Grad Zagreb dobija sortirnicu otpada kapaciteta 120 hiljada tona godišnje

U novoj sortirnici, reciklažnom centru, otpad će se automatski razvrstavati po veličini, boji, „balističkim i magnetskim svojstvima“. Investicija je vredna oko 52 miliona evra, a Zagreb bi sortirnicu na Žitnjaku trebalo da dobije za najkasnije dve godine, kada se planira završetak izgradnje.

Nosilac ovog projekta je Zagrebački centar za gospodarenje otpadom (ZCGO). Kako prenosi Jutarnji list, pripremljena je neophodna dokumentacija i lokacijska dozvola na pripremljenoj parceli od gotovo 100 hiljada kvadratnih metara. Nakon pribavljanja građevinske dozvole, trebalo bi da usledi i javna nabavka za izvođače radova, kako bi se do kraja ove ili početka iduće godine moglo započeti sa izgradnjom, navodi zagrebački dnevnik.

Izgradnja bi mogla početi do kraja ove ili početka iduće godine

Zagreb očekuje i da građani takođe dopinose u reciklaži, tako što će učestvovati u primarnoj separaciji otpada u domaćinstvima. Plastika, papir i metal se odvaja u žute kese, biološki otpad u smeđe. Nedavno je gradonačelnik Tomislav Tomašević najavio i švajcarski model sa korišćenjem službenih gradskih kesa za mešani otpad koje će se naplaćivati, čime lokalna samouprava želi da dodatno motiviše građanstvo da više reciklira. Tomašević je od početka mandata na mestu gradonačelnika najavio i uvođenje novog sistema za upravljanje kabastim otpadom.

Trenutno, podseća Jutarnji list, u glavnom gradu Hrvatske tek oko 17 procenata stanovnika razvrstava otpad.

Zbrinjavanje i reciklaža zagrebačkog otpada

U novu sortirnicu ide otpad iz žutih kesa i kanti, odnosno već razdvojeni plastika, papir i metal, a takođe i prikupljeno staklo. Nakon daljeg procesa razvrstavanja, nazad se dobija oko 80 procenata ukupnog otpada unetog u sortirnicu.

Automatizovano razdvajanje se obavlja prema veličini, boji i balističkim i magnetskim svojstvima, odnosno prema tome da li provodi struju, prenosi Jutarnji list i navodi da će sortirnica biti opremljena uređajima koji omogućuju razdvajanje po frakcijama, poput magneta, infracrvene tehnologije za razdvajanje metala, gvožđa i aluminijuma. Takav otpad iz postrojenja izlazi u obliku papirnih, plastičnih, metalnih ili staklenih kocki težine po nekoliko tona, rekao je za ove novine direktor ZCGO-a Igor Zgomba.

U procesu se izdvaja oko 80 procenata ukupnog otpada unetog sortirnicu, u obliku papirnih, plastičnih, metalnih ili staklenih kocki težine po nekoliko tona

Veličina planiranog postrojenja na Žitnjaku je 16.500 kvadratnih metara. Imalo bi osam ulaza za kamione, visokotehnološku mehanizaciju unutar samog postrojenja i ukupno 5.168 solarnih panela na krovu za napajanje pogona, navodi zagrebački dnevnik.

U tom listu ističu da je predviđena godišnja proizvodnja 15 hiljada tona papira, 9,5 hiljada tona plastike, 2,6 hiljada tona stakla i 400 tona metala, dok bi postrojenje trebalo da ima ukupno 119 zaposlenih, u dve smene.

Sortirnica u skladu sa propisima, traži se 52 miliona eura

„Ova je sortirnica modularna. Iako se trenutno u Zagrebu proizvodi između 30.000 i 40.000 tona tog suhog reciklata, kapaciteti projektiranog postrojenja su stavljeni na 60.000 tona uz mogućnost rada u dvije smjene, čime se dostiže kapacitet od 120.000 tona, u skladu sa važećim propisima“, kazao je Zgomba za Jutarnji.

Još uvek nisu poznati detalji oko finansiranja projekta na Žitnjaku, niti u kojoj će meri Grad Zagreb učestvovati u investiciji za sortirnicu od 52 miliona evra. Zgomba je napomenuo da je ZCGO dostavio informacije o projektu sortirnice Ministarstvu regionalnog razvoja i fondova Evropske unije, a dodao je i da je centar razgovarao sa Ministarstvom gospodarstva, kako bi se sortirnica mogla finansirati iz Nacionalnog plana oporavka i otpornosti (NPOO), uz potencijalno dodatno sufinansiranje iz Fonda za zaštitu okoliša i energetsku učinkovitost.

Produkti dobijeni iz ove sortirnice su planirani za dalju distribuciju na tržištu, prenosi navedena medijska kuća. Kada Zagreb dobije novu sortirnicu, dobiće i recikliran papir, karton, papirne i kartonske ambalaže, tetrapak, LDPE foliju, PET obojenu i providnu ambalaža, PS, PVC, PE/PP, aluminijum i gvožđe.