Hrvatska donela zakon za uspostavljanje infrastrukture za alternativna goriva

Hrvatski sabor usvojio je Zakon o uspostavi infrastrukture za alternativna goriva. Donošenjem ovog zakona, u pravni sistem Hrvatske prenesene su odredbe Direktive Evropske unije (EU) kojom se utvrđuje zajednički okvir mera za uspostavljanje infrastrukture za alternativna goriva.

Glavni cilj donošenja zakona je da se korišćenje nafte i zavisnost od nje svede na najmanju moguću meru, čime će se ublažiti negativni uticaj saobraćaja na okolinu. Među alternativnim gorivima za koja, po Direktivi, treba uspostaviti infrastrukturu su električna energija i biogoriva,  kao i za prirodni gas, naftni gas i vodonik.

Zakonom o alternativnim gorivima utvrđuju se minimalni zahtevi za izgradnju infrastrukture za alternativna goriva, pre svega mesta za punjenje. Zakon uređuje zajedničke tehničke specifikacije infrastrukture i predviđa obavezu obaveštavanja korisnika o sprovođenju mera uspostavljanja infrastrukture za alternativna goriva.

Kako su hrvatski mediji ranije preneli, predstavnica radne grupe za usaglašavanje hrvatskog zakonodavstva sa Direktivom EU Romana Palčić rekla je da je tržište alternativnih goriva nerazvijeno i u EU. Prema njenim rečima, električna vozila čine samo 0,2 odsto prodaje novih automobila. U skladu sa novim zakonom, do 2020. godine u Hrvatskoj se očekuje rast broja stanica za punjenje vozila na alternativni pogon koje će biti postavljene na svakih 50 kilometara.

Budući da upotreba vozila sa unutrašnjim sagorevanjem doprinosi zagađenju životne sredine, Evropska unija izdala je 2014. godine direktivu po kojoj sve zemlje članice treba do kraja 2016. godine da usvoje zajedničke standarde dizajna i upotrebe alternativnih goriva, uključujući i jedinstveni punjač za električna vozila. Razvoj alternativnih goriva usporavala je visoka cena vozila, slaba zainteresovanost potrošača i nedostatak stanica za punjenje.

Direktivom se od država članica zahteva da do kraja 2025. godine obezbede dovoljan broj javno dostupnih mesta za punjenje kompresovanog prirodnog gasa (CNG) koje bi trebalo da budu izgrađene na 150 kilometara kako u gradskim, tako i prigradskim sredinama, kao i na Transevropskoj transportnoj mreži. Od država koje se odluče za izgradnju infrastrukture za vodonik traži se da do 2025. godine obezbede dovoljan broj javno dostupnih mesta za punjenje, uz poštovanje zajedničkih standarda.

Zakon o uspostavi infrastrukture za alternativna goriva koji je objavljen u hrvatskim Narodnim novinama stupa na snagu 29. decembra ove godine.