Građanska energija – okosnica održive i efikasne energetske tranzicije

Autori: Damir Miljević i Mirza Kušljugić, članovi Regionalnog centra za održivu energetsku tranziciju (RESET) i editori serijala analiza politika „Energetska tranzicija u BiH – prilike i izazovi“

Energetska kriza nameće ubrzanje energetske tranzicije, a za njenu održivost neophodna je decentralizacija i demokratizacija sektora, tačnije aktivno uključivanje građana i malih i srednjih preduzeća. Građanska energija je pravi model za dekarbonizaciju potrošnje i RESET potencira da je presudna za održivost transformacije energetskog sektora na Zapadnom Balkanu.

Gde smo sad?

Analiza uzroka aktuelne energetske krize u Evropi i prijedlog mjera za njeno ublažavanje[1] ukazuju da je energetsku tranziciju potrebno značajno ubrzati. U zemljama Zapadnog Balkana (ZB) efekti krize se ogledaju u rekordno visokim cijenama energenata, a posebno električne energije[2]. U slučaju pogoršanja krize u Evropi postoji opasnost da dođe i do ugrožavanja sigurnosti snabdijevanja električnom energijom u regiji ZB.

Ovi trendovi potiču investicije u obnovljive izvore energije (OIE). Pri tome prednjače privatne inostrane kompanije koje pripremaju projekte vjetroelektrana (VE) i solarnih elektrana (SE) velikih snaga. Plasman energije iz ovih projekata je većinom namijenjen za izvoz na tržište EU. Istovremeno su intenzivirane investicije lokalnih privatnih preduzeća u manje distributivne SE, uglavnom za vlastitu potrošnju.

Dakle, trenutno je izgradnja OIE pokretana motivima ostvarivanja profita. Učešće građana u investiranju u OIE je zanemarivo uglavnom zbog niskih, subvencioniranih cijena električne energije.

Održiva energetska tranzicija pored dekarbonizacije podrazumjeva i decentralizaciju i demokratizaciju sektora uz značajno učešće lokalnih aktera, prije svega građana, malih i srednjih preduzeća i lokalnih zajednica, u vlasničkoj strukturi proizvodnih kapaciteta. Vlasništvo u proizvodnji (npr. u solarnoj elektrani) pokreće aktivnosti poboljšanja energetske efikasnosti, elektrifikacije i energetskog menadžmenta. Jedino tako građani mogu biti aktivni učesnici održive energetske tranzicije.

Zašto se pojavila građanska energija?

Zakonska i podzakonska regulativa koja potiče uključivanje građana u energetsku tranziciju u zemljama u regiji ZB je u početnim fazama implementacije. I kada postoji regulatorna osnova razvoj projekata distributivne proizvodnje se susreće sa brojnim preprekama. Jedan od razloga je i otpor koji javne elektroprivrede, koje de facto imaju monopol u proizvodnji, distribuciji i snabdijevanju, pružaju razvoju distributivne proizvodnje.

I pored barijera decentralizovana proizvodnja posebno u malim i srednjim preduzećima (MSP) bilježi značajan rast i nije motivisana samo finansijskim efektima nego i potrebom za povećanjem sigurnosti snabdijevanja te smanjivanjem rizika od budućih fluktuacija cijena električne energije.

Elektroprivredama je u interesu da podržavaju razvoj distributivne proizvodnje

Pad troškova tehnologija OIE, prije svega fotonaponskih sistema, omogućio je građanima, lokalnim privrednim subjektima, javnim ustanovama i lokalnim zajednicama da mogu relativno jednostavno i troškovno prihvatljivo proizvoditi energiju za vlastite potrebe, a eventualni višak energije skladištiti, razmjenjivati i prodavati. Mogućnost da se navedeni subjekti mogu uključiti u proizvodnju, potrošnju, distribuciju, snabdjevanje, agregaciju i skladištenje energije naziva se konceptom građanske energije.

Elektroprivrede u regiji zbog niskih, subvencioniranih cijena za domaćinstva i mala preduzeća trebaju imati interes da podržavaju razvoj distributivne proizvodnje i građanske energije. Elektroprivreda Crne Gore (EPCG)  pokretanjem projekata Solari 500+ i Solari 3000+[3] i Elektroprivreda Republike Srpske (ERS) sa sličnim projektom[4] su iskazale interes da u ovom konceptu dekarbonizacije aktivno učestvuju.

Premda, prema dostupnim informacijama, oba projekta su bazirana na modelu iznajmljivanja krovova (engl. „rent-a-roof“) što se ne može svrstati u projekte građanske energije, ali treba pozdraviti svaki napor koji doprinosi ubrzavanju procesa tranzicije u segmentu koji se odnosi na povećanje korištenja distributivnih OIE.

Dva osnovna modela

Građanska energija se pojavljuje kroz dva osnovna modela:

• model kupca – proizvođača (eng. prosumer) i
• model energetskih zajednica (zajednice obnovljivh izvora energije).

Model kupca – proizvođača podrazumjeva da svaki građanin, privredni subjekt, javna ustanova ili lokalna zajednica može proizvoditi energiju za sopstvene potrebe, a eventualni višak energije koju proizvede skladištiti za buduće potrebe ili predavati u sistem pod utvrđenim uslovima.

