Hapšenja u vrhu vlasti u Hrvatskoj otvorila pitanja korupcije u sektoru zelene energije u regionu

Bar dvoje vladinih zvaničnika je osumnjičeno za zloupotrebu ovlašćenja u vezi sa najvećim vetroparkom u Hrvatskoj, koji od države dobija znatne podsticaje. Paralelno sa ovim skandalom i u drugim zemljama regiona izbili su brojni drugi nakon ogromnog broja žalbi lokalnog stanovništva  i reakcija aktivista na neregularnosti i slučajeve korupcije u projektima zelene energije, a najviše malih hidroelektrana.

Gnev u javnosti oko istrage trgovine uticajem u razvoju vetroelektrane Krš-Pađene bacio je jače svetlo na pitanje korupcije i nanošenja štete životnoj sredini u poslu proizvodnje zelene energije u balkanskim zemljama. Najviše kontroverzi odnosi se na hidrocentrale, pogotovo male hidroelektrane, ali izgleda da nijedna oblast u energetici nije imuna na davanje i primanje mita.

Čini se da u svim skandalima ima naznaka i korupcije i uništavanja prirode. Imaju još jedan zajednički činilac – ljude iz lokalne ili državne vlasti.

Istraga stavila ministra u centar pažnje

Ministar zaštite okoliša i energetike Tomislav Ćorić tvrdi da je njegova raniju odluku da vlasnika najveće vetroelektrane u Hrvatskoj oslobodi obaveze dobijanja procene prihvatljivosti prošla dve sudske instance. Dodao je da se ministarstvo prethodno konsultovalo sa državnim tužilaštvom i da je postupano tako da se izbegne tužba.

Nakon hapšenja sada već smenjene državne sekretarke i ranije gradonačelnice Knina Josipe Rimac zbog sumnje da je zloupotrebila ovlašćenja tako što je pogurala izgradnju vetroelektrane Krš-Pađene, Ćorić je još kazao da je njegova funkcija sada u rukama šefa njegove partije i predsednika vlade Andreja Plenkovića.

Odluka se poklapa sa još 14 takvih rešenja tokom deset godina pre toga i ona tada nikome nije mogla da pogoduje, izjavio je ministar. Rimac i Krunoslav Jakupčić, predsednik Uprave Hrvatskih šuma, privedeni su zbog navodne manipulacije dokumentima s ciljem omogućavanja Milenku Bašiću i njegovoj firmi CEMP da dobiju podsticaje. Taj stimulans se finansira preko računa za struju.

Evropska komisija navodi da je Hrvatska „sistematski izbegavala da pravilno primeni“ Direktivu o staništima

Pogon Krš-Pađene od 142 megavata nalazi se u Dalmaciji i skoro je završen.

Evropska komisija je prošlog meseca upozorila Hrvatsku da se povinuje odredbama iz Direktive o staništima u pogledu procene uticaja projekata vetroparkova na područja iz mreže Natura 2000 tako da sačuvaju nepovredivost. Država je „sistematski izbegavala da pravilno primeni“ propis tako što je dozvoljavala promene u projektima za postrojenja uz morsku obalu, saopšteno je.

Aktivisti u Srbiji se spremaju za protest

U susednoj Srbiji raste protivljenje malim hidroelektranama, a zaštitnici i zaštitnice životne sredine zakazali su još jedan protest, za 13. jun ispred zgrade vlade u Beogradu. Aleksandar Jovanović Ćuta iz inicijative Odbranimo reke Stare planine ili ORSP, rekao je posle razgovora s premijerkom Anom Brnabić da je sastanak bio „čisto gubljenje vremena“, prenele su Južne vesti.

Istakao je da su on i dekan Šumarskog fakulteta Ratko Ristić uzalud pokušavali da je uvere da male hidrocentrale izazivaju štetu i da je bilo višestrukog kršenja zakona. Jovanović je posebno insistirao na slučaju u selu Rakita u opštini Babušnica, uz napomenu da je građevinska dozvola ukinuta.

Predstavnik ORSP-a izjavio je da je sastanak s premijerkom Anom Brnabić bio „čisto gubljenje vremena“

Objekat je ilegalan i investitor je obavezan da izvadi cevi i vrati prostor u prethodno stanje, uvereni su u ORSP-u i pozivaju se na zvanične odluke. Organizacija je saopštila da će posle protesta prestati da komunicira s vlastima i dodala da će građani sami sprovoditi zakon.

ORSP je proteklih godina prikupio masovnu podršku u svojoj borbi da sačuva planinske reke u Srbiji. Dok su organizovali otpor u zabačenim selima na istoku i jugoistoku zemlje, njegovi aktivisti i simpatizeri su se više puta sukobili s privatnim obezbeđenjem koje su unajmili investitori. Puno puta su ih hapsili i vršili pritisak brojnim tužbama.

Ministarka preti tužbama za klevetu

Gotovo istovremeno, potpredsednica Vlade Republike Srpske i ministarka prostorno uređenje, građevinarstvo i ekologiju Srebrenka Golić izjavila je da su sve dozvole za hidrocentralu Miljacka od 2,5 megavata kod Sarajeva ispravne i u skladu sa zakonom. Ona je reagovala na napise u medijima da je dokumentacija falsifikovana.

Papiri iz postupka su prethodno objavljeni na jednom blogu. Autor Slobodan Vasković napisao pogon ne odgovara prvobitnim dozvolama, lokacijskim i urbanističkim uslovima. Ne navodeći izvor, on je izjavio da je vlasnik Ljubomir Mrda terao zaposlene u Elektrodistribuciji Pale u državnom vlasništvu, čiji je bio direktor, da grade malu hidroelektranu. Golić je u članku napadnuta jer je navodno iskoristila vanredno stanje, uvedeno zbog virusa korona, da izda dozvolu bez provere stanja.

Ministarka je saopštila da će podneti tužbe za klevećenje.

Kontroverzni projekti hidroelektrana na Drini

Aktivističke grupe Green Home i Ozon iz Crne Gore i Centar za zaštitu životne sredine i Aarhus centar Sarajevo iz Bosne i Hercegovine nedavno su podneli žalbu Sekretarijatu za implementaciju Espoo konvencije jer je BiH izbegla prekograničnu procjenu uticaja brane za hidroelektranu Buk Bijela na životnu sredinu.

Četiri dugo odlagana projekta na Drini u blizini Crne Gore su u pripremi. Buk Bijela je projektovana na 93 megavata, za jedinicu Foča stoji da je snage 44, a Paunci 43 megavata. Hidrocentrala Sutjeska bi trebalo da bude kapaciteta 35 megavata.

Okružni sud je prošle godine ukinuo ekološku dozvolu za Buk Bijelu, ali je u decembru dobila novu i to bez procene uticaja na okolinu.