Green Economy Congress: Zeleni i održivi razvoj Srbije je moguć

Druga međunarodna konferencija Green Economy Congress okupila je lidere u zelenoj ekonomiji, preduzetništvu, inovacijama, nauci, zaštiti životne sredine iz Srbije i inostranstva. Slogan ovogodišnje konferencije je Shaping Synergies into a Circular Society. Prvi dan kongresa završio se panelom na kome su članice WISE ekspertske mreže prenele poruku da je zeleni i održivi razvoj u Srbiji moguć, ali da moramo intenzivno raditi na promociji ove teme i menjanju svesti građana i donosioca odluka, kao i čitavog sistema.

Konferenciju je otvorila Žaklina Živković, podpredsednica Grupe za analizu i kreiranje javnih politika (GAJP). Prvog dana o inovacijama u cirkularnoj ekonomiji govorio je Grigoris Chaziksotas, BioSens Institut, a o paketu EU za cirkularnu ekonomiju Anna Larsson, ReLoop Europe.

Na prvom panelu o javnim politikama za cirkularnu ekonomiju i ulozi kreatora tih politika učestvovali su Slobodan Perović iz Ministarstva zaštite životne sredine, Antoine Avignon iz Delegacije EU u Srbiji, Jeoren Jansen iz grada Nijmegena,  Zelene evropske prestonica za 2018, i Dušan Vasiljević, stručnjak za ekologiju.

Na drugom panelu se govorilo o zelenim javnim politikama na lokalnom nivou i urbanom razvoju, dok su na trećem panelu pod nazivom “Pametan i zeleni razvoj Srbije – da, mi to možemo!”, članice WISE mreže (Mreža žena u održivoj energetici jugoistočne Evrope) govorile o strategiji Srbije u oblasti energetike, klimatskim promenama, energetskoj efikasnosti i zelenoj ekonomiji.

Moderatorka panela Branislava Jovičić, urednica portala Balkan Green Energy News i projektna menadžerka WISE inicijative, podsetila je da je kao rezultat pilot projekta u Srbiji napravljena prva baza žena koje se bave održivom energetikom, klimatskim promenama i zaštitom životne sredine, a da su rezultati istaživanja o ulozi, položaju, zastupljenosti i stavovima žena u održivoj energetici objavljeni u prvoj studiji te vrste u regionu.

Bez obnovljivih izvora energije uvozićemo električnu energiju

Na pitanje šta bi trebalo uraditi da OIE postanu zastupljeniji u Srbiji, Maja Turković, ekspertkinja za OIE, rekla je da energetska tranzicija podrazumeva proces dekarbonizacije, ne samo energetskog sektora, već i našeg načina života, a OIE su rešenje da se to postigne.

Sektori energetike i transporta najzaslužniji su za štetne emisije, a sektor energetike je posebno problematičan u zemljama kako što je Srbija, gde je prozvodnja zasnovana na uglju.

“Obnovljivi izvori energije se kod nas i dalje vide kao skupi izvori energije i na neki način nepotrebni za zemlju koja puno ne doprinosi globalnim emisijama CO2. Ali, kada se pogleda količina emisija našeg elektroenergetskog sektora i cena CO2 koja je u Evropi u porastu i u ovom trenutku iznosi oko 28 evra po toni, dolazimo do troška od skoro 1 milijarde evra na godišnjem nivou, što u perspektivi može da optereti našu privredu i utiče na našu konkurentnost”, istakla je ekspertkinja.

Turković je navela da mnogi energetsku tranziciju povezuju sa velikim troškovima, što je tačno.

“Ali, ako hoćete da imate čist vazduh, dekarbonizovani sektor energetike i privrede, a samim tim kvalitetniji život, to morate da platite. Ipak, ova investicija se dugoročno isplati. Suština održivog razvoja je da ne bi trebalo da ostavimo pokolenjima da plate naše račune, a to upravo radimo”, istakla je ona.

Na pitanje, kako bi izgledala nova energetska strategija Srbije da je ona dobila zadatak da je napravi, Turković je rekla da bi prioritet broj jedan bila energetska efikasnost kako bi se ostvarile sve moguće uštede, a paralelno bi trebalo da se radi na smanjenju proizvodnih kapacita iz uglja i da se razvijaju obnovljivi izvori energije, koji već sada postaju konkurentni u cenovnom smislu”.

“Ako ne iskoristimo kapacitete obnovljivih izvora energije, bićemo uvoznici električne energije, i to mora da se naglasi”, poručila je ona.

