoja privrede zasnovane na vodoniku.

U tom slučaju moguće je instaliranje elektrolizera kapaciteta 1.270 MW do 2030. odnosno 7.330 MW do 2050, piše u Strategiji i dodaje da bi to pvećaloudeo vodonika u potrošnji energije na 3,75 do 2030. odnosno 15 odsto do 2050.

Strategija, kako se navodi, daje nacionalnu viziju razvoja, istraživanja, proizvodnje, infrastrukture i primene tehnologije vodonika, s ciljem postizanja klimatske neutralnosti do 2050. godine, kao i viziju nacionalnih ciljeva vezanih za razvoj infrastrukture za alternativna goriva.

Potrebna ulaganja od 3,1 do 9,3 milijarde evra

U Strategiji se podseća da EU strategija za vodonik procenjuje iznos ukupnih ulaganja u proizvodne kapacitete do 2050. u rasponu od 180 do 470 milijardi evra, i navodi da će za uspostavljanje privrede zasnovane na vodoniku u Hrvatskoj takođe biti potrebna značajna ulaganja. I to u svim sektorima, od proizvodnje, unapređenja i podsticanja novih tehnologija, istraživanja, skladištenja i transporta do korišćenja u transportu (punionice i vozila) i industriji (tehnološki procesi).

Za svaki od dva scenarija procijenjene su potrebne kapitalne investicije koje uključuju troškove elektrolizatora, kompresora i rezervoara za vodonik.

Scenario klimatske neutralnosti zahteva investicije od 23,8 milijardi kuna (3,1 milijarda evra) do 2050, a scenario ubrzanog razvoja privrede zasnovane na vodoniku 70,2 milijarde (9,3 milijarde evra), piše u studiji.

Hrvatska je ranije najavila da bi prvo potrojenje za proizvodnju vodonika trebalo da dobije do 2025.