OIE

Francuski projekat solarne elektrane od 1 GW sadrži baterije, vodonik, poljoprivredu

Francuski solarne elektrane 1 GW baterije vodonik poljoprivredu

lhzuniga from Pixabay

Objavljeno

27.08.2021.

Država

Komentari

comments icon

0

Podeli

Objavljeno

27.08.2021.

Država

Komentari

comments icon

0

Podeli

Engie, Neoen, RTE i opština Sokats su se udružili u razvoju solarne elektrane od jednog gigavata sa 40 megavata u baterijama, fabrikom vodonika, uzgojem voća i povrća i data centrom. Međutim, radi ovog projekta, nazvanog Horizeo, treba da bude žrtvovana borova šuma na hiljadu hektara.

Investicija vredna milijardu evra na jugozapadu Francuske ulazi u fazu javne rasprave. Energetske kompanije Engie i Neoen, državni operator sistema prenosa električne energije RTE i lokalna samouprava u gradiću Sokats nameravaju da u okviru projekta Horizeo izgrade fotonaponski pogon od jednog gigavata. To bi u ovom trenutku bila daleko najveća solarna elektrana u Evropi.

Horizeo, vredan milijardu evra, uključuje postavljanje Neoenovih baterija za skladištenje struje od 40 megavata. Engie bi upravljao postrojenjem za proizvodnju vodonika pomoću energije iz obnovljivih izvora, kapaciteta 10 megavata.

Engie planira da u okviru poduhvata Horizeo proizvodi zeleni vodonik i upravlja data centrom

Ista kompanija bi bila zadužena za potprojekat data centra, na kojeg odlazi 20 odsto predložene investicije. Taj sistem treba da se bavi digitalnim uslugama za poslovni sektor. Delimično će se napajati iz navedene solarne elektrane. Sve u svemu, u zamišljenom kompleksu se istovremeno proizvodi i troši mnogo struje.

I ne samo to. Između deset i 25 hektara na parceli od dve hiljade hektara biće izdvojeno za kombinaciju fotonaponskog pogona i farme voća i povrća.

Projekat nije bez kontroverzi, jer je na hiljadu hektara, koliko su kompanije rekle da će iskoristiti, borova šuma. Obećale su da će sačuvati polovinu i posaditi mnogo više drveća nego što poseku.

Partneri tvrde da će posaditi mnogo više drveća nego što poseku

To će svejedno biti jedna od glavnih tema tokom šest javnih sastanaka, zakazanih da se održe od 9. septembra i 14. decembra u departmanu Žironda, gde se Sosats nalazi. Postupak se završava 9. januara.

Sama solarna elektrana treba da se prostire na više od 900 hektara, a životni vek bi joj bio 35 godina. Očekivana proizvodnja bi podmirivala potrebe 600.000 ljudi za strujom.

Procenjena je na 650 miliona evra. Partneri planiraju da s izgradnjom počnu dogodine, a da se na mrežu priključe 2024. godine. Najveća solarna elektrana u Francuskoj, Cestas, snage 300 megavata, nalazi se pored lokacije za Horizeo.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Trecina Evropske komisije zaduzena energetsku tranziciju zivotnu sredinu Teresa Ribera

Trećina nove Evropske komisije biće zadužena za energetsku tranziciju, životnu sredinu

27. avgust 2021. - Za glavne funkcije u energetici u sledećoj Evropskoj komisiji imenovani su španska vicepremijerka Teresa Ribera i Dan Jergensen iz Danske

bih meti mreza msp reset dekarbonizacija plastoflex

METI mreža: Mala i srednja preduzeća su lideri dekarbonizacije u BiH

27. avgust 2021. - Uspeh malih i srednjih preduzeća odlično oslikava projekat "Mreža energetske tranzicije u industriji u Bosni i Hercegovini - METI projekat", koji je u saradnji sa Agencijom za razvoj preduzeća Eda sproveo RESET

najveca toplotna pumpa u holandiji pocela sa radom

Najveća toplotna pumpa u Holandiji počela sa radom

27. avgust 2021. - Najvaća toplotna pumpa u Holandiji počela je sa radom. Obezbediće grejanje za 20.000 domaćinstava u opštinama Utreht i Njuvegein.

Termicki tretira samo onaj otpad koji ne mozemo da recikliramo

Predstavljena Bela knjiga o dobijanju energije iz otpada u Srbiji

27. avgust 2021. - Na predstavljanju Bele knjige o dobijanju energije iz otpada u Srbiji je istaknuto da moramo da utvrdimo koliko kojeg otpada stvaramo da bismo njime mogli da upravljamo