Hrvatska elektroprivreda potpisala je sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD) i Evropskom investicionom bankom (EIB) ugovore o finansiranju izgradnje Sunčane elektrane Korlat.
Ukupna vrednost ugovora o kreditima sa EBRD-om i EIB-om je 62 miliona evra, od čega je 31,62 miliona evra kredit EBRD-a, a 30,38 miliona evra kredit EIB-a, saopštila je Hrvatska elektroprivreda (HEP).
Zajmovi su osigurani državnom garancijom do 80 odsto ukupne vrednosti kredita na osnovu odluka Vlade Hrvatske.
Fotonaponska elektrana Korlat je, kako je naveo HEP, najveći projekat za korišćenje solarne energije u Hrvatskoj sa izdatom građevinskom dozvolom. Instalisana snaga elektrane biće 99 megavata (MW), a priključna 75 MW.
Fotonaponsko postrojenje će sa vetroparkom Korlat činiti prvi hibrdni energetski park u Hrvatskoj
Očekivana godišnja proizvodnja SE Korlat je 165 gigavat-sati (GWh) i biće dovoljna za snabdevanje oko 50 hiljada domaćinstava.
HEP je istakao da će SE Korlat uz postojeću vetroelektranu na lokaciji u blizini sela Korlat, udaljenog oko sedam kilometara od Benkovca, činiti obnovljivi hibridni energetski park.
Vetropark Korlat, snage 58 MW, proizvodi električnu energiju od 2021. godine. To je bila prva vetroelektrana u Hrvatskoj izgrađena bez državnih podsticaja i prvi HEP-ov vetropark. Hibridni energetski park, koji će objediniti elektrane na solar i vetar, će takođe, biti prvi takav sistem u državi.
Solarna elektrana bi mogla da počne da proizvodi električnu energiju 2026. godine
Projekt SE Korlat obuhvaća izgradnju solarne elektrane na površini od oko 150 hektara, infrastrukture za priključak na 110 kV prenosnu mrežu, kao i pomoćnog objekta za upravljanje energetskim parkom. Početak radova na izgradnji SE Korlat očekuje se u prvom tromesečju 2025, pa bi elektrana mogla početi sa radom tokom 2026, saopštio je HEP.
Gžegož Zjelinski (Grzegorz Zielinski), direktor za energetiku za Evropu u Evropskoj banci za obnovu i razvoj (EBRD), izjavio je da SE Korlat potvrđuje ključnu ulogu obnovljive energije u pronalaženju održive zamene za fosilna goriva.
Projekat će značajno doprineti da Hrvatska dostigne svoj cilj za udeo obnovljivih izvora energije do 2030. godine, dodao je Zjelinski.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.