Groznica subotnje večeri ili ekstremno zagađenje vazduha u Srbiji

U subotu 13. novembra, u mnogim gradovima u Srbiji izmereno je zagađenje vazduha drastično iznad bezbenih granica. Aktivisti i eksperti upozoravaju na efekte koje ovaj nivo zagađenja ima na zdravlje građana Srbije.

Na društvenim mrežama, zabrinuti građani i ekološki aktivisti već dugo upozoravaju na veoma zagađen vazduh u Srbiji.

Vrednosti izmerene u subotu predveče, 13. novembra, bile su iznad dozvoljenih granica i prema evropskim i prema republičkim standardima.

Udruženje građana Eko Straža podelilo je na Tviteru podatke sa mernog mesta u Šapcu koje je pokazalo koncentraciju PM 2.5 čestica od 671 mikrogram po metru kubnom.

U Šapcu preko 600pm2.5, vazduh opasan u skoro celoj Srbiji. pic.twitter.com/WrJOw7C3VA

— Eko Straža (@EkoStraza) November 13, 2021

Loš dan za gotovo celu Srbiju

Situacija u Šapcu nije mnogo bolja ni danas, kada platforma AirVisual prikazuje umeren nivo zagađenja vazduha od 89 US AQI (indeks kvaliteta vazduha) ail takođe i koncentraciju PM 2.5 čestica šest puta veću od standarda SZO.

I drugde u Srbiji su merna mesta prijavljivala jako loše rezultate. U Beogradu u 19:30 na državnoj mernoj stanici Mostar izmeren je indeks od 150 EU AQI dok je koncentracija PM 2.5 čestica bila 113 mikrograma po metru kubnom. U Zemunu je situacija bila još gora, dok se u Čačku, tokom noći se koncentracija ovih čestica popela na 205.

Subota vece, odustajem od setnje po kraju sa cerkom i psom. Ne zelimo da se trujemo. #zagadjenjevazduha pic.twitter.com/eJootRJseD

— Branislava Jovicic (@BranaJovicic) November 13, 2021

Uopšteno, tokom dana, većina mernih stanica u Srbiji pokazivala je indeks zagađenosti vazduha veći od 100, što se smatra veoma zagađenim vazduhom.

“Praktično na svim mernim mestima na kojima se mere PM čestice juče su zabeležena ekstremna zagađenja,” kaže Dejan Lekić, član Stručnog saveta Nacionalne ekološke organizacije, i kreator aplikacije xEco Vazduh.

Iako je prošle godine Agencija za zaštitu životne sredine povećala toleranciju čestica i hemikalija koje zagađuju vazduh, čak i po novim merilima subotnji vazduh bio je u kategoriji od jako zagađenog (više od 100 PM 2.5 čestica po metru kubnom) do ekstremno zagađenog (više od 110).

Ovi standardi su značajno manje striktni od standarda Evropske agencije za zaštitu životne sredine, koja za ekstremno zagađen vazduh smatra onaj sa koncentracijom PM 2.5 čestica većom od 75.

Zagađen vazduh uzrok brojnih oboljenja

“Medicinska istraživanja širom sveta, pod patronatom ili u organizaciji SZO su pokazala i pokazuju sve više zavisnost bolesti i preranih smrti od nivoa aerozagađenja, ono što se pre deset godina nije znalo sada se zna,” objašnjava meteorolog Milenko Jovanović.

Veza između zagađenosti vazduha i bolesti je sada već dobro poznata. Prema studiji Progama Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP) iz 2019. godine, 5000 slučajeva prerane smrti u 19 gradova Zapadnog Balkana povezano je sa zagađenjem vazduha. Zagađenost vazduha je takođe povezana i sa rizikom od oboljevanja od Kovida, kao i sa gorim ishodima od te bolesti. Skorašnja studija Imperial koledža iz Londona pokazala je vezu između zagađenog vazduha i rizika hospitalizacije od Kovida-19.

Predivna panorma Pocerine… Šta kvari panoramu?

Ispod ovog plavetnog neba možete videti tamni oblak i ne nije magla to je oblak smoga. Oblak smoga se pruža od Fruške gore do Valjevskih planina. pic.twitter.com/8IN2FeaCcr

— Ana Pavlovic (@AnaPavlovic16) November 13, 2021

“Te koncentracije PM čestica koje izazivaju različite vrste bolesti, odnosno pospešuju dalji razvoj bolesti kod ljudi koji ih već imaju, su daleko niže nego one koje smo mi juče merili u Srbiji,” upozorava Lekić.

Čestice sa prečnikom od 2.5 mikrometara (PM 2.5) povezane su sa raznim bolestima disajnih puteva kao što su hronična opstruktivna plućna bolest, astma, i kancer pluća.

Nema mera, samo dijagnostike

Uprkos velikoj zabrinutosti građana za kvalitet vazduha, sistematskog rešenja za problem u Srbiji i dalje nema.

“Nema mera, nema lečenja, ima samo dijagnostike. Ima i puno reči, i puna usta brige o zdravlju i životnoj sredini i o kvalitetu vazduha,” kaže Jovanović. “Pošto je svake godine, prema zvaničnim izveštajima jako loše stanje i to stalno loše, to govori da te brige stvarno nema.”

Kako objašnjavaju eskperti, mere bi morale da budu usmerene na izvore zagađanja, a to su ložišta, termo-energetski sektor, i saobraćaj.

“Mora se eliminisati kako se zna i ume ovaj nekvalitetan ugalj. Ali ne tako što će siromašni građani da kažu sada ću za platu od 300 evra da promenim gorivo i da stavim kotao na pelet. Ne, nego će država morati to uraditi gratis, mora se naći mehanizam da ne zavise od dobre volje,” Jovanović kaže.

Građani moraju da vrše pritisak na donosioce odluka

Eksperti ističu da je za rešavanje problema zagađenja u Srbiji neophodna jasna strategija države.

“Potrebna je strateška odluka države da se bavi tim problemom,” kaže Lekić.

Dok se to ne desi, međutim, građani će morati sami da vrše pritisak.

“Bitno je da se o tome govori, bitno je da građani vrše konstantan pritisak nad nosiocima odluka da odluke donosi ne samo da ih donose da ih sprovode,” zaključuje Lekić.