Evropska komisija objavila novu listu energetskih projekata od zajedničkog interesa

Evropska komisija je ažurirala listu projekata od zajedničkog interesa (projects of common interest — PCI). Te investicije u prekograničnu infrastrukturu bi trebalo da učine evropsko energetsko tržište integrisanijim i optornijim kao i da pomognu u ostvarivanju klimatskih ciljeva.

Peta PCI lista je prosleđena Evropskom parlamentu i Evropskom savetu na razmatranje. Proces može trajati najduže četiri meseca. Projekti koji su na listi ne dobijaju automatski finansiranje iz budžeta Evropske unije, ali prema propisima za Transevropske energetske mreže (TEN-E) mogu dobiti sredstva iz Instrumenta za povezivanje Evrope – Connecting Europe Facility ili CEF.

Projekti na listi spadaju u jednu od četiri kategorije: prenos i skladištenje električne energije, gas, CO2 mreže, i pametne mreže. Mnogi od projekata na trenutnoj listi uključuju balkanske zemlje — Srbiju, Rumuniju, Hrvatsku, Sloveniju, Grčku, i Kipar.

Projekti prenosa i skladištenja električne energije u Rumuniji, Srbiji, Kipru, i Grčkoj

Klaster Izrael-Kipar-Grčka ili EuroAsia Interconnector je namenjen povezivanju elektroenergetskih mreža ove tri države najdužim podmorskim kablom na svetu — 310 kilometara od Izraela do Kipra i 899 kilometara od Kipra do Grčke. Treba da bude završen do 2023. godine.

Mid Continental East Corridor se sastoji od interkonekcije između Rešice u Rumuniji i Pančeva u Srbiji i tri dalekovoda u Rumuniji. Ceo klaster treba da bude gotov do decembra 2025. godine, a deo koji povezuje dve zemlje je završen još ranije. On je uključen i u Transbalkanski energetski koridor.

Na listi PCI-eva se nalazi projekat kompanije Terna Energy u Grčkoj za izgradnju reverzibilne hidroelektrane u Amfilohiji. Ovaj sistem će skladištiti višak električne energije iz solarnih, termoelektrana i vetroelektrana.

Najviše projekata je za prirodni gas

U kategoriji prirodnog gasa, jedan klaster će omogućiti razvoj Balkanskog gasnog čvorišta. U njemu su povezivanje Grčke i Bugarske od Komotinija do Stare Zagore i kompresorska stanica u Kipiju. U planu je rehabilitacija, modernizacija i proširenje bugarskog sistema prenosa gasa. Projekat interkonekcije Bugarske i Srbije (IBS) ima za cilj da poveže gasne mreže ove dve države preko cevovoda dugačkog 170 kilometara. Vrednost projekta je preko 76 miliona evra,  planirani kraj izgradnje je avgust 2022. godine.

Klaster povećanja kapaciteta skladištenja u Jugoistočnoj Evropi uključuje proširenje kapaciteta podzemnog skladišta gasa u Čirenu u Bugarskoj, kao i izgradnja podmorskog skladišta Južna Kavala kod Kavale u Grčkoj. Dva projekta iz ovog klastera nalaze se u Rumuniji: renovacija i proširenje skladišta kapaciteta 300 miliona kubnih metara u Targu Murešu i projekat podzemnog skladišta u Bilčureštiju u Dambovici.

U Rumuniji je aktuelna druga faza klastera ROHU/BRUA za povećanje kapaciteta prenosa gasa između Rumunije i Mađarske na 4,4 milijarde kubnih metara godišnje. Projekti su za jačanje kapaciteta prenosa iz Rumunije prema Mađarskoj, proširenje kompresorskih stanica i gasovod od obale Crnog mora do Podišora kod Bukurešta.

Gasovod Lučko-Zabok-Rogatec će povezati Hrvatsku i Sloveniju. U istom klasteru su nadogradnja kompresorske stanice u Kidričevu u Sloveniji i konekcije u Rogatcu. Gasovod će imati kapacitet pet milijardi kubnih metara godišnje.

Na spisku je budući gasovod EastMed Pipeline za prenos goriva iz istočnog dela Sredozemnog mora u Grčku preko Kipra i Krita. U dokumentaciji stoji da projekat zavisi od podzemnog gasovoda Posejdon između Italije i Grčke i jačanja kapaciteta unutar Italije.

Na Kipru je u planu razvoj gasne infrastrukture u okviru projekta Cyprus Gas2EU.

Dva projekta pametnih mreža

Što se tiče pametnih mreža, na Balkanu su prijavljena dva projekta. CARMEN u Mađarskoj i Rumuniji ima za cilj da poboljša funkcionisanje distributivne mreže i kvalitet usluge kao i da osigura tok struje iz obnovljivih izvora. Drugi projekat, Green Switch, povezaće Austriju, Hrvatsku i Sloveniju sa ciljem optimizacije korišćenja postojeće infrastrukture i integrisanja novih tehnologija za povećanje kapaciteta hostinga radi integracije novih izvora energije i poboljšanja kvaliteta i sigurnosti snabdevanja.