Evropska unija zvanično istupa iz Ugovora o energetskoj povelji

Savet Evropske unije je usvojio predlog da EU povuče potpis sa Ugovora o energetskoj povelji i istupi, zajedno sa Euratomom, čime je okončan taj postupak. Ipak, zemlje članice imaju mogućnost da ostanu ugovorne strane i da učestvuju u unapređivanju kontroverznog sporazuma.

Vlasnici projekata u sektoru energetike koji su blokirani – s obrazloženjem da nisu usklađeni sa Pariskim sporazumom iz 2015. i klimatskim ciljevima EU – pišu sve više tužbi i pokreću arbitraže protiv zemalja članica da naplate odštetu, pozivajući se na Ugovor o energetskoj povelji ili ECT. Ističu da su njihove dozvole bile pravno valjane u vreme kada su izdate. Zbog toga je nekoliko država, zajedno sa administracijom u Briselu, odlučilo da se povuče iz tog sporazuma. Savet EU je saopštio da je usvojio finalno odobrenje, nakon što je predlog u aprilu izglasan u Evropskom parlamentu.

Iz Ugovora o energetskoj povelji istupaju Evropska unija i Evropska zajednica za atomsku energiju (EAEC ili Euratom). Međutim, državama članicama je dozvoljeno da ostanu i na sledećem sastanku o energetskoj povelji podrže inicijativu za osavremenjavanje sporazuma. Dve navedene odluke su osnovni elementi političkog kompromisa nazvanog Belgijska mapa puta, stoji u objavi.

Proces modernizacije je pokrenut 2018. godine

Ugovor o energetskoj povelji je multilateralni sporazum koji je stupio na snagu 1998, a sadrži odredbe o zaštiti investicija i kupoprodaje u sektoru energetike. Proces njegove modernizacije je pokrenut 2018. godine.

Države članice koje žele da posle povlačenja EU i Euratoma ostanu ugovorne strane, moći će da na konferenciji – za koju se očekuje da će biti održana krajem godine – da glasaju za usvajanje unapređene verzije sporazuma ili da mu se ne suprotstave.

Belgijska mapa puta je tako pokrenula ovo pitanje s mrtve tačke u EU i istovremeno deblokirala postupak osavremenjivanja za kojeg se zalažu ugovorne strane izvan tog 27-članog trgovinskog bloka, saopštio je Savet EU.

Odluka stupa na snagu posle godinu dana.

Italija je istupila pre osam godina

Svoj potpis je prva, 2016. godine, povukla Italija. Francuska, Nemačka, Luksemburg i Poljska su zvanično istupili nedavno, a u poslednjih godinu i po dana su svoju nameru da učine isto najavile Španija, Holandija, Slovenija, Danska, Irska i Portugalija. Takođe i Velika Britanija.

Sudeći po pisanju u medijima, Kipar, Grčka, Mađarska i Slovačka su među zemljama koje su odlučile da ne odbace ovaj međunarodni sporazum.