Energetska efikasnost

Hrvatska iskoristila samo deo sredstava EU za energetsku efikasnost i OIE

Photo: Zelena-akcija.hr

Objavljeno

07.02.2017.

Država

Komentari

comments icon

0

Podeli

Objavljeno

07.02.2017.

Država

Komentari

comments icon

0

Podeli

Hrvatska je iskoristila samo mali deo od predviđenih 531,8 miliona evra iz EU fondova za energetsku efikasnost i obnovljive izvore energije.

Ukupna vrednost tendera koji su raspisani do kraja 2016. je manja od devet odsto sredstava predviđenih Operativnim programom evropske kohezione politike za period 2014-2020, a vrednost potpisanih ugovora je oko dva odsto te sume.

To su nalazi studije pod nazivom “Korišćenje evropskih strukturnih i investicionih fondova za finansiranje projekata energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije”, koju su predstavili ekspertsko Društvo za oblikovanje održivog razvoja (DOOR) i nevladina organizacija Zelena akcija.

Prema studiji, korišćenje svih predviđenih sredstava uz stopu sufinansiranja od 40 odsto omogućilo bi instaliranje sistema solarnog grejanja kapaciteta 100 MW i postrojenja za kogeneraciju na biomasu od oko 130 MW. Time bi se udvostručili postojeći instalisani kapaciteti tih sistema.

Velike uštede u potrošnji energije u Hrvatskoj bile bi ostvarene korišćenjem sredstava namenjenih projektima energetske efikasnosti. Do 2020. godine 10.451 domaćinstvo prešlo bi u viši energetski razred.

Godišnja potrošnja primarne energije u javnim zgradama smanjila bi se za 55.100 GWh, a u stambenom sektoru za 167 GWh. Sistemi centralnog grejanja uštedeli bi 1 PJ (petadžul) energije, a javna rasveta koristila bi 6 odsto električne energije manje.

U studiji se navodi da je neophodno poboljšati saradnju nadležnih tela i krajnjih korisnika, uspostaviti sistem praćenja projektnih međuciljeva i sa zainteresovanom javnosti raspraviti ciljeve i očekivane rezultate investicionih prioriteta.

Dugoročno, neophodno je razviti strategiju razvoja do 2050. godine, odrediti prioritete za period finansiranja 2021-2027. i osmisliti projekte koji bi bili finansirani sredstvima iz evropskih strukturnih i investicionih fondova.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Trecina Evropske komisije zaduzena energetsku tranziciju zivotnu sredinu Teresa Ribera

Trećina nove Evropske komisije biće zadužena za energetsku tranziciju, životnu sredinu

7. februar 2017. - Za glavne funkcije u energetici u sledećoj Evropskoj komisiji imenovani su španska vicepremijerka Teresa Ribera i Dan Jergensen iz Danske

bih meti mreza msp reset dekarbonizacija plastoflex

METI mreža: Mala i srednja preduzeća su lideri dekarbonizacije u BiH

7. februar 2017. - Uspeh malih i srednjih preduzeća odlično oslikava projekat "Mreža energetske tranzicije u industriji u Bosni i Hercegovini - METI projekat", koji je u saradnji sa Agencijom za razvoj preduzeća Eda sproveo RESET

najveca toplotna pumpa u holandiji pocela sa radom

Najveća toplotna pumpa u Holandiji počela sa radom

7. februar 2017. - Najvaća toplotna pumpa u Holandiji počela je sa radom. Obezbediće grejanje za 20.000 domaćinstava u opštinama Utreht i Njuvegein.

Termicki tretira samo onaj otpad koji ne mozemo da recikliramo

Predstavljena Bela knjiga o dobijanju energije iz otpada u Srbiji

7. februar 2017. - Na predstavljanju Bele knjige o dobijanju energije iz otpada u Srbiji je istaknuto da moramo da utvrdimo koliko kojeg otpada stvaramo da bismo njime mogli da upravljamo