Nisu svi OIE održivi

Učesnice panela složile su se da nisu svi obnovljivi izvori energije održivi, pa je tako intenzivna izgradnja malih hidroelektrana (MHE) neodrživa iz više razloga – doprinos u ukupnoj količini proizvedene energije je mali, a slučaj da se one grade u zaštićenim područjima je u suprotnosti sa važećom regulativom. Takođe, učesnice su se saglasile da je kod planiranja korišćenja potencijala za hidroenergiju veoma važno uzeti u obzir i projekciju uticaja klimatskih promena na vode.

“Razvoj obvnovljivih izvora energije zahteva neksus pristup, koji će sagledati postojeće potencijale, uticaj izgrađenih kapaciteta na životnu sredinu, uticaj na druge privredne grane, ali ne treba zaboraviti ni uticaj na lokalno stanovništvo”, naglasila je Jovičić i podsetila da je UNECE prošle godine izradila odličnu studiju za sliv reke Drine, koja može da posluži kao dobar primer planiranja održivog razvoja koji se bazira na neksus pristupu.

Dekarbonizacija nije samo pitanje ekologije, već i ekonomije

Danijela Božanić, ekspertkinja za klimatske promene, rekla je da najveći deo međunarodne zajednice smatra da su klimatske promene stvarne i da ih izaziva čovek, ali da ima raznih lobija, koji pokušavaju da na dnevni red stave neke sasvim druge stvari.

“Na kraju raspravljamo da li ima ili nema klimatskih promena umesto da delujemo”, navela je ona, i dodala da dekarbonizacija nije samo pitanje ekologije, nego i ekonomije – pitanje da li ćete nešto moći da prodate ako ne poštujete određene standarde.

On je kao izazove održivog razvoja u Srbiji istakla neophodnost shvatanja da je energetska efikasnost veliki potencijal za smanjenje emisija, kao i da kimatske promene nisu posao samo ministarstva zaduženog za ekologiju, nego da je u borbi protiv klimatskih promena potrebno uspostaviti multisektorsku saradnju.

Sistem ne nudi nagradu, ali ni kaznu

Govoreći o potencijalu energetske efikasnosti u Srbiji, Ankica Barbulov, direktor kompanije Resalta u Srbiji, rekla je da je poslednjih godina često javno govorila o problemama, ali je rešila da ubuduće govori o uzrocima tih problema.

“Poslednje četiri godine pokušavamo da objasnimo zašto je energetska efikasnost važna, i šta su pogodnosti unapređenja energetske efikasnosti: da to nije samo pozitivan uticaj na okolinu, već i konkretna ekonomska dobit jer uz pomoć ESCO modela, na primer, mi investiramo, a korisnik usluge uživa u uštedama u novcu i energiji, smanjenju štetnih emisija. Stvari se, ipak, nisu razvijale očekivanom dinamikom. Koreni toga, leže u individualnim i sistemskim razlozima”, istakla je Barbulov.

Kao individualne razloge ona ističe nedostatak znanja, zbog čega nema svesti i razumevanja šta, na primer, radite loše kada u radnji uzmete tri kese umesto nijedne. Veliki problem je i nedostatak odgovornosti za činjenje ili ne činjenje. “Individualni razlozi se prenose na sistem jer ga čine isti ti ljudi, a osim toga sistem ne nudi nagradu ako uradite nešto za održivi razvoj ili kaznu ako to ne uradite”, naglasila je Barbulov.

Ne borimo se za svoje ideje

Žaklina Živković, podpredsednica Grupe za analizu i kreiranje javnih politika, istakla je da se priča o održivom razvoju i ekologiju na kraju uvek sveda na manjak novca.

“Rešenje je zelena ekonomija, koja ne predstavlja samo ekološki pristup, već holistički, koji  podjednako brine i o društvenim aspektima razvoja. Zato pokušavamo da objasimo ljudima da mogu da imaju biznis koji je u skladu sa principima održivog razvoja, ali i koji ima održive i druge elemente – stvara nova radna mesta i donosi dobit”, navela je ona.

Živković je istakla da ljudi u Srbiji imaju znanje, ali da sistem ne pruža adekvatnu podršku, a nedostatak vere u sebe vidi kao nešto na čemu treba raditi.

“Ne borimo se za svoje ideje. Druga strana je mnogo glasnija, iako često nema argumente na svojoj strani”, objasnila je ona, i navela da je prošle godine kongres trajao dva dana, a ove tri, što je dokaz da ova tema dobija na značaju, a da ljudi iz Srbije imaju šta da ponude.