Grupa stručnjaka pokrenula inicijativu za ispitivanje uticaja NATO bombardovanja na zdravlje i životnu sredinu

Grupa stručnjaka pokrenula je inicijativu da se u Srbiji formira nacionalno telo i laboratorija koji bi ispitali uticaj NATO bombardovanja 1999. godine na zdravlje ljudi i životnu sredinu. Podršku naporima inicijative je najavilo nekoliko ministarstava.

Inicijativu je pokrenula grupa stručnjaka kako bi se ispitale eventualne posledice upotrebe municije sa osiromašenim uranijumom po zdravlje stanovnika Srbije, kao i nivo zagađenja vode, zemlje i vazduha nakon bombardovanja hemijskih, naftnih i energetskih postrojenja.

Stručnjaci koji su pokrenuli inicijativu smatraju da dugotrajne posledice ne potiču samo od korišćenja municije sa osiromašenim uranijumom, već da su se kancerogene materije oslobodile kada su bombardovani veliki industrijski izvori. Kao posledice NATO bombardovanja, pored povećanog broja obolelih od malignih bolesti, navode se i učestalost steriliteta i porast broja autoimunih bolesti.

Inicijativu je podržalo više od 100 stručnjaka različitih profila, uključujući hemičare, biologe, radiologe, mikrobiologe i lekare. Za predsednika izvršnog odbora izabran je profesor Beogradskog univerziteta Dragan Veselinović.

Podrška ministarstva odbrane, zdravlja i životne sredine

Sa predstavnicima ove inicijative su se prošle nedelje sastali ministri odbrane, zdravlja i zaštite životne sredine, Aleksandar Vulin, Zlatibor Lončar i Goran Trivan, koji su podržali napore grupe stručnjaka da se utvrdi stanje životna sredine i posledice NATO bombardovanja.

Trivan je rekao da je na sastanku razgovarano o tome koje metodologije i vrste istraživanja treba primeniti i preduzeti kako bi rezultati bili priznati u svetu. Dogovoreno je da se na sledećem sastanku razmotre dalji koraci.

Ministarstvo zaštite životne sredine će koordinisati aktivnosti u okviru projekta i uključivati pojedince i institucije koji imaju naučni i stručni kapacitet i mogu da doprinesu prikupljanju podataka.

Član inicijative, neurohirurg i profesor na Univerzitetu u Beogradu Danica Grujić rekla je za RTS da su predstavnici inicijative dobili na sastanku obećanje da će imati pristup podacima Ministarstva odbrane, odnosno da neće biti državnih tajni.

Članovi inicijative ukazuju da se u Srbiji tokom 2000-tih povećao broj obelelih od malignih bolest, navodeći da se posebno povećao broj obolelih od limfoma i leukemije za više od 136 odsto.

Deo stručne zajednice osprava vezu između bombardovanja i porasta boja obolelih od malignih i drugih bolesti, dok Agencija za jonizujuće zračenje navodi da nema povišenog zračenja na mestima koja su gađana. Municija sa osiromašenim uranijumom korišćena je pre svega na Kosovu.

Posle bombardovanja i nešto kasnije preduzimane su određene mere zaštite životne sredine i prikupljeni određeni podaci.

Prema podacima Zavoda za javno zdravlje „Milan Jovanović Batut“, u Srbiji bez Kosova od malignih bolesti je u 2014. obolelo 35.319 osoba, ili 490 na sto hiljada stanovnika. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, u 2014. godini bilo je četrnaest miliona obolelih, ili 290 na sto hiljada stanovnika u svetu, preneli su ranije mediji u Srbiji.