Čista tranzicija, dekarbonizacija ostale među prioritetima u nacrtu budžeta EU

U okviru predloženog budžeta Evropske unije za period od 2028. do 2034, Evropski fond za konkurentnost od 409 milijardi evra biće namenjen za investicije u strateške tehnologije, uključujući čistu tranziciju i dekarbonizaciju. Sledeći Instrument za povezivanje Evrope – Connecting Europe Facility (CEF), vredan 81,4 milijarde evra, treba da finansira dovršavanje Transevropskih mreža i podstiče zelenu i čistu tranziciju EU u energetici i saobraćaju.

Evropska komisija je predstavila naredni dugoročni budžet od skoro dva biliona evra, od čega je 35 odsto opredeljeno za klimu i životnu sredinu, što je i zakonska obaveza. Suma za energetsku infrastrukturu u takozvanom Višegodišnjem finansijskom okviru (MFF) za period od 2028. zaključno sa 2034. iznosila bi 30.3 milijardi evra, pet puta više nego u prethodnom ciklusu. Njegovi kreatori smatraju da će to doprineti energetskoj nezavisnosti u ubrzati čistu tranziciju.

Ceo paket je vredan 1,26 odsto očekivanog prosečnog bruto nacionalnog dohotka. Predloženi okvir skicira putanju ka nezavisnom, prosperitetnom, bezbednom i uspešnom društvu i privredi, navedeno je u objavi.

„Evropa je suočena sa sve većim brojem izazova u oblastima kao što su bezbednost, odbrana, konkurentnost, migracije, energetika i klimatska otpornost. Oni nisu privremeni, već odražavaju sistemska geopolitička i ekonomska pomeranja za koja je potrebna jaka i dalekosežna reakcija“, poručilo je najviše izvršno telo EU.

Prilagođavanje lokalnim potrebama

Evropska komisija je istakla da će budžet biti krojen prema lokalnim potrebama. Sudeći po predloženim merama, biće uvedeni nacionalni i regionalni planovi za partnerstvo, zasnovani na investicijama i reformama, radi ciljanog uticaja tamo gde je najpotrebniji, obezbeđujući bržu i fleksibilniju podršku za veću ekonomsku, društvenu i teritorijalnu koheziju širom unije.

„Naš novi dugoročni budžet će doprineti zaštiti evropskih građana, ojačati socijalni model Evrope i učiniti našu evropsku industriju uspešnom“, izjavila je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.

Navedeni plan potrošnje bi prvi put omogućio državama članicama da više ulažu u postizanje ciljeva EU, jer će na raspolaganju biti pozajmice od ukupno 150 milijardi evra. Fon der Lajen je kazala da će program biti nazvan Katalizator Evropa (Catalyst Europe). „Usmeren je ka opštim evropskim prioritetima. Možete da investirate – na primer u odbrambenu industriju ili energetsku infrastrukturu ili strateške tehnologije“, objasnila je.

Budžetski plan uključuje Evropski fond za konkurentnost, od 409 milijardi evra, za ulaganja u strateške tehnologije. Funkcionisao bi po jedinstvenom pravilniku i imao jedinstven portal za prijavljivanje za odobravanje sredstava. Njegova svrha je da pojednostavi i ubrza finansiranje sa nivoa EU i katalizuje privatne i javne investicije. Usredsređen je na četiri oblasti:

• čistu tranziciju i dekarbonizaciju,
• digitalnu tranziciju,
• zdravstvo, biotehnologiju, poljoprivredu i bioekonomiju,
• odbranu i svemir.

Tesno uvezan sa Evropskim fondom za konkurentnost, istraživački okvir EU i njegov glavni program Horizont Evropa (Horizon Europe), vredan 175 milijardi evra, nastaviće da finansiraju inovacije svetskog ranga, otkrili su komesari i komesarke.

Komesari u nacrt budžeta uneli 81,4 milijarde evra za Instrument za povezivanje Evrope – CEF

U predstojećem ciklusu će Instrument za povezivanje Evrope – Connecting Europe Facility (CEF) biti vredan 81,4 milijarde evra. To su sredstva za finansiranje dovršetka Transevropskih mreža i podsticanje zelene i čiste tranzicije EU u oblastima energetike i saobraćaja. Pokriva prekogranične projekte u energetici i saobraćaju, ali i vojne mobilnosti, koji su suštinski značajni za konkurentnost i bezbednost i umanjivanje zavisnosti na strateškoj razini.

Da bi pojednostavilo finansijsko delovanje na spoljnom planu, vrhovno izvršno telo 27-članog bloka država je predvidelo stavku Globalna Evropa (Global Europe), kojom namerava da što više pojača uticaj na terenu i unapredi vidljivost spoljnog delovanja EU u partnerskim zemljama. Navedeni instrument bi omogućio budžetu EU da osnaži podršku zemljama kandidatima i pripremi ih za pridruživanje.

Među preostalim segmentima, Evropska komisija je navela da bi 75 odsto prihoda od Mehanizma za prekogranično prilagođavanje ugljenika (CBAM) usmerila u budžet EU. Očekuje od tog resursa da za nju generiše 1,4 milijarde evra godišnje.