Grčka će pristupiti Evropskom nuklearnom savezu

Grčka će ispitati mogućnosti za početak korišćenja nuklearne energije, izjavio je premijer Kirijakos Micotakis.

Micotakis se ovim nadovezao na svoje prethodne izjave o nuklearnoj energiji i njenoj mogućoj ulozi u grčkom energetskom miksu.

“Spremni smo da se pridružimo Nuklearnom savezu. Ovo nije nešto što će se desiti sutra, ali Grčka mora biti deo razgovora,” rekao je grčki premijer na samitu o energetskoj tranziciji u Atini.

Evropski nuklearni savez, osnovan 2023. godine, inicijativa je 13 zemalja članica Evropske unije, među kojima su Bugarska, Hrvatska i Rumunija.

Cilj alijanse je da se promoviše nuklearna energija i očuva njena uloga u Evropi. Grupi se upravo pridružila Italija.

Ovo nije prvi put da Grčka pokazuje interesovanje za nuklearnu tehnologiju. Aktuelna vlada je pokrenula ideju o sufinansiranju nove nuklearne elektrane u Bugarskoj u okviru sporazuma koji bi uključivao garantovani uvoz električne energije, ali do sada ništa nije urađeno.

Micotakis je ponovo pomenuo i male modularne reaktore (SMR) kao moguće rešenje, kao i postavljanje reaktora na brodovima radi dekarbonizacije pomorskog transporta. “Moramo da sagledamo na koji način jedna pomorska zemlja poput Grčke može da koristi nuklearnu energiju u svojoj floti”, primetio je Micotakis.

Micotakis: Bez nuklearne energije je nemoguće spustiti neto emisije na nulu

Dodao je da bez nuklearne tehnologije svet neće moći da smanji neto emisije gasova staklene bašte na nulu. Prema njegovim rečima, nuklearna fuzija je takođe nešto što obećava.

Problemi sa nepoverenjem javnosti i troškovima

Međutim, grčka vlada se suočava sa ozbiljnim preprekama. Stanovništvo se oštro protivi izgradnji nuklearnih postrojenja, kako u zemlji, tako i u okruženju, mada je energetska kriza donekle ublažila taj stav javnosti.

Takođe, Grčka nema iskustva sa nuklearnom energijom i nema ljude koji su angažovani u tom sektoru, pa bi sve bi moralo da se izgradi od nule – od regulatornog okvira do tehničke ekspertize.

Tu je i pitanje troškova. Iako mnogi širom sveta podržavaju povratak nuklearne energije, malo je novih komercijalnih projekata za izgradnju tradicionalnih nuklearnih elektrana. Većinu novih reaktora, kao na primer u Kini, subvencioniše država. Čak i u Evropi, veliki deo diskusije odnosi se na rekonstrukciju i modernizaciju postojećih reaktora.

Vlada u Atini je pokrenula pitanje troškova energije kao primarno za Grčku, ali i Jugoistočnu Evropu. Ostaje da se vidi da li bi nuklearke mogle da rade na isključivo tržišnoj osnovi ili bi se mogao koristiti program državne podrške.