Životna sredina

Evo kako zemlje Jugoistočne Evrope stoje u oblasti održive konkurentnosti

zemlje Jugoistocne Evrope GSCI odrzive konkurentnosti

Foto: Balkan Green Energy News / GSCI

Objavljeno

20.11.2023.

Država

,

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

20.11.2023.

Država

,

Komentari

0

Podeli

Skandinavske zemlje na čelu sa Švedskom ubedljivo su najbolje plasirane u Globalnom indeksu održive konkurentnosti, ali čak i one moraju još mnogo da rade do postizanja istinske održivosti u kombinaciji sa konkurentnošću. Autori izveštaja su pozvali na uvođenje globalnog klimatskog poreza. U Jugoistočnoj Evropi je najviše poena dobila Slovenija. Ona je pritom na prvom mestu u svetu po održivosti privrede.

Globalni indeks održive konkurentnosti (Global Sustainable Competitiveness IndexGSCI) uveden je 2012. godine. U izračunavanju se koristi 190 pokazatelja do kojih su došle međunarodne organizacije poput Ujedinjenih nacija, Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda. Vrednosti predstavljaju dostignuti procenat najboljeg mogućeg rezultata.

GSCI je zamišljen da bude alternativa bruto domaćem proizvodu, sa parametrima za pozitivne i negativne rizike specifične za svaku zemlju i sektori. Sastoji se od podindikatora koji pokrivaju prirodni kapital, efikasnost i intenzitet korišćenja resursa, socijalnu koheziju, intelektualni kapital, ekonomsku održivost i efikasnost upravljanja.

Prosek indeksa je samo 43,4 poena, što znači da je postignuto samo 43,4 odsto mogućeg nivoa održive konkurentnosti

U novom godišnjem izdanju, prosek iznosi 43,7. Švedska je prva sa 59,6 poena, pa je jasno da su istinska održivost i konkurentnost daleko čak i za najnaprednije zemlje, poručili su autori izveštaja. Skandinavija je najbolje plasirani region. Svih pet zemalja se našlo među prvih šest mesta, a najgore stoje Afrika i Bliski istok. Sudan je na dnu lestvice, sa 32,7, a sledeći je Južni Sudan (33,1).

Japan je jedina neevropska zemlja u prvih dvadeset. Kina, na 30. mestu, prvi put je pretekla Sjedinjene Države (32). Kini je najjača strana intelektualni kapital, definisan kao sposobnost za uvećanje blagostanja i broja radnih mesta inovacijama i sektorima koji dodaju vrednost, ali loša je u prirodnom kapitalu i uštedi resursa. SAD su takođe posebno loše u efikasnosti upotrebe resursa, a i u društvenom kapitalu – zdravlju, bezbednosti, slobodi, jednakosti i zadovoljstvu kvalitetom života.

Klimatske promene su tržišni promašaj

„Klimatske promene su ogromni tržišni promašaj. Treba nam globalni klimatski porez – da se uvodi postepeno, da bi se ljudima vraćao u gotovini i reinvestirao u infrastrukturu za energiju iz obnovljivih izvora“, piše u dokumentu. U njemu je ukazano na realne troškove na ime trošenja fosilnih goriva koji nisu uključeni u njihovu cenu.

Tempo postizanja malih pozitivnih promena nedovoljan je da spreči klimatsku katastrofu, objasnili su autori. Neophodna tehnologija je dostupna, ali nema političke vizije da usmeri tržišta, obrazložili su.

Slovenija, Hrvatska prve u Jugoistočnoj Evropi po ukupnom učinku

Što se tiče područja kojeg prati Balkan Green Energy News, Slovenija ima najveći učinak, 55,7, što je čini desetom na svetu! Još je jedino Hrvatska prešla više od pola puta ka postizanju potpune održive konkurentnosti i ima 52,9 bodova. Na svetskoj tabeli je 23. od 180 država. Po ukupnom skoru slede Albanija (49,8), Rumunija (49,4), Kipar (48), Grčka (47,9) Bugarska (47,9), Bosna i Hercegovina (46,4), Srbija (46,3) i Crna Gora (46,2).

