Fiskalni savet: Reforma, pa povećanje cene struje – EPS mora više da ulaže

Elektroprivreda Srbije (EPS) mora da poveća investicije da bi povećala kapacitete i ispunila standarde zaštite životne sredine, a za to je neophodno da se prvo sprovede dugo odlagana unutrašnja reforma kompanije i smanje tehnički gubici, da država smanji ili obustavi zahvatanja iz dobiti EPS-a i da se nakon svega toga povećaju cene električne energije, ocenjuje Fiskalni savet.

Fiskalni savet je u svom mišljenju o nacrtu Fiskalne strategije za 2020. godinu sa projekcijama za 2021. i 2022. godinu i propratnim dokumentima ocenio da je nedostatak investicija EPS-a među vodećim razlozima usporavanja privrednog rasta Srbije u poređenju sa drugim zemljama Centralne i istočne Evrope (CIE). Rast BDP-a Srbije u prethodne tri godine u proseku je iznosio 3,2%, a u zemljama CIE 4,1%.

Da bi povećao kapacitete i ispunio standarde zaštite životne sredine, godišnje investicije EPS-a morale bi da budu najmanje 600 miliona evra, a sada iznose oko 380 miliona evra (prosek 2016-2018), kaže Fiskalni savet i navodi da je potrebno povećanje za preko 50%, tj. za preko 200 miliona evra.

Višegodišnje nedovoljno investiranje dovelo je do pada proizvodnje električne energije u termoelektranama na ugalj, navodi se u jednom od dokumenata Fiskalnog saveta i dodaje da je neophodno da EPS znatno poveća svoja godišnja investiciona ulaganja u proizvodne kapacitete i zaštitu životne sredine.

EPS bi u narednih šest godina trebalo da obezbedi dodatnih 5.000 GWh električne energije (15% sadašnje proizvodnje).

Fiskalni savet navodi da je to potrebno zbog:

1) Zamene zastarelih postrojenja predviđenih za gašenje do kraja 2023. godine

• Gubitak od oko 2.000 GWh električne energije koliko je iznosila prosečna godišnja proizvodnja ovih postrojenja u periodu 2006-2017.

2) Očekivanog rasta tražnje za električnom energijom

• Procenjen je rast tražnje domaćinstava i privrede za električnom energijom u posmatranom periodu za najmanje 3.000 GWh (u slučaju dinamičnije privredne aktivnosti možda i do 5.000 GWh)

EPS bi zato do kraja 2025. morao da investira najmanje oko 3 milijarde evra u izgradnju novih i rehabilitaciju postojećih elektrana, u proizvodnju i homogenizaciju uglja, kao i smanjenje distributivnih gubitaka, navodi Fiskalni savet.

EPS najveći zagađivač u Srbiji i među najvećim u Evropi

EPS je najveći zagađivač životne sredine u Srbiji i među najvećim u Evropi, navodi Fiskalni savet.

Termoelektrane na ugalj u vlasništvu EPS-a su dospele u sam vrh termoelektrana koje najviše zagađuju vazduh u Evropi, podseća Fiskalni savet i napominje da EPS mora da investira najmanje 800 miliona evra do kraja 2025. godine kako bi ispunio nacionalne i evropske propise u oblasti životne sredine.

Neophodne su investicije u izgradnju postrojenja za odsumporavanje, smanjenje emisija oksida azota i praškastih materija, izgradnju savremenog sistema za upravljanje otpadom i postrojenja za tretman otpadnih voda.

EPS je trenutno „jedva profitabilan – da bi finansirao neophodan porast investicija, potrebne su strukturne mere koje će obezbediti porast profitabilnosti“, a to po mišljenju Fiskalnog saveta treba da obuhvati sledeće:

1) Interne reforme:

• smanjenje troškova za zaposlene (previsoka prosečna zarada, višak zaposlenih i nepovoljna struktura), poboljšanje naplate, smanjenje tehničkih gubitaka i krađa struje

2) Eksterne mere:

• smanjenje/ukidanje uplata u budžet Republike Srbije (od 2015. uplaćeno 250 miliona evra, koja su mogla biti preusmerena u investicije)
• povećanje cene električne energije (ali ne bez rešavanja internih neracionalnosti).