Evropska komisija predstavila paket za mreže: brže dozvole, više interkonekcija i niži računi za energiju

Evropska komisija predstavila je Evropski paket za mreže, sveobuhvatni plan za modernizaciju prenosne infrastrukture, ubrzanje izdavanje dozvola i prevazilaženje uskih grla u elektroenergetskoj infrastrukturi. Takođe, predstavila je inicijativu Energetski auto-putevi. Čini je osam infrastrukturnih projekata ključnih za energetsku bezbednost, integraciju obnovljivih izvora i međupovezanost tržišta električne energije.

Energetska infrastruktura predstavlja kičmu energetskog sistema. Ipak, energetski sistem Evropske unije je nedovoljno integrisan, a ulaganja su nedovoljna, što se direktno odražava na račune građana.

Zastarela infrastruktura i ograničeni kapaciteti interkonekcija stvaraju uska grla koja usporavaju energetsku tranziciju. Iako je ostvaren određen napredak u okviru postojećeg zakonodavstva EU, nivo energetske međupovezanosti članica je nedovoljan. Nekoliko država članica nije na putu da dostigne cilj od 15 odsto međukonekcije do 2030. godine.

Kako bi prevazišla ove prepreke, Evropska komisija je predstavila Evropski paket za mreže (European Grids Package) i inicijativu Energetski auto-putevi (Energy Highways). Cilj je omogućavanje efikasnijeg toka energije između svih država članica, uz integrisanje energije iz obnovljivih izvora u sistem i ubrzavanje elektrifikacije.

Jergensen: Istinski povezan i integrisan energetski sistem je temelj snažne i nezavisne Evrope

Paket za mreže je namenjen ubrzavanju izdavanja dozvola kao i pravednijoj raspodeli troškova prekograničnih projekata. Takođe, treba da omogući bolju upotrebu postojeće energetske infrastrukture i ubrza razvoj mreža i druge fizičke energetske infrastrukture širom EU.

Među objavljenim merama je nov mehanizam koji komisiji omogućava da pokrene traženje novih infrastrukturnih projekata kada postojeće inicijative ne pokrivaju identifikovane prekogranične potrebe u mreži.

„Istinski povezan i integrisan energetski sistem je temelj snažne i nezavisne Evrope. Da bismo to postigli, potrebna nam je integrisana energetska infrastruktura kablova, cevi i mreža, da bude modernizovana i potpuno međupovezana i da omogućava čistoj, cenovno pristupačnoj i domaćoj energiji da slobodno i bezbedno teče do svakog ćoška naše unije. Upravo to danas predlažemo: zajednički evropski energetski projekat koji pruža podršku za život sa podnošljivim troškovima, ekonomsku konkurentnost, bezbednost i dekarbonizaciju“, rekao je Dan Jergensen, evropski komesar za energiju i stambena pitanja.

Izdavanje dozvola po principu ko prvi ispuni uslove – prvi se priključuje

Sporo izdavanje dozvola jedno je od najvećih uskih grla u realizaciji energetske infrastrukture i projekata obnovljive energije u EU.
Na dobijanje dozvole za prenosne mreže čeka se u proseku više od pet godina, a proces izdavanja dozvola za projekte obnovljivih izvora energije može trajati i do devet godina.

Evropski paket za mreže uvodi pojednostavljenje i ubrzavanje izdavanja dozvola. Komesari i komesarke su predložili definisanje maksimalnih rokova u kojima se moraju doneti odluke o svim vrstama projekata. Ukoliko nadležni organ ne odgovori u propisanom roku, dozvola se smatra izdatom.

Dozvole za manje projekte izdavaće se po bržem i jednostavnijem postupku

Dozvole za manje projekte izdavale bi se po bržem i jednostavnijem postupku. Takođe, sve procedure treba da budu digitalizovane, a nacionalne administracije bi bile obavezane da kadrovski i tehnički budu opremljene za obradu zahteva.

