Evropska komisija za nuklearke i gas, članice oprečno reaguju

Nakon višemesečnih debata i političkog lobiranja, Evropska komisija je odlučila da uključi nuklearnu energiju i gas u svoju zelenu taksonomiju održivog finansiranja. Komisija je predstavila novi nacrt za niskougljenične, zelene investicije u skladu sa normama EU i uputila ga zemljama članicama na razmatranje. Dokument ujedno predstavlja i vodič sa kojim bi se definisale održive ekonomske aktivnosti u okvirima Evropskog zelenog dogovora.

Ipak, Austrija najavljuje tužbu protiv Evropske komisije ukoliko se odobri navedeni predlog za taksinomiju nuklearne energije, dok Evropski zeleni takođe razmatraju tu opciju. Tužba je aktuelna jer je malo verovatno da će 20 od 27 zemalja EU biti protiv predloga komisije, koliko je potrebno kako bi predlog bio i odbačen.

Nuklearke i gas za tranzicioni period

Komisija smatra da bi zelena taksonomija za gas i nuklearke bila vodilja u energetskim projektima i omogućila tranziciju ka potpuno obnovljiivoj proizvodnji električne energije. Nacrt komisije predstavlja i uslove po kojima bi gas i nuklearna energija bile korišćene u tranzicionom periodu ka ugljeničkoj neutralnosti.

Komisija smatra da bi se ovim dokumentom sprečili eventualni „greenwashing“ projekti. To se događa u slučajevima kada kompanije ili države pretenciozno i marketinski promovišu projekte koji ne zaslužuju epitet zeleni, odnosno koji nisu održivi na potrebnom nivou.

Povišeni kriterijumi za zeleni standard

Dokument u smernicama predlaže da se kao zelene označe samo one nuklearne elektrane koje koriste najsavremenije tehnološke standarde, sa strogim pravilima odlaganja otpada.

Što se tiče gasnih elektrana, podrazumeva se da će isključivo one koje rade po najvišim standardima biti u razmatranju u ovoj klasifikaciji. Tačnije, postavljena gornja granica emisija ugljen dioksida iznosi 100 grama po kilovat satu proizvedene energije.

Predlog je članicama upućen  31. decembra 2021, a zemlje mogu da reaguju na dokument do 12. januara. Najavljeno je da bi finalna verzija mogla da bude usvojena do kraja januara, a da bi dokument postao važeći od 2023. Svakako, očekuje se usvajanje dokumenta.

Ipak, predlogu su prethodili meseci političkog lobiranja i tumačenja suprotnih stavova među zemljama članicama. Pojedinim državama su potrebne investicije u gas kako bi brže napustile ugalj. Sa druge strane ističe se argument da bi zelena oznaka za fosilno gorivo narušila i kredibilitet EU, kao globalnog lidera u borbi protiv klimatskih promena.

Predlog izaziva oprečne reakcije, komisija se poziva na kompromisno rešenje

Aktuelna je najava tužbe Austrije protiv Evropske komisije, kao i razmatranje Evropskih zelenih da uradi isto. Osim toga, dokument je izazvao brojne polemike unutar EU.

Nemačka zelena partija je na liniji Austrije i protivnika predloga, prvenstveno iz bojazni od posledica odlaganja nuklearnog otpada. Pre samo nekoliko dana u Nemačkoj su zatvorene još tri, od preostalih šest nuklearki.

Austrija najavljuje tužbu, Nemačka optužuje za greenwashing

Vicekancelar Nemačke Robert Habeck je povodom ovog predloga optužio komisiju upravo za „greenwashing“ u energetici. On je rekao da bi takav plan „razvodnjio trenutne napore.“

Iz Evropske komisije se obrazlaže da energetski miks varira među državama i da svakoj članici predstoji da se opredeli. Dokument je stvar kompromisa i izrađen je u nameri da navodi investicije u energetici ka ostvarenju ciljeva Evropske unije o ugljeničkoj neutralnosti do 2050. godine.

Česi upozoravaju na preoštre kriterijume

Konkretna u kritikama je i Češka, koja podržava nuklearni program, ali ne ovako predložen od strane komisije. Česima najviše smetaju visko postavljeni standardi koji mogu da izazovu komplikacije u transformaciji celokupnog energetskog sektora. Češka poziva zemlje EU na saradnju i reviziju uslova postavljenih dokumentom.

Češka planira otvaranje novog nuklearna postrojenje u Dukovany 2036. godine i proširenje postojećih kapaciteta u Temelinu. A Evropska komisija smatra da je nuklearna energija održiva samo privremeno, navode iz Češkog energetskog sektora.

Česi otvoreni u kritici

Takođe, energetski sektor upozorava i na visoke kriterijume postavljene za gas. Potrebno je da najmanje 30 procenata gasa bude iz obnovljivih izvora ili sa niskim stepenom ugljenika do januara 2026. Za potpunu zamenu prirodnog gasa sa niskougljeničkim gasom određena je 2035. godina. Sve bi naročito pogodilo i sisteme daljisnkog grejanja, čija asocijacija u Češkoj naglašava da su takvi ciljevi za njih nedostižni.

Nuklearke i gas, podrška i lobiranje

Francuska je predvodila grupu zemlja koja je insistirala da se nuklearna energija uvrsti u zelenoj taksinomiji EU. Otvorenu podršku dale su istočnoevropske zemlje – Poljska, Bugarska, Rumunija, Mađarska, Hrvatska, Slovačka, Slovenija, Češka. Nuklearke podržavaju i Finska, Belgija, a od skorije Švedska, Estonija i Holandija.

Istovremeno, za gasne energetske projeke u taksinomiji EU lobiraju Kipar, Nemačka, Mađarska, Rumunija i Malta. Italija i Španija su uglavnom uzdržane u ovim pitanjima, dok su Austrija, Luksemburg i Danska izričito protiv toga da se bilo koji od energenata klasifikuje u taksonomiji.

Srbija o nuklearkama ove godine

Srbija ove godine očekuje da se donese odluka o eventualnoj izgradnji malih nuklearnih elektrana sa modularnim reaktorima, izjavila je Ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović. Takođe, ove godine se očekuje i nova strategija razvoja energetike u Srbiji.