Model energetskih zajednica omogućava navedenim akterima da zajednički, udruženi u različitim kombinacijama, mogu proizvoditi energiju za sopstvene potrebe, skladištiti je, agregirati, razmjenjivati, distribuirati, prodavati ili kupovati, odnosno aktivno učestvovati na tržištu. Ove zajednice se mogu javljati u različitim organizacionim i privrednim formama kao što su energetske zadruge, preduzeća, zajednice stanara ili drugi oblici organizovanja.

Građanska energija predstavlja i najodrživiji i najefektivniji model dekarbonizacije domaće potrošnje

Ovi građanski modeli imaju važnu ulogu u dekarbonizaciji, demokratizaciji i decentralizaciji  energetskog sektora i uspostavljanju lokalnih  tržišta energije i tržišta energijskih usluga. Građanska energija ujedno predstavlja i najodrživiji i najefektivniji model dekarbonizacije domaće potrošnje, s obzirom da se najveći dio tako proizvedena energija troši na mjestu proizvodnje ili u lokalnom okruženju.

Koristi koje građanska energija donosi onima koji direktno participaraju u ovom konceptu odnose se kako na manju zavisnost od eksternih izvora snabdjevanja (a time i jačanje vlastite sigurnosti snabdjevanja) i smanjivanje ili eliminaciju rizika od budućih fluktuacija cijena energije, tako i na direktnu finansijsku korist odnosno uštedu (nakon perioda povrata ulaganja), koju akteri ostvaruju trošeći vlastitu besplatnu energiju.

Pored navedenog, participirajući u nekom od modela energetskih zajednica akteri kao vlasnici mogu da ostvare i dodatni finansijski prinos na uložena sredstva u zajednicu u zavisnosti od uspješnosti njenog poslovanja i odabranih ciljeva i modela osnivanja.

Koristi za elektroprivrede i društvo

Sa stanovišta javnih elektroprivreda u regionu razvoj građanske energije ima isključivo pozitivne efekte s obzirom da smanjuje obavezu javnog snabdijevanja, smanjuje potrebu vlastitih ulaganja elektroprivreda u nove kapacitete OIE, doprinosi smanjenju gubitaka u distribucionoj i prenosnoj mreži, otvara mogućnost za dodatnu zaradu preuzimanjem viškova energije i njihovim plasiranjem na tržištu i otvara potpuno novi segment razvoja dodatnih usluga akterima građanske energije, kao osnovu za diverzifikaciju izvora prihoda. Vodeće evropske elektroprivrede već uveliko primjenjuju ove poslovne modele.[5]

I sa stanovišta društva koristi koje intenziviranje implementacije koncepta građanske energije u zemljama regiona donose su brojne. Koristi se prije svega odnose na sigurnost snabdjevanja kroz diverzifikaciju i povećanje domaće proizvodnje i dekarbonizaciju domaće potrošnje.

Pored navedenog, kod zemalja neto uvoznika energije smanjuje se potreba za uvozom, a kod zemalja neto izvoznika oslobađaju se dodatne količine energije za izvoz, što u oba slučaja pozitivno utiče na platnu bilansu zemlje.

Intenziviranjem ulaganja u OIE kroz koncept građanske energije angažuju se u dobrom dijelu i sredstva građana i privrede koja do sada nisu bila angažovana (razni oblici štednje) na produktivan način što doprinosi otvaranju novih radnih mjesta, intenziviranju ekonomskog rasta i razvoja, a samim tim i rastu društvenog bruto proizvoda.

Građanska energija ima presudnu važnost za energetsku tranziciju Zapadnog Balkana

S obzirom na izneseno RESET centar za održivu energetsku tranziciju potencira presudnu važnost građanske energije za efikasnost i održivost procesa transformacije EES u regiji ZB.

U cilju podrške započetim aktivnostima u ovom području u toku 2022. godine RESET je pripremio četiri analize politika (engl. policy analysis) na teme: a) „Modeli finansiranja energetske tranzicije u Bosni i Hercegovini“[6], b) Građanska energija i demokratizacija elektroenergetskog sektora u BiH[7], c) Integracija distributivnih generatora i distribuiranih energetskih resursa[8] i d) Suzbijanje energetskog siromaštva u Bosni i Hercegovini – prvi korak u energetskoj tranziciji[9].

Navedeni dokumenti predstavljaju analitičku osnovu za zagovaranje koncepta građanske energije i za implementaciju projekata energetske tranzicije na lokalnom nivou koje implementira RESET.

[1] https://www.iea.org/reports/a-10-point-plan-to-reduce-the-european-unions-reliance-on-russian-natural-gashttps://www.iea.org/reports/a-10-point-plan-to-reduce-the-european-unions-reliance-on-russian-natural-gas

[2] https://hupx.hu/en/

[3] https://mina.news/mina-business-ekonomske-vijesti-iz-crne-gore/postavljen-prvi-solarni-panel-u-sklopu-solari-3000-i-solari-500/

[4] https://solarno.net/elektroprivreda-rs-a/

[5] https://www.linkedin.com/feed/update/urn:li:activity:6955061089235546112/

[6] https://reset.ba/wp-content/uploads/2022/07/FINAL-Finansiranje-tranzicije.pdf

[7] https://reset.ba/wp-content/uploads/2022/07/Final-Gradjanska-energija-RESET.pdf

[8] https://reset.ba/wp-content/uploads/2022/07/Integracija-ditribuiranih-energetskih-resursa_II-1.pdf

[9] https://reset.ba/wp-content/uploads/2022/05/Suzbijanje-energetskog-siromastva-u-Bosni-i-Hercegovini-%E2%80%93-prvi-korak-energetske-tranzicije.pdf