Komisija predlaže prelazak sa sadašnjeg modela pri kojem ko prvi preda zahtev – prvi dobija dozvolu i da umesto toga bude obezbeđen blagovremen i nediskriminatoran pristup mreži na način koji uvažava društvenu prihvaćenost i konkurentnost industrije.

Javno i privatno finaniranje

Prema proceni Evropske komisije, do 2040. godine biće potrebna ulaganja od 1,2 biliona evra u elektroenergetsku mrežu. Od pomenutog iznosa je 730 milijardi potrebno uložiti u distributivne mreže, a 240 milijardi evra u vodoničnu infrastrukturu. Komisija predlaže dodatne načine finansiranja poput podele troškova, jer prekogranična infrastruktura donosi koristi koje prevazilaze granice države u kojoj se projekat gradi.

Takođe, među iniciranim rešenjima je udruživanje infrastrukturnih projekata kroz projektne firme (special purpose vehicle – SPV), radi privlačenja dodatnih investicija.

Mrežna infrastruktura se uglavnom finansira putem mrežarina, te deo tereta pada na potrošače. Kako bi se to ublažilo, predlaženo je povećanje finansijske podrške kroz Višegodišnji finansijski okvir (Multiannual Financial Framework – MFF), redovni sedmogodišnji budžet EU, uključujući značajno proširenje Instrumenta za povezivanje Evrope (Connecting Europe Facility – CEF). On je namenjen podršci ulaganjima u izgradnju nove prekogranične energetske infrastrukture u Evropi i rehabilitaciju i nadogradnju postojeće.

Aktuelni budžet EU od 2021. do 2027. kroz CEF sadržao je 5,8 milijardi evra za prekogranične projekte. Za period od 2028. do 2034. predloženo je povećanje na 29,91 milijardu evra, gotovo pet puta više.

Sa privatne strane, EU će 2026. lansirati strategiju ulaganja u čistu energiju. Ona će predložiti konkretne korake za privatni sektor, uključujući institucionalne investitore, kao i podršku Evropske investicione banke (EIB).

Energetski auto-putevi

Energetski auto-putevi su nova inicijativa Evropske komisije koja obuhvata osam najvećih i najkritičnijih infrastrukturnih projekata u EU. Od njih trenutno najviše zavise energetska bezbednost, integracija obnovljivih izvora i međupovezanost tržišta električne energije.

Već su svrstani među Projekte od zajedničkog interesa (PCI) i Projekte od međusobnog interesa (PMI), ali bi ovime dobili poseban politički prioritet, ubrzano finansiranje i ubrzane dozvole.

Među projektima su jačanje interkonekcija preko Pirineja radi bolje integracije Iberijskog poluostrva, zatim povezivanje Kipra sa kontinentalnom Evropom kroz projekat Great Sea Interconnector, kao i unapređenje elektroenergetskih veza baltičkih država, uključujući Harmony Link ka Poljskoj, ključan za potpunu sinhronizaciju regiona sa evropskom mrežom.

Komisija je podržala i uspostavljanje danskog čvorišta na ostrvu Bornholm, koje bi u narednim godinama moglo da se poveže sa dodatnim lokacijama u Baltičkom moru.

Među prioritetima su i jačanje kapaciteta za skladištenje energije u Jugoistočnoj Evropi

Među prioritetima su i jačanje kapaciteta za skladištenje energije u Jugoistočnoj Evropi, kao i modernizacija Transbalkanskog cevovoda (TransBalkan Pipeline – TBP) za gas.

Na listi se nalaze i dva vodonična koridora: južni, koji bi povezao Tunis, Italiju, Austriju i Nemačku, i jugozapadni, koji bi spajao Portugal, Španiju, Francusku i Nemačku. Komisija za potonji najavljuje snažnu koordinaciju i političku podršku.

Izvršno telo 27-članog trgovinskog bloka ove projekte vidi kao noseće stubove buduće evropske energetske mreže, ključne za niže cene struje, veću stabilnost i manju zavisnost od fosilnih goriva.

Po redovnom zakonodavnom postupku, predlozi sada idu na odlučivanje u Evropski parlament i Savet EU.