Najmanje na Balkanu imaju Severna Makedonija i Turska, po 45,3, i 62. su odnosno 63. mestu.

zemlje Jugoistocne Evrope odrzive konkurentnosti

 

Srbija na samom dnu u svetu po pokazatelju uštede resursa

U segmentu prirodnog kapitala, Albanija je u svetu na zavidnom jedanaestom mestu, sa 57,6 poena. Hrvatska, Srbija, BiH i Rumunija su od 17. do 22. pozicije. Bugarska je 44. sa 50,1 bodom, dok je ostatak regiona debelo ispod pedesetice. Grčka ima 38,8 i završila je na 136. mestu.

Niže je jedino Kipar, na 170. poziciji, skoro na dnu, a ima 32,7 poena. Prirodni kapital je zatečeno prirodno okruženje, a uračunavaju se i dostupnost resursa i nivo njihovog iscrpljivanja.

Hrvatska i Rumunija resurse iskorišćavaju najefikasnije u regionu

Hrvatska je najbolja u domenu uštede resursa u Jugoistočnoj Evropi, 27. na svetu sa 54,6, a Rumunija je identično očitana po indeksu i odmah je na sledećem mestu. Zatim je prazno do 74. pozicije, gde je Grčka, sa 49,8 poena. Srbija je sa 31,7 bodova bolja jedino od Kazahstana, koji je sa 0,1 nižim skorom prvi odozdo.

U održivosti privrede Slovenija šampion sveta

Po intelektualnom kapitalu, Slovenija je dvadeseta (56,5), a prva sledeća je Turska, na 26. mestu (52,6). Najdalje ka suprotnom polu je BiH, 32,6 bodova i 106. na svetu.

Turska je u kategoriji društvenog kapitala ubedljivo najslabija među balkanskim državama – 43,4 poena i na 96. mestu. Ispod polovičnog učinka je još samo Bugarska, sa 49,7, a 57. je po redu.

Slovenija je na svetskoj tabeli četvrta (62,8 bodova). Ali je zato na listi održivosti privrede na najvišem mestu na planeti, ocenjena sa 61,6. Preostale zemlje su između 19. (Hrvatska) i 103. mesta (Severna Makedonija).

Ovaj sekundarni indeks je za sposobnost uvećanja blagostanja kroz održivi i inkluzivni privredni razvoj. Prati poslovni ambijent, socijalnu i rodnu raznolikost, stabilnost finansijskih tržišta, obrazovanje i jednakost šansi.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

eu-motori-sa-unutrasnjim-sagorevanjem

Nakon pobede na evropskim izborima, desničari traže ukidanje zabrane vozila na benzin i dizel

20. novembar 2023. - Lider EPP rekao je da će ta stranka odmah insistirati na ukidanju zabrane prodaje vozila sa motorom sa unutrašnjim sagorevanjem

slovenia necp targets

Slovenija potvrdila napuštanje uglja 2033. u ažuriranom NEKP-u

20. novembar 2023. - Slovenija je pripremila ažuriranu verziju nacionalnog energetskog i klimatskog plana koji povećava sve ciljeve

Ekološke politike treba da budu socijalno pravednije

Ekološke politike treba da budu socijalno pravednije

20. novembar 2023. - Velika većina ispitanika iz SINUS-ove i FES-ove ankete u 19 zemalja smatra da ekološke politike treba da budu socijalno pravednije

evropljani klimatske promene anketa imigracija democracy perception index 2024

Evropljanima je sada imigracija veći problem nego klimatske promene – anketa

20. novembar 2023. - Evropljani su više zabrinuti zbog imigracije nego klimatskih promena, dok manje od 15 odsto anketiranih...