Globalna deklaracija – ušestostručiti mogućnost skladištenja energije

Na samitu COP29 je objavljen dokument u kojem se poziva na povećanje mogućnosti odnosno kapaciteta za skladištenje energije u svetu za šest puta pre kraja decenije, na 1,5 teravata. Potpisalo ga je 58 zemalja i 48 organizacija. Uključen je i cilj da se do 2030. izgradi ili rekonstruiše 25 miliona kilometara električne mreže. Ova dva segmenta treba da omoguće ispunjenje ambicija za zelenu energiju u okviru energetske tranzicije i dekarbonizacije.

Na nedavnoj Konferenciji Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama COP29, skladištenje energije i elektroenergetske mreže – za zelenu fleksibilnost – zvanično su priznati neophodnim komponentama zelene tranzicije. Globalna alijansa za obnovljivu energiju (GRA) je objavila da je do sada 58 država i 48 organizacija i korporacija dosad potpisalo Globalno obećanje o skladištenju energije i mrežama (Global Energy Storage and Grids Pledge).

Inicijativa je da se najkasnije 2030. globalni kapacitet odnosno mogućnost ušestostruči sa nivoa iz 2022, na 1,5 teravat. Da bi to bilo moguće, piše u dokumentu, treba se obavezati i na izgradnju i rekonstrukciju ukupno 25 miliona kilometara mreže u istom periodu. GRA napominje da su ovi ciljevi za fleksibilnost neophodni da se kapacitet proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora utrostruči, kako je dogovoreno na samitu COP28.

Alijansu su osnovali Globalni savet za energiju vetra (GWEC), Globalni savet za solarnu energiju (GSC), Međunarodno udruženje za hidroenergiju (IHA), Međunarodna geotermalna asocijacija (IGA), Savet za dugotrajno skladištenje energije (LDES Council) i Organizacija za zeleni vodonik (GH2).

Među državama potpisnicama je 17 članica Evropske unije uključujući Nemačku, Italiju, Španiju i Mađarsku. Od regiona kojeg pokriva Balkan Green Energy News, na spisku su Albanija, Bugarska, Hrvatska, Kipar, Grčka, Severna Makedonija, Srbija, Slovenija i Turska.

Zacrtani nivo je zapravo lako dostići, ali planova na nacionalnom nivou nema ili su manjkavi

Grupa sedam (G7) je cilj od 1,5 teravata podržala u aprilu. Nezavisni institut za energetiku Ember saopštio je da je taj nivo usklađen sa putanjom ka obaranju neto emisija na nulu po Međunarodnoj agenciji za energetiku (IEA). Takođe je naveo da je čak moguće ozbiljno premašiti navedeni cilj.

Ember: Na svakih pet megavata iz obnovljivih izvora potreban je jedan megavat za skladištenje

Do kraja decenije će za svakih pet megavata instaliranih za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora biti potreban samo jedan megavat za skladištenje, po Emberovoj računici. U lancu snabdevanja za to nema prepreka: godišnji kapacitet proizvodnje baterija će sledeće godine biti dovoljan da osam puta do 2030. pokrije potrebu za 1,5 teravata, tvrde u toj organizaciji.

Ona je podsetila da su cene litijum-gvožđe-fosfatnih (LFP) baterijskih ćelija u poslednjih 12 meseci pale 39 odsto. Međutim, malo je država koje su sebi zadale ciljeve u domenu skladištenja energije. Podaci IEA pokazuju da projekti za elektrane na obnovljive izvore koji čekaju na priključenje na mrežu iznose više od tri teravata, od čega teravat i po u naprednoj fazi razvoja. Dalje, dok se cilj za skladištenje energije čini dostižnim, stopa proširenja mreže mora da se duplira, otkriva izveštaj.

Osnovni cilj treba da se nadopuni LDES-om od još dve trećine zadatog cilja

Savet za LDES predviđa da će navedeni cilj za skladištenje morati da se nadopuni usled potreba dugotrajnim skladištenjem energije, u koje je uračunao i termalne tehnologije. Za eliminisanje neto emisija biće neophodno instalirati više od jedan teravat do 2030, a čak i osam teravata pre kraja naredne decenije, kazala je generalna direktorka tog tela Džulija Suder.

Sunce sija samo danju, a ni tada uvek dovoljno za proizvodnju struje iz solara. Vetar je takođe samo donekle predvidljiv. Zato energetskom sistemu trebaju rešenja za skladištenje viškova, kada je potražnja slabija od nivoa snabdevanja, a može da se proizvede mnogo zelene energije. Rezerva može da se troši po potrebi i to i u formi struje ili toplote, a i ova potonja može da se skladišti, na primer pomoću solarne termalne tehnologije.

Potrebe za skladištenjem, a tačnije kasnijim korišćenjem uskladištene energije, mogu biti kratkoročne – merene minutama ili satima – za potrebe stabilizovanja elektromreže. U drugim slučajevima su dugotrajne i protežu se danima, nedeljama, pa čak i čitavim sezonama, u zavisnosti od specifičnosti svake elektroenergetske mreže. Neki od parametara su udeo vetra i solara i nivo povezanosti, interkonekcija, sa drugim mrežama odnosno energetskim sistemima.

Tehnologije za dugotrajno skladištenje mogu da umanje potrebe za dodatnim zelenim elektranama i unapređenjem i proširenjem infrastrukture za prenos.

Baterije, nove tehnologije zauzimaju delove tržišta, kojim i dalje dominiraju reverzibilne hidroelektrane

Kada je reč o baterijama, dva su osnovna faktora, od kojih se jedan meri u vatima (obično kilovatima i megavatima), a drugi u vat-satima, konkretno kilovat-satima i megavat-satima. Prvi je kapacitet rada, a drugi kapacitet skladištenja, pa se prvi češće naziva operativnom snagom, da ne bi bilo zabune.

Na primer, puna baterija operativne snage jednog megavata i kapaciteta dva megavat-sata može da celokupnom snagom radi najviše dva sata dok se ne isprazni, a četiri sata snagom od pola megavata.

Kod reverzibilnih hidroelektrana razlikujemo kapacitete rada turbina, za proizvodnju struje, i pumpi, koje troše električnu energiju da sprovedu vodu u gornju akumulaciju. Kapacitet skladištenja je ovde srazmeran količini vode u gornjoj akumulaciji. Reverzibilne hidroelektrane su još uvek jedina konvencionalna tehnologija i čine 90 odsto kapaciteta za skladištenje priključenog na mrežu na svetskom nivou.

S potražnjom za alternativama napreduju i istraživanja i nove vrste opreme, poput sve popularnije topljene soli. U GRA smatraju da će komprimovani vazduh i tečni ugljen-dioksid takođe doživeti ekspanziju.

Goriva koja se proizvode od zelenog vodonika skladište energiju u hemijskim vezama. Elektrohemijske baterije imaju razne kombinacije jedinjenja, pa se neke šire u primeni tamo gde su podesnije nego litijum-jonske baterije.