Hrvatska: Cilj tri puta više energije vetra i 20 puta više energije sunca u narednih 10 godina

Hrvatska ima cilj da poveća vetroenergetske kapacitete tri puta, a solarne 20 puta u narednih 10 godina, izjavio je ministar zaštite okoliša i energetike Tomislav Ćorić na WindEurope 2019 Conference & Exhibition, najveći i najznačajniji ovogodišnji evropski događaj na polju korišćenja energije vetra, koji se održao od 2. do 4. aprila u Bilbau.

„S vjetrom i drugim izvorima obnovljive energije ostvarit ćemo 32 posto naših ukupnih energetskih potreba do 2030. i najmanje 56 posto do 2050., a tranzicija prema obnovljivoj energiji smanjit će i štetne emisije. Vjerujemo da će daljnje povećanje ulaganja u zelenu energiju utjecati i na sam razvoj zemlje te nova zapošljavanja i rast industrije“, rekao je Ćorić u uvodnom govoru na otvaranju konferencije, navodi se u saopštenju udruženja Obnovljivi izvori energije Hrvatske (OIEH).

Prema podacima Zelene knjige, koja sadrži analize i osnove za izradu Strategije energetskog razvoja Hrvatske, Hrvatska je sredinom 2018. godine u trajnom pogonu u statusu povlašćenog proizvođača imala 22 vetroelektrane ukupne snage 573 MW, a u razvoju i/ili izgradnji još pet projekata ukupne snage 162 MW. Očekuje se da će do kraja 2020. godine biti izgrađeno svih 735 MW, navodi se u Zelenoj knjizi.

Zaključno sa 31. decembrom 2017. godine, u pogonu i u sistemu podsticaja bilo je ukupno 1.223 solarnih postrojenja, sa ukupno 51,49 MW instalisane snage i još osam projekata sa ukupnom snagom od 1,972 MW u fazi realizacije, pokazuju podaci Zelene knjige.

Na konferenciji organizovana dva panela pod nazivom „Jugoistočna Evropa u fokusu“

Na konferenciji WindEurope, udruženje OIEH organizovalo je i dva panela pod nazivom „Jugoistočna Evropa u fokusu“ (South East Europe in Focus), koja su obuhvatila teme „Integracija energije vetra u jugoistočnoj Evropi“ i „Projekti od društvenog interesa u JIE“. Na tim su panelima učestvovali hrvatski stručnjaci i privrednici, zajedno s predstavnicima evropskih institucija i svetskih korporacija, a među njima i ministar zaštite okoliša i energetike Tomislav Ćorić.

EU planira 1,3 milijarde evra za finansiranje prekogranične saradnje u infrastrukturnim projektima obnovljiih izvora energije za period od 2021. do 2027. godine, navodi se u saopštenju. Među projektima koji će moći da se prijave su vetroelektrane na kopnu i moru, projekti korišćenja solarne energije, održive biomase, energije mora, geotermalne energije i njihove kombinacije, kao i priključenja na mrežu i skladištenja energije.

O integraciji energije vetra u jugoistočnoj Europi raspravu je moderirao Neven Duić, profesor na Fakultetu strojarstva i brodogradnje Sveučilišta u Zagrebu (FSB) i predsednik Međunarodnog centra za održivi razvoj energetike, voda i okoliša (SDEWES Centre) iz Zagreba, a panel raspravu o projektima od društvenog interesa Maja Pokrovac, direktorka OIEH.