Hipersonični avion sa pogonom na vodonik stizaće od Frankfurta do Sidneja za samo četiri sata

Eiger je ime prototipa hipersoničnog aviona kojeg je kreirao švajcarski startap Destinus. Brzina kojom se ovaj avion kreće je pet puta veća od brzine zvuka. Iako se čini kao najava drugog dela Dine, filma Denija Vilneva, kompanija je na ovom projektu radila dve godine, a nedavno je ugovorila nastavak saradnje sa španskom vladom.

Španija teži da postane lider razvoja i proizvodnje mobilnosti zasnovane na vodoniku u brojnim sektorima. U skladu sa tim, nedavno je pokrenula program razvoja hipersoničnih aviona sa pogonom na vodonik.

Centar za tehnološki i industrijski razvoj (Centro para el Desarrollo Tecnológico Industrial), španska agencija zadužena za program španskog Ministarstva nauke za vodonik, proglasila je Destinusov prototip strateškom inicijativom u okviru Plana aeronautičke tehnologije.

Program je od španske vlade dobio dva granta. Prvi deo, 12 miliona evra, odobren je za izgradnju kompleksa za testiranje u blizini Madrida. Drugi, 15 miliona, namenjen je daljem istraživanju pogona hipersoničnih aviona na vodonik.

Destinus će nadgledati izgradnju i istraživanje i učestvovati u njima zajedno sa drugim kompanijama, tehnološkim centrima i španskim univerzitetima.

„Oduševljeni smo što smo dobili ove grantove, posebno zato što su oni jasan znak da je Destinus usklađen sa strateškim linijama Španije i Evrope za unapređenje letenja pomoću vodonika“, rekao je Davide Boneti, generalni direktor Destinusa u Španiji.

Energija vodonika

Energija vodonika je poslednjih godina predmet brojnih istraživanja. Obnovljivi odnosno zeleni vodonik se dobija od vode, procesom elektrolize uz korišćenje struje iz obnovljivih izvora. U poređenju sa kerozinom, tradicionalnim avionskim gorivom, vodonik je tri puta energetski efikasniji.

Jedna od trenutnih prepreka je što je na raspolaganju suviše mala količina zelenog vodonika. Trenutno se 95 odsto vodonika dobija preradom fosilnih goriva, uglavnom gasa.

Hipersonični avion leti brzinom od 6.100 kilometara na sat

Nusproizvodi korišćenja vodonika su toplotna energija i voda. Količina proizvedene toplote je izazov za projektovanje aviona. Istraživači sa Univerziteta RMIT u Melburnu su trodimenzionalnom štampom napravili katalizatore  koji mogu pokrenuti avion pet puta brži od zvuka i umanjiti ekstremnu toplotu koja nastaje prilikom brzine letenja od 6.100 kilometara na sat.

Destinus tvrdi da će njegova tehnologija omogućiti da let od Frankfurta do Sidneja umesto 20 sati traje samo četiri sata i 15 minuta. Let od Frankfurta do Šangaja trebalo bi da traje dva sata i 45 minuta odnosno osam sati manje nego sada.