OIE

Hrvatska elektroprivreda počela da gradi vetropark Korlat od 58 MW

HEP-vetropark-Korlat

Foto: HEP

Objavljeno

09.10.2019.

Država

Komentari

comments icon

0

Podeli

Objavljeno

09.10.2019.

Država

Komentari

comments icon

0

Podeli

Hrvatska elektroprivreda (HEP) počela je izgradnju vetroparka Korlat u blizini Benkovca. Priključna snaga HEP-ovog prvog vetroparka iznosi 58 MW, što je više od snage trenutno najvećeg vetroparka u pogonu u Hrvatskoj.

Očekivana godišnja proizvodnja vetroparka Korlat od oko 170 GWh, koja čini 1% godišnje potrošnje električne energije u Hrvatskoj, biće dovoljna za snabdevanje više od 50.000 domaćinstava, saopštio je HEP. Ukupna vrednost investicije iznosi više od 500 miliona kuna (oko 67,5 miliona evra).

„Ovo je signal da HEP, kao najsnažnija i najvažnija energetska kompanija, dobro razumije kontekst nove strategije energetskog razvoja koja je u pripremi. Zbog toga su otvaranje radova na Vjetroelektrani Korlat i priprema projekta Sunčane elektrane Korlat važni za opskrbu električnom energijom 50.000 kućanstava, ali i za praćenje globalnih i ekoloških trendova u energetskom razvoju“, izjavio je premijer Hrvatske Andrej Plenković.

Vetroelektrana će imati 18 vetroagregata pojedinačne instalisane snage 3,6 MW. Turbine će isporučiti, izgraditi i pustiti u pogon nemačka kompanija Nordex. Radove na izgradnji infrastrukture i priključka na mrežu VE Korlat, kao i poslove praćenja i nadzora izgradnje izvode hrvatske firme Ing-Grad i Fractal.

Puštanje elektrane u redovni pogon planira se u avgustu 2020. godine.

VE Korlat nema status povlašćenog proizvođača, odnosno nema ugovor s Hrvatskim operatorom tržišta energije (HROTE). To će biti prva nova vetroelektrana u Hrvatskoj koja će električnu energiju proizvoditi bez garantovanog otkupa po podsticajnoj ceni.

To znači da HEP neće za VE Korlat dobijati sredstva prikupljena od kupaca iz naknade za podsticanje proizvodnje iz obnovljivih izvora energije. Isplativost investicije za HEP utvrđena je prema tržišnim cenama električne energije.

Isplativost investicije za HEP utvrđena je prema tržišnim cenama električne energije

HEP ima u pripremi i više drugih projekata vetroelektrana, koje razvija u sklopu obnovljivog scenarija razvoja do 2030. godine. U tom razdoblju povećaće ukupne proizvodne kapacitete za 1.500 MW, od čega gotovo polovinu u vetroelektranama i solarnim elektranama, izjavio je predsjednik Uprave HEP-a Frane Barbarić.

HEP do 2030. godine planira da ima 350 MW u vetroelektranama i isto toliko u solarnim elektranama, što zajedno odgovara snazi Nuklearne elektrane Krško.

Na istoj lokaciji se razmatra solarna elektrana priključne snage 75 MW

Jedna od solarnih elektrana koje HEP razmatra u sklopu tog plana je i elektrana koja bi se izgradila neposredno uz vetropark Korlat.

Projektovana priključna snaga SE Korlat je oko 75 MW. Time bi Korlat po ukupnoj instalisanoj snazi elektrana koje koriste obnovljive izvore energije bio jedinstvena lokacija za proizvodnju zelene energije u Hrvatskoj, a i šire. Procenjena vrednost investicije je oko 480 miliona kuna (oko 65 miliona evra).

Od aktuelnih HEP-ovih projekata sunčanih elektrana, u izgradnji je SE Vis, a uskoro počinje izgradnja SE Cres i SE Vrlika Jug. Realizacija obnovljivog scenarija razvoja HEP-a do 2030. rezultiraće povećanjem udela obnovljivih izvora energije u HEP-ovom proizvodnom portfelju za 50% i povećanjem proizvodnje iz obnovljivih izvora sa šest na devet milijardi kWh godišnje.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

ve ivovik bih probni rad

Vetropark Ivovik u BiH započeo probni rad

9. oktobar 2019. - Vetroelektrana Ivovik, četvrta u Bosni i Hercegovini, započela je probni rad

Tramp odbacio klimatsku politiku blokirao vetroparkova na moru SAD Pariskog sporazuma

Tramp odbacio klimatsku politiku, blokirao projekte vetroparkova na moru, povlači SAD iz Pariskog sporazuma

9. oktobar 2019. - Predsednik SAD Donald Tramp je već u ogromnoj meri preokrenuo energetsku i klimatsku politiku. Ponovo istupa iz Pariskog sporazuma.

Tramp vraća fosilna goriva u prvi plan: Bušimo, bejbi, bušimo

9. oktobar 2019. - Predsednik SAD Donald Tramp je na inauguraciji obećao da će sniziti cene energenata, s naglaskom na povećanje proizvodnje nafte i gasa

Razgovori o energetskoj tranziciji, Svetlana Cerovic

Razgovori o energetskoj tranziciji sa Svetlanom Cerović: bankarski sektor spreman da finansira zelenu tranziciju

9. oktobar 2019. - U drugoj epizodi novog serijala podkasta Balkan Green Energy Newsa pod nazivom Razgovori o energetskoj tranziciji, domaćin Danko Kalkan iz kompanije EY razgovarao je sa Svetlanom Cerović, iz UniCredit Banke o zelenom finansiranju.