Klimatske promene

EU uvrstila vojnu industriju u prioritete pored klime, digitalizacije

EU-uvrstila-vojnu-industriju-prioritete-klime-digitalizacije

Foto: iStock

Objavljeno

01.01.2024.

Država

Komentari

comments icon

0

Podeli

Objavljeno

01.01.2024.

Država

Komentari

comments icon

0

Podeli

Visoki zvaničnici Evropske unije potvrđuju da potrošnja u sektoru odbrane postaje jedan od najvažnijih segmenata za investiranje i da ulazi u rang sa zelenom tranzicijom i digitalnom revolucijom. Neki mehanizmi finansiranja i subvencionisanja su već preinačeni kako bi se uklopili u nove prioritete. Jednokratni paket od 800 milijardi evra za oporavak od posledica pandemije i održivi razvoj iscureće za tri godine. Tok dekarbonizacije posle toga neizvestan.

Pre samo šest meseci, evropska komesarka za energetiku Kadri Simson izjavila je da je EU počela da pomera svoj fokus sa reagovanja na energetsku krizu, ka ostvarivanju plana da obori neto emisije gasova s efektom staklene bašte na nulu. Po svemu sudeći, prioriteta ima još – konkretnije, zbog sektora odbrane bi moglo da ostane manje sredstava za dekarbonizaciju.

Administracija u Briselu poslednjih godina forsira ideju reindustrijalizacije i to s naglaskom na inovativne tehnologije i energiju iz obnovljivih izvora. To je u velikoj meri (zasad spor) odgovor na kinesku dominaciju u industrijskoj proizvodnji i ogromne subvencije koje su Sjedinjene Države uvele 2022. kroz Zakon o obaranju inflacije.

Ali i proizvodnja naoružanja je, kada je Rusija pre dve godine napala Ukrajinu, već bila u velikom zaostatku. Kako prenosi Financial Times, podrška ovom sektoru raste, s obzirom na promene na polju finansiranja i podsticaja i izjave zvaničnika.

EIB će finansirati projekte u sektoru bezbednosti koji imaju primenu i u civilnom životu

Države članice su sasekle predlog za platformu za strateške tehnologije STEP (Strategic Technologies for Europe Platform) sa deset na 1,5 milijardu evra. Tako je preostala jedino stavka namenjena Evropskom fondu za odbranu (EDF). Zamisao za celokupni program STEP je bila da pojača postojeće mehanizme finansiranja razvoja i uvođenja zelenih i tehnologija od presudnog značaja. Pregovori još traju.

Štaviše, Evropska investiciona banka (EIB) namerava da izdvoji osam milijardi evra za finansiranje investicija među kojima su sajber-bezbednost, oblast svemira, mobilnost vojske i zaštita presudno važne infrastrukture. EU svom kreditoru ne dozvoljava da finansira samu opremu za odbranu, kao što su oružje i municija. Ali zabrana ne obuhvata projekte koji doprinose bezbednosti civilnog sektora, one koji imaju takozvanu dvojnu primenu.

Evropska investiciona banka već doprinosi angažovanju resursa za rat u Ukrajini

Banka je u januaru  objavila da, u saradnji sa Evropskom komisijom, priprema fond od 175 miliona evra za ulaganje u kapital malih i srednjih preduzeća i startapa u domenu odbrane. EIB-ova strategija je na dnevnom redu neformalnog sastanka Saveta za privredna i finansijska pitanja (Ecofin) krajem februara. Njega čine resorni ministri iz zemalja članica.

Nova predsednica EIB-a Nadija Kalvinjo izjavila je da banka doprinosi „ratnim naporima“ u Ukrajini, između svojih ostalih prioriteta, ali da će još veću ulogu igrati u obnovi kada sukob prođe.

Van Petegem: Malo popustiti u izbegavanju rizika, malo promeniti prioritete

Belgijski ministar finansija Vinsent van Petegem, koji predsedava Odboru guvernera EIB-a, predložio je prošle nedelje da se „malo“ olabavi strategija izbegavanja rizika i ukazao na značaj sektorâ odbrane, zelene tranzicije i digitalizacije.

Osim toga, kako je citiran u gorenavedenom članku, izjavio je da se „ogromni fokus na zeleno i digitalno“, uveden posle krize sa koronavirusom, sada „pomalo pomera na drugu stranu“. Van Petegem je dodao da EU treba da obezbedi finansiranje za „stratešku autonomiju, konkurentnost i odbranu“.

Sledeći korak ekološko oružje?

Evropski komesar za klimu Vopke Hukstra je među oblastima kojima su potrebne „znatne investicije“ istakao odbranu, klimatsku akciju i veštačku inteligenciju. Dakle, otprilike iste sektore. Što se tiče odbrane, naglasio je da države na tom polju pojačavaju aktivnost i dodao: „Još nismo tome videli kraj.“

Glavni izvor finansiranja i podsticaja za dekarbonizaciju je NextGenerationEU. Taj paket od 800 milijardi evra grantova i povlašćenih zajmova, čije ime aludira na sledeću generaciju, usvojen je zajedno sa redovnim sedmogodišnjim budžetom. Takođe ističe 2026. godine.

NextGenerationEU proishodi iz inicijative za Evropski zeleni dogovor i napora za oporavak privrede posle pandemije uz održivo investiranje.

Šta je još sledeće u EU? Ostaje da vidimo koliko svojih proizvodnih projekata će industrija odbrane hvaliti kao održive, ugljenično neutralne ili bez otpada.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

hrvatska subvencije bih zupanije klimatske promene javni poziv

Hrvatska daje subvencije za borbu protiv klimatskih promena u BiH

1. januar 2024. - Ministarstvo zaštite okoliša i zelene tranzicije raspisalo je poziv za dodelu subvencija lokalnim samoupravama i javnim ustanovama

Bec aplikacija za sadnju drveca

Beč koristi digitalne tehnologije za mapiranje pogodnih lokacija za sadnju drveća

1. januar 2024. - Bečki startap Die Zweigstelle pokrenuo projekat Pflanz.mi, čiji je cilj da kroz razvoj digitalne platforme i aplikacije omogući građanima da identifikuju i predlože lokacije pogodne za sadnju dreveća

ministarski savet energetska zajednica bec

BiH i Crna Gora traže odlaganje primene prekogranične takse CBAM

1. januar 2024. - Bosna i Hercegovina i Crna Gora zatražile su na Ministarskom savetu Energetske zajednice odlaganje primene prekogranične takse na CO2

Izvesno je da ce 2024. biti najtoplija godina ikada, premasen nivo od 1,5 stepena Celzijusa

2024: godina rekordnih temperatura

1. januar 2024. - Gotovo je sigurno da će 2024. biti najtoplija godina do sada i prva kalendarska sa prosečnom temperaturom preko 1,5 stepena višom nego u predindustrijskom periodu