OIE

Francuski projekat solarne elektrane od 1 GW sadrži baterije, vodonik, poljoprivredu

Francuski solarne elektrane 1 GW baterije vodonik poljoprivredu

lhzuniga from Pixabay

Objavljeno

27.08.2021.

Država

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

27.08.2021.

Država

Komentari

0

Podeli

Engie, Neoen, RTE i opština Sokats su se udružili u razvoju solarne elektrane od jednog gigavata sa 40 megavata u baterijama, fabrikom vodonika, uzgojem voća i povrća i data centrom. Međutim, radi ovog projekta, nazvanog Horizeo, treba da bude žrtvovana borova šuma na hiljadu hektara.

Investicija vredna milijardu evra na jugozapadu Francuske ulazi u fazu javne rasprave. Energetske kompanije Engie i Neoen, državni operator sistema prenosa električne energije RTE i lokalna samouprava u gradiću Sokats nameravaju da u okviru projekta Horizeo izgrade fotonaponski pogon od jednog gigavata. To bi u ovom trenutku bila daleko najveća solarna elektrana u Evropi.

Horizeo, vredan milijardu evra, uključuje postavljanje Neoenovih baterija za skladištenje struje od 40 megavata. Engie bi upravljao postrojenjem za proizvodnju vodonika pomoću energije iz obnovljivih izvora, kapaciteta 10 megavata.

Engie planira da u okviru poduhvata Horizeo proizvodi zeleni vodonik i upravlja data centrom

Ista kompanija bi bila zadužena za potprojekat data centra, na kojeg odlazi 20 odsto predložene investicije. Taj sistem treba da se bavi digitalnim uslugama za poslovni sektor. Delimično će se napajati iz navedene solarne elektrane. Sve u svemu, u zamišljenom kompleksu se istovremeno proizvodi i troši mnogo struje.

I ne samo to. Između deset i 25 hektara na parceli od dve hiljade hektara biće izdvojeno za kombinaciju fotonaponskog pogona i farme voća i povrća.

Projekat nije bez kontroverzi, jer je na hiljadu hektara, koliko su kompanije rekle da će iskoristiti, borova šuma. Obećale su da će sačuvati polovinu i posaditi mnogo više drveća nego što poseku.

Partneri tvrde da će posaditi mnogo više drveća nego što poseku

To će svejedno biti jedna od glavnih tema tokom šest javnih sastanaka, zakazanih da se održe od 9. septembra i 14. decembra u departmanu Žironda, gde se Sosats nalazi. Postupak se završava 9. januara.

Sama solarna elektrana treba da se prostire na više od 900 hektara, a životni vek bi joj bio 35 godina. Očekivana proizvodnja bi podmirivala potrebe 600.000 ljudi za strujom.

Procenjena je na 650 miliona evra. Partneri planiraju da s izgradnjom počnu dogodine, a da se na mrežu priključe 2024. godine. Najveća solarna elektrana u Francuskoj, Cestas, snage 300 megavata, nalazi se pored lokacije za Horizeo.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Tuzla dekarbonizovati sistem daljinskog grejanja

Tuzla će dekarbonizovati sistem daljinskog grejanja

20 октобра 2021 - Tuzla namerava da do 2040. spusti emisije iz grejanja na četiri odsto sadašnjeg obima putem desumporizacije, uvođenja obnovljivih izvora i širenja mreže

Zlatiborac visokoefikasna oprema za slajsovanje i narezivanje

Nabavkom visokoefikasne mašine Zlatiborac smanjio potrošnju električne energije, emisije CO2

14 октобра 2021 - Zlatiborac je nedavno preko GEFF finansijske linije za lizing nabavio visokoefikasnu opremu za narezivanje i slajsovanje suvomesnatih proizvoda, po kojima je poznat u Srbiji i regionu.

Akcioni plan Zelenu agendu Zapadni Balkan rok EU ETS 2024

Usvojeni Akcioni plan za Zelenu agendu za Zapadni Balkan donosi devet milijardi evra grantova, rok za usklađivanje s EU ETS-om 2024. godine

06 октобра 2021 - EU je pripremila investicioni paket od 30 milijardi evra, a vlade Zapadnog Balkana moraju da sprovedu klimatske reforme iz Akcionog plana za Zelenu agendu

EBRD program GEFF energetsku efikasnost domacinstva Zapadnom Balkanu

EBRD širi program GEFF za energetsku efikasnost za domaćinstva na Zapadnom Balkanu

28 септембра 2021 - Vlasnici 9.000 stanova i kuća na Zapadnom Balkanu su preko Programa finansiranja zelene ekonomije (GEFF) uložili 45 miliona evra u uštedu energije