Električna energija

Hrvatska povećala cilj za udeo obnovljive energije sa 36 odsto na 42 odsto

hrvatska nekp cilj oie povecanje

Foto: Franz W. from Pixabay

Objavljeno

14.11.2024.

Država

Komentari

comments icon

0

Podeli

Objavljeno

14.11.2024.

Država

Komentari

comments icon

0

Podeli

Hrvatska je povećala sve najvažnije ciljeve u ažuriranom Nacionalnom energetskom i klimatskom planu za period 2021-2030. godine, pa je tako udeo obnovljivih izvora energije u potrošnji energije porastao sa 36 na 42 odsto.

Nacionalni energetski i klimatski planovi (NEKP) sadrže glavne klimatske i energetske ciljeve članica Evropske unije i konkretne mere kako će ti ciljevi biti ostvareni.

Obaveza članica bila je da ažurirane nacrte probitnih NEKP-ova, odobrenih od strane Evropske komisije 2019, dostave do kraja juna 2023, a finalne dokumente do kraja juna ove godine.

Hrvatska je sada završila finalnu verziju ažuriranog NEKP-a i stavila je na javnu raspravu.

Razlozi ažuriranja su povećanje klimatskih ambicija

Glavni razlozi ažuriranja su povećanje klimatskih ambicija do 2030. godine na nivou EU i dostizanje ugljenične neutralnosti do 2050, navodi se u finalnoj verziji.

Hrvatska je, kako se dodaje, usvojila ambicioznije ciljeve u pogledu smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte i povećala ciljeve za obnovljive izvore energije i energetsku efikasnost.

Cilj za smanjenje emisija u sektorima koje obuhvata Sistem za trgovanje emisijama EU (EU ETS) u odnosu na 2005. je tako povećan sa najmanje 43 odsto na 62 odsto. Smanjenje emisija za sektore izvan ETS-a je bilo najmanje sedam odsto, a sada je 16,7 odsto.

Hrvatska namerava da dodatno smanji potrošnju struje

Hrvatska planira da udeo obnovljivih izvora energije u bruto potrošnji energije do 2030. dostigne 42,5, što je rast od 6,1 odsto u odnosu na prvobitni NEKP. Cilj za udeo zelene energije u saobraćaju je skoro dupliran – sa 13,2 odsto na 24,6 odsto.

Potrošnja primarne energije je sa 344,38 piko-džula (PJ) smanjena na 336,9 PJ, a neposredna potrošnja energije sa 286,91 PJ na 246,2 PJ. Smanjenje potrošnje znači da Hrvatska namerava da ovu energiju uštedi primenom mera energetske efikasnosti.

Inače, ove godine Hrvatska je već sprovela jedan javni poziv za dodelu subvencija odnosno aukcije za premije za vetroparkove, solarne elektrane i hidroelektrane većeg kapaciteta. Tada su dodeljene premije za elektrane snage 420 MW.

Trenutno je u toku dodelu podsticaja u vidu zagarantovanih otkupnih cena za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora energije. Fid-in tarife će Hrvatski operator tržišta energije (HROTE) na ovom javnom pozivu dodeliti za gradnju solarnih elektrana i hidroelektrana.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Bloka 7, Termoelektrane Tuzla

Kineski izvođač vratio novac kojeg je EPBiH uplatio za izgradnju bloka 7 u TE Tuzla

14. novembar 2024. - EPBiH je uspeo da povrati skoro 128 miliona evra avansa kojeg je uplatio kineskim kompanijama za izgradnju bloka 7 Termoelektrane Tuzla

gacko ugljevik ers investicije gubici djokic petrovic

Za siguran rad termoelektrana Gacko i Ugljevik potrebno 700 miliona KM, a novca nema

14. novembar 2024. - Poruka sa sastanka ministra Petra Đokića sa poslovodstvom ERS-a je da je stanje u dve termoelektrane i rudnicima teško

Borislav Kostadinov Green for Growth Fund Ekspanzija Fonda za zeleni razvoj ubrzala milijardu evra intervju

Kostadinov: Ekspanzija Fonda za zeleni razvoj ubrzava nakon što je premašio milijardu evra

14. novembar 2024. - Aktiva kojom GGF upravlja se popela na više od milijardu evra, a potražnja za svime što ima u ponudi stabilno raste, otkriva direktor tog fonda Borislav Kostadinov iz firme Finance in Motion

eps biomasa biogas biometan ugalj termoelektrane

EPS ispituje potencijal biomase za zamenu uglja u termoelektranama

14. novembar 2024. - Elektroprivreda Srbije je raspisala javnu nabavku u kojoj traži studiju o mogućnostima da koristi biogas (biometan) i biomasu